Region
У Републици Српској данас је почела исплата мајског додатка на дјецу за коју је обезбијеђено 2.557.258 КМ, саопштено је из Јавног фонда за дјечију заштиту.
Исплатом је обухваћено 16.715 дјеце, односно 9.852 родитеља као корисника, за прво, друго, треће и четврто дијете, као и за дјецу осјетљивих категорија.
Из Фонда наводе да је за исплату материнског додатка издвојено 1.367.408 КМ.
Данас је почела и исплата права на пронаталитетну накнаду за трећерођено и четврторођено дијете коју је остварило 135 породиља за 92 трећерођене и 45 четврторођене дјеце.
За исплату овог права издвојено је 75.450 КМ.
Право на помоћ за опрему новорођенчета остварило је 626 породиља, односно 631 новорођенче, а за исплату је издвојено 315.500 КМ.
Исплатом за мај за право на накнаду родитељу-његоватељу или његоватељу издвојено је 406.957 КМ.
Влада Републике Српске обезбиједила је 41 милион КМ за проширење права више од 1.600 корисника социјалних примања из категорије родитеља његоватеља дјеце са потешкоћама у развоју, а договорено је повећање посебног додатка на инвалиднину, који ће износити 800 КМ.
Поручено је то јуче након састанка предсједника Владе Саве Минића са представницима организација и удружења која окупљају родитеље дјеце са потешкоћама у развоју и особе са инвалидитетом.
- Финализоваћемо законско рјешење већ данас на сједници Владе, а потом тражити подршку на првој наредној сједници Народне скупштине. Срећан сам што смо успјели да направимо значајан помак кад су у питању права ових категорија, које су за мене биле један од приоритета откако сам ступио на ову функцију - рекао је Минић.
Ови људи су, додао је Минић, тихи борци, који 24 часа дневно брину о дјеци.
- Наша брига о њима не може и не треба да буде завршена само са овим измјенама закона. Учинићемо све што је у нашој моћи да им изађемо у сусрет. Драго ми је да ово нико неће моћи користити за било какву политизацију и обећавати неке "куле и градове" - додао Минић.
Министар здравља и социјалне заштите Републике Српске Ален Шеранић најавио је да ће на данашњој сједници Владе Српске разматрати нацрт допуна Закона о социјалној заштити ради регулисања права чланова организација и удружења која окупљају родитеље дјеце са сметњама у развоју и лица са инвалидитетом.
Шеранић је рекао да ће допуне бити разматране ради увођења додатних права која се односе на лица са инвалидитетом, ометена у развоју, након навршене 30. године, као и њихове родитеље и његоватеље који би и тада примали 651 КМ.
Он је додао да ће у вези са тим бити потребно и да у будућности буду усвојене измјене Закона о дјечијој заштити.
- Друго право предвиђено нацртом допуна Закона о социјалној заштити је посебни додатак за бригу о дјетету, односно лицу ометеном у развоју, који је предвиђао да свако ко се брине за њега има износ од 351 КМ додатно по том праву. Договорено је да буде уведен посебни додатак на инвалиднину, који би износио 800 КМ, да би то било изједначено са износом који примају родитељи са четворо и више дјеце - рекао је Шеранић.
Додао је да ће сљедећи корак бити рјешавање и питања уплате пореза и доприноса те да би за остваривање наведених права годишње из буџета требало издвојити 41 милион КМ.
Представница Удружење "Плави свијет" из Бањалуке, "Дуга" из Градишке, "Плави балон" из Приједора и "Дјеца сунцокрети" из Бијељине Вања Средојевић казала је за "Глас" да су на састанку прихваћени неки од кључних захтјева које су заступали.
- Прије свега прихваћено је укидање старосне границе од 65 година, као и потпуно укидање дневног збрињавања, као предуслов за остваривање права на статус родитељ-његоватељ - навела је Средојевићева.
Како каже, накнада за родитеља-његоватеља остаје на досадашњих 650 КМ, али је предложено значајно повећање личне инвалиднине дјеце са 100-одстотним инвалидитетом са досадашњих 260 на 800 КМ, што значи 540 марака више.
- Поздрављамо свако повећање права и примања наше дјеце, али повећање личне инвалиднине не смије бити компензација за неријешен статус родитеља-његоватеља. То и даље није системски уређено, тачније није јасно дефинисан радни статус, адекватне накнаде и сигурност родитеља који се 24 часа дневно брине о дјетету - истакла је она и додала да јој је посебно важно што су надлежни почели да ове категорије доживљавају као равноправне чланове друштва.
Додаје да охрабрује чињеница да ће преговори бити настављени, поготово када је ријеч о питању пореза и доприноса, што ће бити наредна тема састанка.
- Не одустајемо од захтјева да накнада родитељ-његоватељ буде утврђена у висини од 65 одсто просјечне плате у Српској и наставићемо да се боримо за то рјешење - навела је Средојевићева.
ДОДАЦИ
Влада Републике Српске је прошле седмице повећала матерински додатак са 406 на 746 марака, док је издвајања за родитеље са четворо и више дјеце повећала са 750 на 800 КМ мјесечно. Додатак за дјецу са потешкоћама у развоју посљедњи пут повећан је почетком 2023. године, када је са 172,80 КМ отишао на 208,32 КМ.
ГЛАС СРПСКЕ
На регионалном путу Дивин – Берковићи до 9. јуна свакодневно ће долазити до обуставе саобраћаја у периоду од 9 до 17 часова. Разлог је постављање завршног слоја асфалта у дужини од четири километра, у рејону Бијељана.
Из „Невесињепутева“ напомињу да обуставу врше у складу са дозволом надлежног министарства. Уколико буду повољне временске прилике, постоји могућност да радови буду завршени и раније.
Вјерни народ Мостара и цијеле Херцеговине данас је са митрополитом захумско-херцеговачким и приморским Димитријем и мостарско-херцеговачким свештенством прославио крсну славу Саборног храма Свете Тројице – Тројчиндан.
Овај величанствени догађај за православне Мостара окупио је велики број вјерника из цијеле Херцеговине.
Митрополит Димитрије је у бесједи говорио о данашњем празнику, његовом значају за вјерни народ и живот у вјери. Он је рекао да све што Дух Свети дарује својој Цркви даје ради јединства, слоге, братства и саборности.
„На данашњи дан Дух Свети сишао је на своју Цркву и сви ми само у Цркви својој имамо своју функцију. Тако је са сваким од нас. Ми смо крштени силом Духа Светога. Да би то било у функцији љубави, може да буде само у заједници Христовој, у Цркви Његовој. То је тијело живога, васкрслога Бога. Нажалост, због наших гријехова и наших слабости то тијело у историји крвари, пати и страда. Нека би дао Бог да то не буде због нас, али оно, и када страда, и даље остаје центар живота, васељене и Духа Светога“, поручио је митрополит Димитрије.
Митрополит Димитрије позвао је вјерни народ да се моли у својим црквама и учествује у богослужењима, како би сви били једна Црква, заједница Духа Светога и једно тијело, те да се не можемо спасти појединачно, него да ће Царство небеско бити међу браћом.
„Свако од нас биће једнако драгоцјен пред живим и истинитим Богом“, поручио је митрополит Димитрије.
Додао је да ће наша лица бити извор радости и садржај Царства небеског.
Митрополит Димитрије захвалио се свештенству које је дошло са свих страна свијета да у Мостару прослави Тројчиндан, као и вјерном народу који је у Мостар стигао из цијеле Херцеговине.
Митрополит Димитрије је у бесједи говорио о важности празника, али и о значају Бога у животу вјерника и животу вјечном.
„Данас је Дух Свети, као што је некада силазио на своје изабране, сишао на своју Цркву. Сишао је на Господа, Помазаника свога, јер је Црква Божија Христос продужен кроз вијекове. Ми смо удови Христови. Када се крстимо, крстимо се у нашег Спаситеља“, поручио је митрополит Димитрије говорећи о данашњем празнику.
Нагласио је да, када љубав према Христу у нама расте, треба да знамо да Дух Свети дејствује у нама. Истакао је важност вјере и молитве, али и живота у Богу и хришћанству.
„Свака искрена молитва и свако право хришћанско ђело већ су антиципација доласка Господњег. Већ осјећамо утјеху да нам Господ долази и помаже. Ми данас, као и свакога дана, треба да у својим срцима изобразимо Јеванђеље Божије и у њих упишемо ријечи Божије“, поручио је митрополит Димитрије.
Поручио је да нам је живот дат како бисмо били поштени, честити, искрени, побожни и вјерни људи Божији, али и да сачувамо образ Божији који никакав гријех не може уништити, јер човјек увијек може да се врати Богу, уколико у себи носи жеђ за живим Богом.
Старјешина Саборног храма Свете Тројице у Мостару, протојереј-ставрофор Душко Којић, позвао је вјерни народ на трпезу љубави након службе и захвалио се Црквеном одбору Мостар и начелнику Општине Источни Мостар Божи Сјерану, који су припремили ову трпезу. Захвалио се и народном посланику Илији Таминџији, који је и ове године на Тројчиндан у Мостару, те подсјетио да је, уз помоћ Владе Републике Српске и Града Мостара, завршен под у Саборном храму.
Којић се захвалио и конзулу Републике Србије Васи Гујићу, који је увијек уз Цркву и народ у долини Неретве.
Поздравио је и госте других вјероисповијести који су данас присуствовали слави храма.
Подсјетимо, градња Саборног храма Свете Тројице почела је 1863. године, а трајала је десет година. Ова велелепна, монументална и живописна црква освећена је на Лучиндан 1873. године. Мостарци су тада изградили највећу и најљепшу православну цркву на Балкану.
Црква је запаљена 15. јуна 1992. године. Након тога је готово мјесец дана рушена, да би на крају била минирана и сравњена са земљом.
Године 2008. у Манастиру Житомислић одржано је донаторско вече за обнову Саборног храма. Скупу су присуствовали највиши званичници из Босне и Херцеговине и региона, а тада су обећана средства захваљујући којима је могла почети обнова.
Обнова Храма Свете Тројице почела је 2010. године. Црква је обнављана камен по камен, јер је ријеч о националном споменику који мора изгледати управо онако како је некада изгледао.
Током обнове долазило је до застоја и прекида радова због недостатка средстава, али је, упркос бројним тешкоћама, зидање завршено 18. септембра 2018. године, када је у централну куполу уграђен посљедњи камен.
На звоник Саборног храма Свете Тројице у Мостару 26. фебруара 2021. године постављен је позлаћени крст висок три и по метра, чиме се ова богомоља, након скоро три деценије, поново уздигла над Мостаром у пуном сјају и љепоти.
Постављањем посљедњег од седам позлаћених крстова завршени су груби грађевински радови на овом храму.
Након завршетка грубих грађевинских радова остао је још велики посао како би црква поново заблистала у свом некадашњем изгледу. Потребно је завршити уређење ентеријера и партера, што, нажалост, још чека због недостатка финансијских средстава.
Велика је жеља мостарских православних хришћана, али и свих добронамјерних грађана Мостара, да Саборна црква буде у потпуности обновљена, да се вјерницима врати њихов храм, а Мостару један од његових најпрепознатљивијих симбола у свој његовој љепоти.
Саборна црква Свете Тројице у Мостару представља срце и симбол српског идентитета, али и свједочанство вјековног заједничког живота у граду на Неретви.
ТОП ПОРТАЛ