Република Српска је велико мјесто за инвестирање. Укупна вриједност свих енергетских пројеката које данас има достигла је 5,3 милијарде КМ, изјавио је министар енергетике и рударства Републике Српске Петар Ђокић на свечаности поводом отварања Самита енергетике у Требињу.

- На томе не желимо стати, желимо да радимо даље на развоју енергосистема Републике Српске и да се знање стави у функцију и обликовање тога сектора - истакао је Ђокић у обраћању учесницима скупа.

Он је додао да је из тог разлога важно да на овом скупу први пут имају отворену тему која се тиче вјештачке интелигенције чија је употреба нови алат за будуће вријеме и постаје реалност са којом се треба суочити и дати јој шансу.

Истакао је да је Самит енергетике у Требиња до сада имао импресиван допринос развоју енергетског сектора у Републици Српској, али и у региону, те да су бројне облике сарадње користилили за даље јачање енергетске безбједности.

Српска давно усвојила све потребне прописе

Он је напоменуо да је Република Српска давно усвојила све потребне прописе и била један од лидера у региону када је ријеч о закондавним активности чији је циљ био да имплеметира смјернице ЕУ.

- На бази енергетске политике коју смо усвојили у прилици смо да представимо бројне енергетске објекте. Република Српска је данас велико мјесто за инвестирање, реализовани су пројекти велике вриједности и инсталисане снаге - навео је Ђокић.

Истакао је да само у области соларне енергије Српска има око 484 мегавата изграђених соларних капацитета, у области хидроенерегије обезбиједила је око 150 мегавата нових капацитета, а развија и велике пројекте у области вјетроенергије.

Напоменуо је да је “Електропривреда” подигнута и усмјерена да буде носилац великих пројеката, те навео да је до сада предвиђено за изградњу око 792 мегавата.

- У току је изградња великих енергетских објеката, пројекти који су више од 40 година били у фази разматрања - додао је Ђокић.

Он је најавио да Хидрелектрана Бистрица може бити завршена ове, а Хидроелектрана Дабар до краја 2027. године, нагласивши да тако велики инвестициони пројекти нису били реализовани ни у вријеме СФРЈ.

- Република Српска неће стати у области електроенергетике, већ развија и гасни сектор и на прагу је да закључи гасни уговор изградње магистралног гасовова вриједности 1,29 милијарди којим улази у нову сферу енергетског живота - рекао је Ђокић.

Истакао је и подршку диверзификацији извора снабдијевања и изградњи јужне интерконекције на који треба да се повеже Херцеговина.

- И том ћемо пројекту пружити прилику. Желимо да учествујемо да развијамо непосредније облике сарадње у региону. Треба да будемо разумни да се повезујемо, сарађујемо - рекао је Ђокић и додао да све то треба како би ставили у функцију развоја оно што је на располагању.

Захвалио је свима који ће учешћем дати неку нову смјерницу која до сада није препозната као важна у сектору енергетике.

„ЕРС“ лидер на Балкану у развоју обновљивих извора енергије

Планом инвестиција и развоја "Електропривреда Републике Српске" тренутно је у највећем инвестиционом замаху од свог оснивања и предњачи у изградњи обновљивих извора енергије на Балкану, рекао је генерални директор Лука Петровић на свечаној церемонији поводом отварања Самита енергетике у Требињу.

Петровић је истакао да му је посебна част да су ту пријатељи из земаља окружења, али и САД, Њемачке, Аустрије, Кине, Мађарске, Француске и Турске јер само заједно могу бити стабилнији, профитабилнији и организованији.

Он је истакао да ЕРС заједно са градом Требиње потврђује оправданост једног оваквог Самита којим желе унаприједити рад у овом сектору у региону.

- Треба искористити потенцијале региона на корист грађана и крајње је вријеме да креирамо квалитетнију и садржајнију комуникацију не само због профитабилности већ и због енергетске независности и стабилности - рекао је Петровић.

Он је захвалио панелистима, модераторима, уводничарима који ће презентовати слику енергетског сектора западног Балкана и показати његову будућност.

Нагласио је да су се окупили да преносе искуства и креирају планове, визије и пројекте развоја енергетског сектора на овом простору.

У Требињу је почела свечаност поводом отварања Самита енергетике, гдје ће се у наредна три дана око 700 стручњака за енергетику, инвеститора, директора електропривреда из региона размотрати најважнија питања из те области.

О најактуелнијим темама из области енергетике

Тродневном Самит "СЕТ - Требиње 2026" одржава се под слоганом "Вјештачка интелигенција покреће и креира енергетску будућност региона".

На седмом Самиту биће разговарано о најактуелнијим темама из области енергетике Балкана и шире, као што су енергетска транзиција, трговања електричном енергијом и инвестицијама у енергетици, али и о новим темама, попут нуклеарне енергије као будуће замјенске енергије за фосилна горива и о примјени вјештачке интелигенције у енергетици.

Седам панел-дискусија

Биће одржано седам панел-дискусија на којима ће бити ријечи о темама попут улагања у енергетику, трговању струјом, оснивању берзе електричне енергији у БиХ, као и о новим технологијама у енергетици, са посебним акцентом на примјену вјештачке интелигенције и дигитализацију електроенергетског система.

Такође, биће ријечи о тржишту електричне енергије, берзанском повезивању и ППА моделима, затим утицају ЦБАМ механизма на енергетски сектор у БиХ и региону, као и о модернизацији мреже, паметним системима, геотермалној и нуклеарној енергији као сегментима будућег енергетског микса.

Организатори су најавили да ће првог дана, након отварања Самита, бити одржана пленарна сесија "Примјена вјештачке интелигенције у енергетици: предиктивна анализа, балансирање система, дигитализација и оптимизација енергетског система", а потом и панел-дискусија "Енергетска транзиција западног Балкана: изазови, реалност и пут до 2030/2050".

Како су најавили, другог дана скупа на програму је панел-дискусија о теми "Тржиште 360 степени: берза, маркет каплинг, ОИЕ, складиштење електричне енергије, ППА уговори и ЦБАМ".

Услиједиће панел-дискусије о темама "Истраживање и експлоатација геотермалне енергије - потенцијали, могућности кориштења и исплативост примјене" и "Утицај ЕУ ЦБАМ механизма на енергетски сектор у БиХ и региону - изазови, прилике и стратегије прилагођавања".

На програму трећег дана Самита планирана је панел-дискусија о теми "Инвестиције у ОИЕ 2026: Рекордни захтјеви, изазови прикључења нових објеката на електроенергетску мрежу".

Предвиђене су и панел-дискусије о темама "Модернизација и аутоматизација електроенергетске мреже: будући трендови развоја" и "Нуклеарна енергија: темељ енергетске будућности?".

Подршка Владе Српске

Овогодишњи Самит енергетике у Требињу реализује се уз подршку Владе Републике Српске, Министарства енергетике и рударства, "Електропривреде Републике Српске", града Требиња и Министарства спољне трговине и економских односа у Савјету министара.

Генерални спонзор скупа је компанија "ЕЛНОС група", а медијски покровитељ Новинска агенција Републике Српске - СРНА.

Самит се одржава у Културном центру Требиње.

Свечаности присуствују замјеник предсједавајуће Савјета министара БиХ и министар спољне трговине и економских односа Сташа Кошарац, министар енергетике и рударства Републике Српске Петар Ђокић, генерални директор Електропривреде Републике Српске Лука Петровић, градоначелник Требиње Мирко Ћурић и остали бројни гости из Српске и региона.

Међународна организација за миграције донирала је Републичкој управи цивилне заштите опрему ради јачања капацитета за смањење ризика од катастрофа.

Амбасадорка Италије у БиХ Сара Ети Кастелани уручила је ову опрему намијењену општинским цивилним заштитама у Добоју, Невесињу и Приједору.

Донирана опрема обухвата ватрогасну, алпинистичку, радио-комуникацијску опрему, средства за спасавање од поплава, као и опрему за координацију и управљање камповима .

Кастеланијева је рекла да су срећни што могу да подрже активности које јачају безбједност грађана.

- Ова опрема је нешто што може да нам помогне кроз овакав и сличне пројекте у јачању отпорности заједница - рекла је Кастеланијева након уручења опреме.

Донација је уручена данас Републичкој управи цивилне заштите у Источном  Сарајеву, а обезбијеђена је кроз пројекат "БиХ: јачање локалних капацитета за спремност и одговор на катастрофе" који финансира италијанска агенција за развојну сарадњу уз подршку Међународне организације за миграције.

Жељко Јанковић је у име Републичке управе цивилне заштите захвалио Амбасади Италије у БиХ и Међународној организацији за миграције и истакао да ово није сва опрема која се уручује у оквиру овог пројекта, већ да се уручује сукцесивно.

- Изабрали смо десет локалних заједница у Републици Српској којима је додијељена опрема у складу са процјеном угрожености - рекао је Јанковић.

Према његовим ријечима, вриједност пројекта је између 60.000 КМ и 70.000 КМ за опрему за сваку општину, а они су могли да бирају шта им је неопходно.

ГЛАС СРПСКЕ 

Београдски Калемегдан, та свјетовна и духовна тврђава српске културе, ускоро би могао постати богатији за још једно знамење достојно своје историје. На иницијативу завичајних херцеговачких удружења и истакнутих имена српске науке и умјетности, покренут је званични поступак за постављање спомен-бисте академику Рајку Петрову Ногу у Алеји пјесника. 

Слободна Херцеговина доноси детаље са историјског састанка, који није био обичан протоколарни скуп, већ дубоко емотивно свједочанство о пријатељству, умјетничком завјету и нераскидивој вези Херцеговине са својом престоницом. Преносимо вам причу о бронзаном лику пјесника који је ћирилицу чувао као своју једину отаџбину.

У четвртак, 19. марта 2026. године, просторије Удружења Требињаца „Јован Дучић” у Београду биле су мјесто историјског сабрања на којем је покренута племенита иницијатива: да се великом српском пјеснику, есејисти и академику Рајку Петрову Ногу (1945–2022) подигне спомен-биста на београдском Калемегдану.

Борислав Кркелић, Слободан Бобан Драшковић, Жарко Ј. Ратковић. Милован Р. Пецељ, Зоран Јањић, Благоје Ребић, Аветислав Боћиж, Јован Делић (стоје). Спасоје Ђого, Миливоје Мишо Рушић и Вељко Брборић (Фото: Трифко Ћоровић)

Скуп, одржан на позив академика Милована Р. Пецеља, окупио је предсједнике херцеговачких удружења са сједиштем у Београду и истакнута имена српске културе, чиме је потврђен изузетан значај овог подухвата за националну културну меморију.

Састав као залог стручности и привржености

Чињеница да су „сви позвани били ту” није била плод случајности, већ одраз дубоке оданости пјеснику који је својим поријеклом из Калиновика и духом нераскидиво везао Херцеговину са Београдом. Академску и емотивну тежину овом сусрету дали су људи који су са Ногом дијелили деценије стваралаштва и пријатељства.

Академик Јован Делић, који се у књижевним круговима сматра најбољим познаваоцем Ноговог дјела, својим присуством, свједочењем и анализом потврдио је умјетничку вриједност иницијативе.

Посебну димензију сабрању дао је академик Светислав Божић, угледни композитор и аутор музике настале на стихове антологијске Ногове пјесме „Нек пада снијег Господе”. Управо је том композицијом отпочела не само њихова сарадња, већ и вишедеценијско пријатељство.

Стручну тежину скупу пружио је и проф. др Вељко Брборић, донедавно шеф Катедре за српски језик на Филолошком факултету у Београду.

Домаћин скупа, Жарко Ј. Ратковић, предсједник Удружења Требињаца, већ је раније дјелима показао приврженост свом пријатељу и пјеснику, иницирајући постављање Ноговог портрета у галерији знаменитих личности култног београдског ресторана "Стара Херцеговина", мјеста које је пјесник често посјећивао.

Судбински завјет и свједочанство академика Пецеља

Академик Милован П. Пецељ који је у овој причи и иницијатор и кључни свједок подсјетио је на готово мистичну хронологију настанка саме бисте. У марту 2021. године, знаменита вајарка Дринка Радовановић поклонила је свој рад, бисту у бронзи тешку 70 килограма, лично Рајку Петрову Ногу.

Академик Пецељ је тада, у друштву Јована Делића, ово ремек-дјело пренио у пјесников стан. Судбина је хтјела да већ наредне године, у јулу 2022., премине Дринка Радовановић, а само неколико мјесеци касније, у новембру у вјечност се преселио и велики Рајко. Постављање ове бисте данас се доживљава као испуњење њиховог посљедњег заједничког земаљског завјета.

План реализације и јединство удружења

Током састанка вођена је конструктивна полемика о сваком детаљу пројекта. Закључено је да се мора истрајати у прибављању свих дозвола уз ангажовање архитекте, како би се споменик достојно уклопио у амбијент Калемегдана. Први корак је учињен – формалан приједлог биће достављен Комисији за именовање улица и тргова и споменика културе, уз инсистирање да биста буде постављена у Алеји пјесника, поред његовог пријатеља Стевана Раичковића.

Након расправе, потписана је формална молба, а своје потписе ставили су Жарко Ј. Ратковић (Удружење Требињаца „Јован Дучић”), Благоје Ребић (Удружење Мостараца), пуковник Спасоје Ђого (Удружење Калиновчана), Слободан Бобан Драшковић (Клуб Гачана), пуковник Зоран Јањић (Удружење Невесињаца), Борислав Кркелић (Удружење Билећана) и академик Милован Р. Пецељ (Удружење Љубињаца), уз подршку Миливоја Миша Рупића, секретара Удружења Требињаца и Трифка Б. Ћоровића, оснивача портала „Слободна Херцеговина”. Комплексну пратећу документацију и текст припремила је проф. др Милица Пецељ, док скупу, иако из оправданих разлога спријечени, пуну подршку дају Ногов љекар др Стеван Сикимић и велики пјесник Гојко Ђого.

Порука са овог историјског скупа је јасна – Рајко Петров Ного заслужује своје вјечно мјесто на Калемегдану, тамо гдје се сусрећу историја и књижевност српског народа.

Извор: Слободна Херцеговина

Текст и фото: Трифко Ћоровић