Викторија Мишељић, кћерка Јова Мишељића, легендарног невесињског фудбалера и тренера, некадашња фудбалерка Машинца и својевремено капитенка женске фудбалске репрезентације Србије за играчице до 19 година, докторирала је недавно хемију на Универзитету Веслијан у америчкој држави Конетикат.

Млада Нишлијка је још прошле јесени добила понуду да, по завршетку докторских студија, предаје на Ферли Дикинсон Универзитету у држави Њу Џерси, тако да ће од августа бити предавач на том познатом америчком универзитету.

Мишељић је казала за агенцију Бета да су фудбал и хемија њене две велике љубави, и за студије у Сједињеним Америчким држава одлучила се управо из разлога јер је тамо могла истовремено и да игра фудбал и да студира.

Фудбал је, рекла је, заволела у најранијем детињству, а хемију током основне школе.

"Мој отац Јово Мишељић био је професионални фудбалер и фудбалски тренер тако да сам ја, чим сам се родила већ имала у кући лопте, копачке, костобране, штуцне, дресове... Чим са проходала почела сам да шутирам лопту са татом и друговима испред зграде, а почела сам да тренирам фудбал у Машинцу када сам имала 11 година", казала је Мишељић.

Фудбал је, додала је, играла у Машинцу, а потом и у репрезентацији Србије све до одласка на студије у Америку.

"Неколико европских клубова ми је понудило да по завршетку средње Медицинске школе пређем код њих и професионално играм фудбал, али се моја мама Јадранка томе успротивила. Није била за то јер би тако остала без факултетског образовања, а онда бих по завршетку фудбалске каријере морала да радим само са средњошколском дипломом", казала је Мишељић.

Према њеним речима, једно време размишљала је да упише студије фармације у Србији, али би то значило да би морала да престане да игра фудбал јер не би могла да усклади све обавезе на факултету са тренинзима и утакмицама у Машинцу и у репрезентацији.

"На идеју да одем у Америку дошла сам након разговора са мојом годину дана старијом другарицом која је отишла тамо на студије. Схватила сам да бих у Америци и ја могла и да играм фудбал и да студирам. Моја мама се сложила са тим и августа 2017. године кренула сам на студије на Ферли Дикинскон Универзитету", изјавила је Мишељић.

Заваљујући добрим оценама у школи и добрим резултатима на фудбалском терену добила је стипендију која је покривала све трошкове студирања.

"Није било лако и играти фудбал и полагати испите, али сам стекла пуно пријатељица и пријатеља који су имали сличан распоред обавеза па ми је то помогло. Заједно смо тренирали, имали утакмице, предавања, испите…Добра ствар у Америци је што можете да бирате којим данима ћете да имате предавања, тако да можете да их усклађујете са тренинзима и утакмицама", истакла је Мишељић.

Она је казала да је основне студије завршила у пролеће 2021. године и тог лета је учествовала у истраживању у области биохемије са професором на факултету на коме је дипломирала, а то јој је помогло да прескочи мастер студије и одмах аплицира са за докторске студије.

"После рада у три различите лабораторије на докторским студијама, одлучила сам се да се бавим истраживањима и да докторирам у лабораторији која се бави органском хемијом. Бавила сам се дизајном, синтезом и карактеризацијом мултифункционалних органских молекула како би они могли да се користе у електронским уређајима као што су паметни телефони", навела је Мишељић.

Прошле јесени, додала је, представила је свој рад на универзитету на коме је завршила основне студије, у оквиру Националне недеље посвећене хемији, након чега је добила позив да постане професор.

Прошла је све потребне интервјуе и добила посао на катедри за хемију.

Током докторских студија, додала је, није имала право да игра фудбал за универзитетски тим, али је радила на факултету као помоћни тренер и рекреативно је тренирала са осталим фудбалеркама.

То јој је, истакла је, представљало велико задовољство и предах од бројних обавеза на докторским студијама.

"У Америци се по завршетку лиге организује турнир, а победници се пласирају на турнир који се организује на националном нивоу. Након мог доласка на Универзитет Веслијан, универзитетски женски фудбалски клуб се сваке године пласирао на национални турнир, а наш стручни штаб је пре две године проглашен за најбољи у Америци", казала је Мишељић.

Она је казала да се у Америци игра добар женски фудбал, али се доста разликује од европског.

"У Америци се игра брже, међутим, техници се поклања мање пажње него у Европи. Због временске разлике, али и обавезама на студијама нисам могла да много пратим дешавања у европском фудбалу последњих година. Радујем томе што ће Светско првенство бити у Америци, Канади и Мексику, па ћу моћи да пратим утакмице", казала је Мишељић.

БЕТА

Стипендије “Владимир Ћоровић” мостарске “Просвјете” данас је добило 200 ученика основних и средњих школа и студената из Херцеговине и око 100 њих из Далмације.

Стипендије су уручене на свечаности у Саборној цркви Свете Тројице у Мостару.

Предсједник Градског одбора “Просвјете” у Мостару Сања Бјелица Шаговновић рекла је да овај програм подржава више од 200 донатора који су окупљени кроз личне донације.

“С поносом можемо рећи да је за ових 10 година у партнерству са Српском православном црквом додијељено више од 1.000 стипендија и помоћи ученицима и студентима из Епархије захумско-херцеговачке и приморске, а од ове године програм се проширио и на Далмацију”, рекла је Шаговновић новинарима.

Најавила је да ће овај програм у наредним годинама добити и нови институционални оквир у облику фондације “Владимир Ћоровић”.

Она је појаснила да је главни циљ програма подршка образовању младих али и окупљање младих око најважнијих вриједности које промовишу и баштине “Просвјета” и СПЦ.

Напоменула је да мостарска “Просвјета” једина има програм стипендирања што је заправо била и основна мисија када је друштво основано 1902. године.

“Овај програм је једна од најсвјетлијих и једна од најважнијих мисија које као заједница у Мостару имамо. Кренули смо са веома мало ученика, уз подршку мостарских породица, али се програм из године и године развијао”, рекла је она.

Владика захумско-херцеговачки Димитрије поручио је стипендистима да ову корист добро искористе.

Савјетовао им је да достојанство, образ, поштење никад не губе из вида, ма шта да се дешавало.

Старјешина Саборног храма Свете Тројице у Мостару Душко Којић рекао је да све ово много значи стипендистима као и да је од великог значаја контитнуитет од десет година, колико траје овај програм.

“Посебно је задовољство што су данас са нама и наша ђеца из Далмације”, додао је Којић.

Славко Андрејевић, суоснивач пројекта, рекао је да су се трудили да постепено расту и да ово није пројекат већ група људи са сличним вриједностима.

Један од донатора Гордана Пешко поносна је, каже, што је дио свега тога и пожељела је срећу младом херцеговачком нараштају.

“Срце ми је пуно јер је сваке године све више стипендиста, поготово када видимо да су завршили факултете, да раде и труде се да нам узврате”, рекла је Пешко.

Наташа Брењо из Невесиња, која студира на ПМФ у Новом Саду, каже да јој је посебна част што је стипедиста програма мостарске “Просвјете”, истакавши да то није само финансијска него подршка током студирања и постидипломских студија.

Марко Ђурасовић из Мостара, студент четврте године Медицинског факултета у Фочи, поносан је што стипендија носи име “Владимира Ћоровића” као и на број студената, али и донатора и нада се да ће и он једном бити међу њима.

У обраћању у Саборном храму владика диселдорфски и њемачки Григорије поручио је стипендистима да је важно да се образују.

“Ђецо стипендисти живите у посебним околностима и мислим да нико на овом свијету боље од вас не зна колико је важно бити спона између обала и колико треба да људи буду добри једни према другима”, рекао је владика Григорије.

Он је додао да је зато важно да се што боље припреме и да буду највећи борци против неправде, као и да увијек буду благодарни према својим добротворима.

“Просвјетина” стипендија “Владимир Ћоровић” обновљена је прије 10 година и од тада је израсла у највећи стипендијски фонд у Херцеговини.

ТОП ПОРТАЛ

Премијер Републике Српске Саво Минић поручио је да ће до почетка нове школске године бити реализована идеја о бесплатним уџбеницима за основце у Српској, за шта ће Влада издвојити 10 милиона КМ.

Минић је навео да је Влада Републике Српске усвојила акте у вези са тим и упутила их Савезу општина и градова Српске.

"Градови ће учествовати са 30 одсто, општине са 20 одсто, а изразито неразвијене општине неће учествовати", рекао је Минић на конференцији за новинаре у Бањалуци.

Он је нагласио да се на овај начин исказује брига за најмлађе у Републици Српској, али и о стандарду.

"Покушавамо, колико је могуће, да правимо амбијент у којем је Влада Републике Српске партнер свим категоријама становништва, а на индиректан начин помажемо родитељима", истакао је Минић.

Глас Српске