Region
Херцеговина се опростила од „народног љекара“: Преминуо др Слободан Гутић
Смрт доктора Слободана Гутића, специјалисте педијатра и у народу познатог „народног љекара“, дубоко је потресла многе који су га познавали или му дугују захвалност за помоћ и лијечење.
Др Гутић преминуо је 5. марта 2026. године у 83. години живота, а сахрањен је дан касније, 6. марта, у Гацку. Иза себе је оставио дугогодишњу љекарску каријеру и сјећање на човјека који је медицину схватао као позив и службу људима, посебно дјеци и породицама широм Херцеговине.
Током свог радног вијека радио је у више херцеговачких градова. У родном Гацку провео је мање од године, четири године радио је у Билећи, десет у Невесињу, шест мјесеци у Мостару, а најдужи дио каријере – 25 година – у Требињу.
Подсјећајући се почетака, говорио је да је на први посао чекао 11 мјесеци и да је добио чак 50 одбијеница из градова широм Југославије.
„Као младом љекару у Билећи није било одмора, дошли су сељаци по мене један дан. Путовали смо до Берковића, па до Трусине, на коњу кроз неке недођије, никад до села стићи. И указао ја помоћ, сјели потом с домаћином и питам: „Богати, је ли икад иједан доктор долазио у ово мјесто?“ Јесте, кажу, недавно „тирац“ (ветеринар) Дангубић из Билеће код Тодора, разболио му се коњ! Е, кад је он због коња, помислим у себи, довде стигао, што ја не би – ради човјека!“
Са супругом Божицом, која је била бабица, годинама је обилазио херцеговачка села и помагао становништву. Током каријере обавио је више од хиљаду порођаја, често у тешким условима и далеко од здравствених установа.
„Дођемо у кућу гдје је породиља, а сви у кући. Прво их убиједим да сви треба да изађу, затражимо чисто суђе, платно из дјевојачког баула за пелене, а знали смо порађати и на сијену. Једну жену сам породио под буквом. Стиде се, јаднице, па се склоне“, присјећао се др Гутић.
Током рада у Невесињу и Требињу често је путовао по тешким временским условима, стижући до пацијената коњима, санкама или теренским возилима.
„Ауто се некако пробио до Риља, дошли сељаци по мене и Божицу, прте снијег пред нама. Мећава вије, а они довикују „идеш ли докторе?“, као у Кочићевим причама. У неко доба, један кракати завапи „погибосмо од мећаве“, а ја онако мален – прсима грћем снијег и мислим – готови смо, чим он тако каже“.
Током каријере био је и начелник Дјечијег одјељења требињске болнице, а значајно је допринио развоју здравствених установа у Херцеговини. Специјализовао је педијатрију и бавио се, између осталог, темом повишеног крвног притиска код дјеце, која је у то вријеме била мало истражена област.
Познат је и по томе што је током ратних година прегледао дјецу гдје год је било потребно – на улици, у становима, ходницима и импровизованим амбулантама, јер родитељи често нису могли доћи до болнице.
Поред медицине, бавио се и сликарством. У радним просторијама чувао је бројне слике и композиције са мотивима Херцеговине, Требиња и Црквине.
„Највише сам платна на уљу насликао у рату, јер сам сваки ратни дан провео у болници, па ми је остајало времена да се посветим овој умјетности. На сву срећу, само сам мали број слика продао и да могу, сад бих најрадије откупио и те слике да их поново имам на окупу“, рекао је Слободан Гутић.
ГЛАС СРПСКЕ
У оквиру „Сјећања на владику Атанасија“, синоћ је у Културном центру одржана друга сесија, под називом „Лице и ријеч - владика Атанасије у сјећању и богословљу“, на којој су учествовали почасни професор хирургије Георгијос Папагеоргију и Ставрос Јагазоглу са Теолошког факултета у Атини.
Професор Георгијос Папагеоргију вјерује да су храброст и смјелост у великој мјери дар Божији, а, како каже, владици Атанасију је тај дар био дат у изобиљу.
„Част ми је што имам прилику да говорим о човјеку кога смо сви много вољели и који је за мене и многе друге представљао светионик који нам је помогао да идемо у правом смјеру. Оца Атанасија сам упознао када је имао 28 година, у Цркви Свете Тројице, гдје је тада служио. Нама тадашњим студентима, отворио је потпуно непознат и неодољив свијет. Тај човјек није био од овог свијета, његово постојање, његов живот био је пламен вјере и посвећености љубави Божијој. Према нама се опходио спонтано, као дијете, без да је губио ауторитет свештеника који је код нас изазивао поштовање. Када смо пролазили кроз тешке периоде, осјећали смо да је патио са нама. Морам истаћи да је однос са оцем Атанасијем био пун поштовања и слободе и увијек смо осјећали његову велику љубав“, рекао је професор Папагеоргију.
Професор Ставрос Јагазоглу рекао је да је владика Атанасије био један дубински теолог, који је веома добро познавао духовно предање јелинских отаца цркве.
„Атанасија Јефтића сам упознао 80-их година, као оствареног, употпуњеног теолога. Када сам слушао његова предавања, то је била једна жива, егзистенцијална теологија. Није то била књишка теологија, него једна веома широка и дубока теологија која је могла да говори уму и срцу младог човјека тог времена. Прије 25 година, посјетио сам ове крајеве и сјећам се владике Атанасија који је носио крагну због повреде, али је и даље имао снагу и био је веома присутан, без обзира на све тегобе. Он је био човјек који није гледао иза, већ испред себе, човјек који је сијао да би они који долазе након њега жњели“, навео је професор Јагазоглу
Модератор ове сесије био је Високопреосвећени архиепископ лосанђелески и западноамерички Максим, а преводилац госпођица Маја Рашовић.
Данас ће у Саборном храму Преображења Господњег у Требињу, у 9 часова бити служен литургијски помен.
Радио Требиње
"Хидроелектране на Требишњици" оствариле су у прошлој години нето добит од 2.815.000 КМ, изјавио је данас извршни директор за производњу и техничке послове у том предузећу Илија Таминџија.
Таминџија је истакао да је добит нешто мања јер је прошла година била тешка, пошто су посљедње двије године биле изразито сушне, па лани нису успјели да остваре производни биланс.
- Остварили смо добит дјелимично и захваљујући и уштедама јер смо имали мање расходе и мање запослења - рекао је Таминџија.
Он је навео да је, захваљујући обилним падавинама од почетка ове године, знатно поправљена ситуација у билећкој акумулацији, која је сада на три метра испод максималне коте, што омогућава сигурност пријема нових падавина, уколико до њих дође.
- У прва два мјесеца ове године имали смо два најкишовитија мјесеца у сливном подручју ХЕТ-а од како се мјере падавине у посљедњих 60 година - нагласио је Таминџија.
Таминџија је напоменуо да је то допринијело да имају оптимистично стање за наредни период по питању производње и обезбјеђења сигурности потрошача електричне енергије у Републици Српској.
Он је навео да сада раде све електране у систему ХЕТ-а због потреба електроенергетског система у Српској, будући да већ дуже вријеме не ради Термоелектрана "Угљевик".
- Ради комплетан систем ХЕТ-а, односно хидроелектране Требиње један, Требиње два, као и електране у Дубровнику и Чапљини - појаснио је Таминџија.
РТРС
Саопштење Фонда ПИО да ће од 1. маја 2026. године укинути исплате пензије путем пуномоћи датих Фонду изазвало је забуне.
Пензионери који живе у иностранству неће морати лично долазити у Републику Српску да би отворили рачуне за исплате пензија, већ ће у својој земљи боравка моћи да овласте некога ко ће у њихово име ријешити примања у Српској.
Пуномоћ код нотара или надлежне институције
Како је појаснио директор Фонда за пензијско и инвалидско осигурање Српске Младен Милић, пензинери који живе у некој од земаља ван БиХ мораће да код нотара, адвоката или надлежног пензијског фонда у земљи боравка направе пуномоћ на име особе која ће за њих отворити рачин или наставити да прима новац.
Корисник, како је навео, може овластити другу особу да у његово име отвори рачун у једној од три банке које су поједноставиле процедуре, а то су Наша банка, НЛБ банка и Банка Поштанске штедионице.
- На примјер, ако корисник живи у Италији, он може овластити некога да у његово име отвори рачун у наведеним банкама. Исплата пензије врши се на тај рачун, а средства ће се моћи користити преко картице или уз посебно овлашћење - објаснио је Милић.
Шта је са исплатом путем поште?
Што се тиче корисника који примају пензију путем поштара они ће и даље моћи да наставе примати пензију, уколико није потребно ништа мијењати.
- Довољно је потписати нову изјаву или пуномоћ, ако је потребно - навео је Милић и додао да ће сви случајеви бити ријешени, а грађани који имају питања могу доставити податке Фонду да се провјери да ли је потребна промјена у начину исплате.
Подршка пензионерских удружења
Предсједник Удружења пензионера Републике Српске Ратко Трифуновић казао је за Глас да они подржавају одлуку Фонда ПИО Српске о укидању исплате пензија путем пуномоћи, с циљем спрјечавања злоупотреба.
- То је мјера да би се спријечиле злоупотребе до којих је долазило до сада. Пензионери морају сами примати своје пензије, а свако овлашћење мора бити јасно дефинисано и редовно обновљено - рекао је Трифуновић.
Он је додао да ће нова процедура значити олакшање за пензионере, јер им омогућава да наставе примати пензију на прави начин, уз заштиту од могућих неправилности.
Забуне након најаве измјена
Саопштење Фонда ПИО да ће од 1. маја 2026. године укинути исплате пензије путем пуномоћи датих Фонду изазвало је бројне забуне код корисника овог права у иностраству, али и код оних којима је пуномоћ дата.
Због тога су се поједини корисници пуномоћи обратили редакцији Гласа и затражили појашњење ове недоумице.
- Уплашила сам се да моја тетка која живи у Аустрији остати без пензије, јер није у могућности доћи у Републику Српску да достави сву документацију коју тренутно тражи Фонд ПИО - рекла нам је једна корисница овог права.
Апел
Фонд ПИО апелује на све кориснике са пребивалиштем у Републици Српској, а који живе у иностранству, да ускладе свој статус са Законом о пребивалишту и боравишту држављана БиХ, а у случају непоступања до 30. априла 2026. године, исплата пензије ће бити привремено обустављена.
- Наведеним законом држављанин који се стално настани у иностранству или у иностранству борави дуже од три мјесеца дужан да одјави пребивалиште у БиХ и пријави мјесто боравка у иностранству путем надлежног дипломатско-конзуларног представништва - навели су из Фонда ПИО.
Глас Српске