Region
Поводом исплате једнократне новчане помоћи студентима у износу од 150 КМ, обавјештавамо студенте да је током реализације исплата евидентиран значајан број враћених налога за плаћање од стране банака, због неисправно унесених бројева текућих рачуна студената и других тражених података, саопштено је из министарства за научнотехнолошки развој и високо образовање.
- Након што банке заврше обраду свих налога за плаћање, биће познат тачан број и идентитет студената чије исплате нису реализоване због грешака приликом пријављивања на апликацију.
Након утврђивања коначног броја, Министарство ће благовремено објавити инструкције о даљем поступању, као и о начину на који ће студенти моћи доставити исправне податке за исплату новчане помоћи - наведено је у саопштењу министарства.
Подсјећају да текући рачун мора да буде отворен на име студента, што је најчешћа уочена грешка.
- Свим студентима који испуњавају услове позива, а који доставе исправке података у роковима и на начин који ће бити јавно објављен, биће исплаћена наведена помоћ - наводи се у саопштењу ресорног министарства.
Професор емеритус Економског факултета Универзитета у Источном Сарајеву Васо Драговић преминуо је у 81. години, а током каријере оставио је неизбрисив траг у академској заједници, саопштено је из овог универзитета.
Професор Драговић рођен је у Невесињу и изградио је богату универзитетску каријеру, посветивши више од три деценије научном, наставном и стручном раду.
Дипломирао је 1969. године на Економском факултету у Сарајеву, магистрирао 1976. године на Економском факултету у Загребу, а докторску дисертацију одбранио је 1982. године на Економском факултету у Сарајеву.
Академски пут наставио је избором у звање доцента 1983. године, а потом и ванредног професора 1988. године. За редовног професора Економског факултета Универзитета у Источном Сарајеву изабран је 1996. године.
Због изузетних заслуга и доприноса академској заједници, одлуком Сената Универзитета изабран је у почасно звање професора емеритуса.
Током богате каријере предавао је на економским факултетима у Сарајеву, Источном Сарајеву, Бањалуци и Мостару, као и на Пољопривредном факултету Универзитета у Источном Сарајеву.
Генерацијама студената преносио је знање из области статистике и квантитативне анализе, остављајући неизбрисив траг у њиховом образовању и професионалном развоју.
Обављао је бројне одговорне функције, међу којима су дужности проректора Универзитета у Источном Сарајеву, декана и предсједника Савјета Економског факултета у Источном Сарајеву, као и продекана Економског факултета у Сарајеву.
Својим ангажманом дао је значајан допринос развоју високошколског образовања и унапређењу научноистраживачког рада.
За професионални рад и остварене резултате добио је бројна признања, међу којима су Златна плакета Економског факултета, Златна плакета Скупштине града Источног Сарајева и Плакета Универзитета у Источном Сарајеву.
Драговић ће бити сахрањен у Београду, на гробљу Орловача, у сриједу 28. октобра у 11 часова.
Према утврђеним резултатима које је објавила Централна изборна комисија у Изборној јединици 9 највише гласова за НСРС добио је СНСД – 21.555 (39,77%). Слиједи СДС са 8.282 гласа (15,28%) и Листа за правду и ред-ПДП РС са 4.220 гласова.
Мјесто у НСРС изборили су и СП-ДЕМОС-НДП са 4.178 гласова и СПС Горан Селак који је добио повјерење 4163 бирача.
Директне мандате у НС РС добили су Илија Таминџија, Лука Петровић и Недан Лаловић (СНСД), Огњен Бодирога (СДС), Лазар Радан (За правду и ред), Максим Скоко (СПС) и Огњен Куљић (СП-Демос-НДП).
Компензациони мандати припали су Недељку Перишићу из СНСД-а и Ђорђу Вучинићу и Загорки Граховац са Листе за правду и ред.
СНСД
Илија Таминџија – 7.575
Лука Петровић – 7.481
Ненад Лаловић – 6.228
СДС
Огњен Бодирога – 3.671
Веселин Вујовић – 1.739
Милица Радовановић – 1.162
За правду и ред – Небојша Вукановић
Лазар Радан – 1.912
Ђорђе Вучинић – 1.294
Загорка Граховац – 930
СП –ДЕМОС-НДП
Огњен Куљић – 1.769
Бојан Шапурић - 928
СПС – Горан Селак
Максим Скоко – 3.087
Милош Тепавчевић – 1.272
Зимско рачунање времена почело је ноћас у 3.00 часа помјерањем казаљки на часовницима један час уназад.
Овај режим ће трајати до 28. марта 2027. године, када почиње љетно рачунање времена.
БиХ и Србија прате стандардно централно европско вријеме, док се током љетњег периода користи централно европско љетње вријеме. Ова пракса је усклађена са већином европских земаља.
ЕУ још није укинула сезонско помјерање часовника, иако је Европски парламент подржао ту измјену још 2019. године.
Земље чланице ЕУ нису успјеле да се усагласе у вези са тим да ли би љетно или зимско вријеме требало да постане трајни стандард, па је примјена ове одлуке одгођена до даљег.