Nevesinje






У Невесињу је почео са радом Регионални студијски центар за снимање аудио-видео свједочанстава чланова породица погинулих и несталих цивила и војника из Одбрамбено-отаџбинског рата. Подаци ће трајно бити похрањени у Меморијалном центру Републике Српске.
У заједнички рад на очувању историјског сјећања и прикупљању доступних свједочанстава о страдању српског народа укључили су се Општина Невесиње и све борачке организације проистекле из посљедњег рата.
Начелник општине Невесиње Миленко Авдаловић је рекао да ће Општина са својим ресурсима помоћи да се прикупе аутентични аудио и видео материјали о ратним страдњима.
„Уређењем Спомен собе и Спомен костурнице и прикупљањем свједочанстава о слави и храбрости бораца из посљедњег рата биће обједињена солидна архива која ће служити садашњим и будућим генерацијама“, истакао је Авдаловић.
Он је подсјетио да је у посљедњем рату погинуло 476 бораца Невесињске бригаде и 212 бораца Друге лаке бригаде Војске РС.
Предсједник Општинске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Аљонка Џелетовић каже да је ово прилика да трајно похранимо наше аутентичне приче и оживимо сјећања на изгубљену младост и људе који су стварали Републику Српску.
„Знам колико је тешко оживљавати болне успомене, али је важно да скупимо храбрости и дамо свој допринос за наше најмилије како никад не би отишли у заборав“, поручила је Џелетовић.

Предсједник Борачке организације Невесиње Синиша Шиповац оцијенио је да је ово важан пројекат који ће сачувати истину о људима који су дали најдрагоцјеније што су имали за стварање Српске.
„Ово су жива свједочења сродника погинулих јунака који својом аутентичном причом показују снагу и понос и тако се одужују онима који су поднијели највећу жртву“, рекао је Шиповац.
Првог дана рада Регионалног студијског центра посебно су бољеле сузе Милеве Чабрило, мајке два погула сина. Ова храбра жена је смогла снаге да говори о животу и трагичној судбини своје дјеце.
Меморијални центар Републике Српске интензивно ради на стварању највеће базе аудио-видео свједочанстава о страдању српског народа. Из Регионалног студијског центра у Невесињу позивају чланове породица погинулих и несталих и све оне који својом судбином свједоче о страдању српског народа, да подијеле свједочанство и на тај начин трајно сачувају сјећање на своје најмилије.

Дом здравља Невесиње ставио је у функцију савремени ултразвучни апарат вриједан 80.000 КМ који омогућава брже, прецизније и свеобухватније дијагностичке услуге.
Пројекат модернизације и унапређења примарне здравствене заштите иницирао је замјеник директора ове здравствене установе Милосав Уљаревић у договору са специјалистом радиологије Иваном Васиљевић Иванишевић.
Уљаревић се захвалио Општини Невесиње и одборницима локалног парламента који су препознали значај увођења модерних технологија у процесе дијагностике и подржали набавку апарата.
„Пратили смо потребе становништва и држали се принципа да је превентива најбољи лијек“, каже Уљаревић, указујући да је у доба експанзије карцинома правовремена и рана дијагностика најбољи пут ка изљечењу.
Уљаревић је нагласио да је за добру дијагностику потребан стручан кадар каква је докторица Ивана Васиљевић Иванишевић, за коју је рекао да је једна од најбољих из ове области у регији.
Докторица Иванишевић је потврдила да су добили најсавременији уређај произведен ове године са новим софтверским опцијама, посебно за еластографију која се користи за преглед дојке, штитне жлијезде и јетре.
„Ова неинвазивна метода се користи за откривање сумњивих промјена и одређивање природе тумора“, објаснила је она.
Према њеним ријечима, апарат има равну и конвексну сонду високе резолуције што је значајно унапређење у односу на стари уређај. Иванишевић наглашава да је максимална искориштеност апарата и да се на њему могу урадити сви прегледи као и у већим здравственим центрима.
Из Служба за радиолошке и ултразвучне дијагностике Дома здравља Невесиње поручују да ће уз помоћ овог напредног уређаја наставити да пружају квалитетне медицинске услуге на задовољство пацијената.
У организацији Центра за ментално здравље Невесиње и Вртића „Света Евгенија царица Милица“ синоћ је у Центру за културу „Небојша Глоговац“ одржано предавање на тему „Постављање васпитних граница“.
О теми су говориле др Миња Будалић, специјалиста психијатрије, Николина Уљаревић, психолог у Центру за ментално здравље Невесиње и Вања Зиројевић, дипломирани васпитач предшколске дјеце.
Према ријечима др Миње Будалић, посатављање васпитних граница код дјеце предшколског узраста један је од најважнијих, али и најосјетљивијих задатака родитељства.
„Границе нису казна, забрана, нити ограничење слободе дјетета. Оне су оквир сигурности унутар којег дијете може да расте, истражује и развија се са повјерењем“, појаснила је докторица Будалић, додајући да дјеца осјећају љубав кроз досљедност, предвидивост и јасноћу у понашању одраслих.
Психолог Николина Уљаревић истакла је да начин на који одрасли постављају васпитне границе дјеци одражава способност да их истовремено заштите и оснаже.
„Наше родитељство често несвјесно обликује искуство, које смо сами имали у дјетињству. Ако смо одрасли у окружењу гдје су емоције биле потискиване или границе превише круте, склони смо да те исте обрасце понављамо, осим ако их не препознамо и свјесно промијенимо“, рекла је Уљаревић.
Васпитачица предшколске дјеце Вања Зиројевић нагласила је да васпитач има кључну улогу посредника, водича и подршке, те да његов задатак није само да едукује, већ да активно учествује у формирању личности дјетета.
„Важно је да васпитач буде модел понашања, да оно што говори дјеци и сам показује у пракси. Границе које постављамо нашим малишанима нису никакве препреке њиховој слободи, већ путоказ ка сигурном и здравом одрастању“, закључила је Зиројевић.
Предавање о успостављању васпитних граница код дјеце предшколског узраста било је намијењено родитељима, васпитачима и особама које учествују у раном развоју дјетета. Организовано је поводом обиљежавања Међународног дана менталног здравља, а имало је за циљ да кроз примјере из праксе, стручна објашњења и разумијевање дјечијих емоција појасни зашто су границе заправо облик љубави, сигурности и подршке у одрастању.