У Галерији Центра за културу „Небојша Глоговац“ синоћ je отворена изложба слика "Кроз неизговорено", умјетнице Сандре Дивљан из Гацка. Кроз аутопортрете и боје ова лична и емотивна изложба истражује унутрашњи свијет. Свака слика носи осјећај, мисао и тренутак, који се ријечима не могу изразити.

Изложбу је отворила Ангелина Вукосав, докторанд ликовних умјетности. Она је истакла да умјетница кроз своју ликовну поетику преноси властиту тишину бескраја и да на њеним сликама сусрећемо снажне елементе аутопортрета, прожете симболима слободе и мотивима пространства.

„Тишина код Сандре није нечујна, она је снажна и силна, као птица орао. Умјетница је у сликама досљедно слободна, корача раме уз раме са орлом, птицом поглавицом свих птица. Он је покрај ње, изнад ње, на њеном рамену, као заштитник и чувар, па се може стећи утисак да је Сандра 'дијете орлова' “, закључила је Вукосавова.

О Сандриним радовима је говорила и њена мајка Рада, наглашавајући да је изложба лична и емотивна и да истражује унутрашњи свијет кроз аутопортрет и боје. С поносом је истакла Сандрину упорност, која ју је довела до успјеха. Захвалила се родбини и пријатељима на подршци, коју годинама пружају њеној кћерки.

Умјетница Сандра Дивљан се још као беба суочила са великим изазовима и препрекама, када је изгубила слух. Ипак, то је за њу био разлог више да напредује и помјера властите границе. Она кроз радове говори о тишини, идентитету и повезаности са собом, другима и свијетом око себе.

„Слика носи осјећај, мисао и тренутак, који ријечима не могу да изразим. Кроз боје, посебно црвену, покушавам да пренесем оно што остаје неизговорено и све што није изговорено овдје добија боју“, поручује млада сликарка.

Академска сликарка Сандра Дивљан рођена је у Требињу. Основну и средњу школу завршила је у Гацку. Дипломирала је у Новом Саду 2023. године са звањем ликовни академски умјетник. Завршила је и мастер студије на Академији умјетности.

До сада је реализовала четири самосталне изложбе у Новом Саду, Гацку и Вишеграду.

Изложба "Кроз неизговорено" остаје отворена до 20. марта.

Пријатну атмосферу у Галерији употпунили су својим наступом чланови Едукативно-креативног удружења „Радости моја“.

У општини Невесиње лијепо фебруарско вријеме искориштено је за наставак уклањања дивљих депонија уз главне саобраћајнице. Ове активности дио су настојања локалне управе да стане у крај непрописном одлагању отпада и подигне свијест грађана о важности очувања природе.

Општинска механизација претходних дана уклонила је велике количине смећа на локалитетима Рашка брда и Маџаровине у мјесној заједници Оџак, чиме су саниране површине које су представљале еколошки и естетски проблем.

Како би се спријечило поновно стварање депонија на очишћеним и другим ризичним локацијама постављене су табле са јасним упозорењем о забрани одлагања отпада, а биће постављен и видео-надзор. Из Општине поручују да ће надлежне службе пратити стање на терену и да ће против несавјесних појединаца бити предузимане законом предвиђене мјере. Упућен је и апел свим грађанима да дају допринос очувању чистоће и уређености Невесиња.

Наредних дана приступиће се санацији и на другим подручјима гдје је неконтролисаним одлагањем смећа угрожена животна средина. Планирана је и редовна прољећна акција уређења града.

• Најмасовнији догађај у Невесињу у 20. вијеку је откривање споменика Краљу и невесињским устаницима 28. августа 1928. године. Процјењује се да је свечаностима приређеним овим поводом у слободарској херцеговачкој варошици присуствовало преко 30.000 људи. У спектакуларној приредби учествовала је и авијација Југословенског краљевског ратног ваздухопловства што је за тадашње прилике била права ријеткост. Авиони су извели неколико акробација што је посматраче оставило без даха. Након демонстрације пилотског умијећа, према добро осмишљеном сценарију, авиони су бацали ракете које су експлодирајући давале боје државне заставе.

• Домаћинство Луке и Риста Чабрила у селу Јасена код Невесиња имало је 81 члана и то је била најбројнија породична дружба у Европи.
• Највеће породичне задруге у Херцеговини почетком 20. вијека биле су Савићи у Слату и Пудари у Рабини. И једно и друго домаћинство имало је преко 60 чланова. У Невесињском срезу је 1936. године рођено 834 дјеце.

• Лука Вујовић из Зовог Дола добио је пензију Краљевине Југославије у 98. години за заслуге током устанка «Невесињска пушка». Пред Други свјетски рат важио је за најстаријег пензионера у држави.

• Хасан Чамо из Сопиља, учесник Улошког устанка из 1882, добио је сина у 107. години. Његова супруга имала је тада 37 година. Чамо се женио четири пута и из тих бракова имао је 28 дјеце.

• Симо Братић из Грабовице постао је дјед у 35. години.

• Милица Крстојевић из Гацка држала је рекорд у Краљевини Југославије по броју кумовања. Највише дјеце крстила је у Невесињу, а штампа је забиљежила да је дијете Пера Васиљевића, трговца из Невесиња, било њено 1250. кумче.

• Васо Глоговац из Драмишева је од 1911. до 1927. године преживио невјероватне авантуре какве се могу наћи само у фантастичним романима. У том периоду био је аустријски војник, српски каплар, руски поручник, јапански потпоручник и кинески мајор. Након бројних искушења, у завичај се вратио са заставом коју је у знак захвалности добио од грађана Тјенцина.

• Након проглашења Невесиња за ваздушну бању 1936. године, сви туристи који би се упутили у ову херцеговачку варошицу имали су 50% попуста на државним жељезницама.

• Епске пјесме о Косовском боју невесињског гуслара Милована Војичића сачуване су у збирци чувеног професора са Хардварског универзитета Милмана Перија, познатог по проучавању Хомерових епова. Пери је слушао и снимао Војичића у Невесињу 1933. године и од њега добио 131 пјесму.

• Још прије Другог свјетског рата планирано је снимање филма „Невесињска пушка“ са намјером да се у свијет лансира на осам језика. Овај велики пројекат за који је већ био написан сценарио и одабрани глумци, требало је да уради холандско-њемачка филмска кућа „Ајдофон“, али су ратне прилике омеле реализацију.

• Прво домаће платно у Херцегови израђено је у селу Хрушта код Невесиња. Сељаци су почели да масовно сију лан, а Соколско друштво је одржало неколико предавања о томе како се прави ланено платно.

Драгомир Граховац