У првој утакмици 13. кола Прве лиге РС Вележ је данас у Угљевику поражен од Звијезде 09 резултатом 2:0. Екипа из Бијљине је до тријумфа дошла головима Караклајића и Рахимића. Претходно, домаћи нису искористили једанаестерац у 26. минуту.

У наредном колу Вележ ће гостовати Леотару у Требињу.

ЗВИЈЕЗДА 09 – ВЕЛЕЖ 2:0 (1:0)

Градски стадион у Угљевику. Гледалаца: 50. Судија: Марко Домазет (Источна Илиџа). Стријелци: 1:0 Караклајић у 39, 2:0 Рахимић у 69. минуту.

ЗВИЈЕЗДА 09: Миладиновић, Томић, Ристановић, П. Тешић, Рахимић (В. Тешић), Дујковић, Живановић (Гамбелић), Караклајић, Миловановић (Радоња), Марковић (Хадровић), Јоковић (Чоњић).

ВЕЛЕЖ: Зуровац, Ботић, Коленда (Јокановић), Авоно, Абаза, Бокић (Пејичић), Аман, Лазић (Телебак), Кадрић, Продановић, Бехрам.

• Прво ловачко друштво у Невесињу основано је још 1885. године. Формирао га је гроф Монте Кулонили. Његова ловачка кућа била је у Бишини и окупљала је ловце из више крајева.

• У појединим невесињским селима постојао је обичај одржавања коњских трка током свадбених сечаности. Учесници су били младићи из младожењиног села. Побједници су од младе добијали кошуљу и вунене чарапе.

• Кад се младић из Луке Глигор Глоговац вратио из Невесиња, гдје је имао саслушање на Среском суду у своје село, у опклади са неким мјештанима појео је 1,5 кг свињске масти без хљеба, 1 кг сувих смокава и 2 кг кромпира. Ова несвакидашња опклада нашла се на ступцима штампе фебруара 1940. године.

• Милосава Шешлија из Братача породила се 18. јануара 1967. године у војном хеликоптеру изнад Невесиња. Након што је породица затражила помоћ од Мостарског гарнизона из снијегом завијаног села хеликоптер је преузео породиљу и током лета за Мостар, изнад Невесиња, Милосава је родила здравог дјечака. Улогу доктора обавили су чланови посаде.

• Војин и Обрен Џелетовић, отац и син, служили су војни рок у истом мјесту, истој касарни и истом роду војске. Војин је у Струмици 1933. године служио краљу и отаџбини, а његов млађи син Обрен педесет година касније униформу ЈНА је обукао управо у овом македонском граду.

• Лука Ј. Богдановић из Бијење који је радни вијек провео у САД тестаментом је оставио 40.000 долара за изградњу нове школе у родном крају.

• Приликом замјене дотрајалих жељезних водоводних цијеви из времена Аустрогарске 1950. године, код Сахат куле су ископане цијеви од глине које потичу из римског периода.  Исте године, код зграде Ђачког дома у Невесињу ископане су камене водоводне цијеви дужине око пола метра, постављене крајем 15. вијека.

• Невесињац Василије Медан 1940. године постао је аматерски шаховски првак Београда. Медан је, иначе,био новинар „Политике“.

• Мирко Радојичић, професор универзитета, ерудита и полиглота, једини је Невесињац са «титулом» јапанског зета.

• Доктор техничких наука Раде Савић из Крекова орден рада заслужио је у три државе. Признање за пословне подухвате добио је од Тита, Садама и Гадафија.

Радио Невесиње /Драгомир Граховац/

Крсна слава је за православне Херцеговце највећа светиња и за све породице обиљежавање кућног заштитника представља посебан догађај који прате разни обреди и обилна гозба.

Свечану трпезу полако спремају Вујичићи, Милошевићи, Драгићи, Обиђановићи, Пејановићи, Томичићи и Ћеклићи који у понедјељак прослављају Свету Петку.

Невесињске породице празновање настављају 31. октобра када православни вјерници обиљежавају празник посвећен Светом апостолу и јеванђелисти Луки. Лучиндан је крсна слава Аћимовића, Бојанића, Дабарчића, Ивезића, Кундачина, Миковића, Мрковића, Папића, Пекеза, Петковића, Пиљевића, Појужина, Ремета, Рула, Шешлија и Шиљеговића.

Новембарске светковине почињу Митровданом - Даном општине Невесиње и крсном славом Општинске борачке организације и Соколског друштва “Невесињска пушка”. Свети Димитрије се са посебним поштовањем обиљежава у Невесињу, а 8. новембар је датум за који су везане најсветлије странице историје овог краја. Као кућног заштитника прослављају га Андрићи, Бухе, Магазини и Мандићи.

Никољдан се прославља у 93 невесињске породице

Иначе, у новембру као ни у којем другом мјесецу, има чак 14 крсних имена, то јест слава. Поред већ поменутог Митровдана невесињске породице обиљежавају и Ђурђиц, Аранђеловдан, Мратиндан и Матијевдан. Свети архангел Михило као заштитник обиљежава се у 50 невесињских породица и по броју свечара је на четвртом мјесту. Најраширенија слава је Никољдан који се прославља у 93 породице што обухвата приближно трећину становништва општине. Јовањдан се прославља у 81, а Ђурђевдан у 66 невесињских породица. Најрјеђе српске славе у Невесињу су Мратиндан, Свети Вартоломеј , Свети мученик Агатоник и Свети Климент који се обиљежавају у  по једној породици.

Поред крсне славе неке породице прислужују још један дан у години који је везан за неки црквени празник. То чине она братства којима се тог дана десило нешто изузетно лијепо или нешто лоше. Тај дан се у већини невесињских породица готово ни по чему не разликује од крсне славе.

Ковачевићи славе двадесет различитих слава

У Босни и Херцеговини има скоро 6.000 српских презимена која се везују за 72 славе. Ако је код истог презимена заступљена само једна крсна слава несумњиво је да се ради о једном племену. Ковачевић је најраширеније српско презиме у БиХ. Куриозитет је да је за ово презиме, које је доста распрострањено и у Невесињу, везано чак двадесет различитих слава.

Шта је записао Вук Караџић?

Сваки Србин има по један дан у години који он слави и то се зове крсно име, свети и благ дан, записао је у Рјечнику Вук Караџић. Данас је крсна слава обичај да поједине породице и родови сматрају својим заштитником једног хришћанског светитеља и уз посебне обреде и гозбу прослављају његов празник. Иначе, трагове овог обичаја имали су сви Словени, па и Индоевропљани, Трачани, стари Грци, Илири, Римљани и други. Али , као крсна слава одржао се  прије свега код православних Срба, а до прије неколико деценија и свих Македонаца. Спорадично су крсну славу имали и Хрвати у Херцеговини, средњој Босни, Лици и Далмацији. Има је такође код Арбанаса католика, а под српским утицајем било је и код Румуна.

Поријекло крсне славе ни до данас није довољно расвијетљено. Све досадашње хипотезе могу се свести на два основна гледишта. Једно предање сматра да је крсно име успомена на дан  када су многобожачки преци појединих породица прешли у хришћанску вјеру, а друго гледиште је анимистичко које у крсној слави види један култ предака.