Хидроелектрана "Дабар" и хидроенергетски систем "Горњи хоризонти" имаће огроман и дугорочан утицај на развој Невесиња и цијеле источне Херцеговине, а бенефите ће осјећати Република Српска у цјелини, оцијенио је начелник општине Миленко Авдаловић.

Авдаловић је истакао да је ријеч о историјском пројекту и да ће наредне седмице на локалитету бране "Пошћење" бити свечано обиљежен завршетак пробијања доводног тунела ХЕ "Дабар", најзахтјевнијег објекта у цијелом систему "Горњи хоризонти".

Он је навео да овај, један од најзначајнијих хидроенергетских подухвата у Републици Српској, представља снажан корак ка јачању енергетске стабилности и модернизацији инфраструктуре.

Пробијањем тунела дужине 12 километара, створени су услови за завршетак бране и машинске зграде ХЕ "Дабар", што би довело до пуњења акумулације "Невесиње" крајем 2027. године, док би у првој половини 2028. године хидроелектрана требало да буде прикључена на мрежу.

- Прокопавање тунела је историјски подухват - у посљедњих 50 година највећи тунел који је пробијен од тунела кроз Караванке до Ђевђелије, кроз терен који је био готово потпуно непознат и неиспитан. За такве послове тешко је наћи извођаче на простору Балкана - рекао је Авдаловић Срни.

Он је истакао да се већина објеката ХЕ "Дабар" налази на подручју општине Невесиње, те да се због тога око стотину породица из рејона села Биоград мора иселити са својих огњишта, а многи ће промијенити и дјелатност бављења пољопривредом.

- Ту је и брана "Пошћење", главна брана на ријеци Заломки, која ствара главну акумулацију, те још двије помоћне бране. Већина хидротунела, односно око 85 одсто, налази се на подручју општине Невесиње - навео је Авдаловић.

Начелник је напоменуо да је, захваљујући овом великом пројекту Невесиње, као и велики број села, ријешило проблем водоснабдијевања.

- Довели смо воду са изворишта Удбина цјевоводом дугим 20 километара. Осим града, сва припадајућа села - од Удбине, Зовог Дола, Дрежња, Биограда, Оџака - ријешила су водоснабдијевање. Сљедеће године планиран је рад на селу Раст - навео је Авдаловић.

Он је истакао да је утицај овог пројекта на развој општине Невесиње огроман и биће још већи када електрана буде на мрежи и када почне добијати таксу на сваки произведени киловат-час, што је на годишњем нивоу око милион КМ, а донијеће и око стотину нових радних мјеста.

Подсјетио је да је Скупштина општине Невесиње покренула иницијативу према "Електропривреди Републике Српске" и Влади Српске да сједиште ХЕ "Дабар" буде у Невесињу.

- Сви аргументи су на нашој страни. Сматрали смо да се то подразумијева, јер се готово сви главни објекти налазе на подручју наше општине. Међутим, сусједне општине Билећа и Берковићи су се умијешале, те смо морали да реагујемо - рекао је Авдаловић.

Према његовим ријечима, Невесиње спада у ред неразвијених општина, док је Билећа, без обзира на то што их прати глас да им стално нешто недостаје, ипак развијена општина и добија знатна средства од ЕРС-а за потопљено земљиште Билећког језера, а осим тога, у склопу система "Горњи хоризонти" на подручју Билеће ће се градити ХЕ "Билећа".

Авдаловић је нагласио и да "Горњи хоризонти" неће имати негативан утицај на доњу Херцеговину, односно на Буну, Буницу и Неретву.

- Немам стручне компетенције из ове области, али еколошке дозволе за градњу нису дали вјетрови, већ научни институти и стручни људи. Колико разумијем, акумулација "Невесиње" прикупљаће само вишак воде која се иначе губи у разним подземним токовима према Јадранском мору. Вода која подземним путем долази у Буну и Буницу неће бити обухваћена овом акумулацијом - навео је начелник Невесиња.

Он је подсјетио и да је општина настојала бити максимално отворена за сарадњу у свему што је од ње захтијевано, како би процедуре биле што краће.

Напоменуо је да је знатан број радника из Невесиња и Херцеговине радио на пробијању тунела, који је трајао осам година.

Тунел Невесиње–Дабарско поље, највећи хидроенергетски објекат у саставу ХЕ "Дабар", дуг више од 12 километара, званично је пробијен 24. октобра.

Вриједност уговора о изградњи доводног тунела, са приступним тунелима укупне дужине 13 километара, износи око 60 милиона евра, а реализован је из властитих средстава "Електропривреде Републике Српске".

Вриједност другог уговора, у који спадају сви остали објекти ХЕ "Дабар" - брана "Пошћење", насипи "Гребак" и "Врањача", канал кроз Дабарско поље и сама хидроелектрана - износи 224 милиона евра, а гарант су Влада Републике Српске, "Електропривреда Републике Српске" и "Хидроелектране на Требишњици".

Главни извођач радова на тунелу била је компанија "Интеграл инжењеринг".

Из ХЕ "Дабар" ће се добијати изузетно повољна електрична енергија, те додатних 12 одсто на низводним хидроенергетским објектима ХЕТ-а, захваљујући води која ће се преусмјеравати путем канала и тунела од Дабарског поља до Билећког језера. Створиће се и акумулација Невесињско језеро капацитета више од 60 милиона кубних метара.

На улазу у тунел завршена је улазна грађевина висине 30 метара. Током радова ископано је 5.000 метара кубних материјала, уграђено 150.000 метара кубних бетона и 5.500 тона арматуре.

На тунелу се радило 24 часа дневно, у три смјене, са просјечно 200 радника. Један радник је трагично страдао у септембру 2022. године.

Према ријечима руководства "Електропривреде Републике Српске", акумулација Невесиње биће попуњена крајем 2027. године, а Хидроелектрана "Дабар" пуштена у рад у првој половини 2028. године. 

СРНА

У Невесињу је данас одржана 24. Скупштина Удружења мултипле склерозе регије источне Херцеговине. Разговарано је о раду удружења у протеклој години и актуелним проблемима инвалидних лица у Републици Српској.

Предсједник Удружења МС Бранимир Таминџија представио је најзначајније пројекте, хуманитарне активности и иницијативе у којима су учествовали чланови Удружења и њихови партнери.

− Помагали смо социјално угрожене породице, иницирали повећање броја паркинг мјеста за особе са инвалидитетом,  реализовали више локалних пројеката, радили на примјени нових терапија и проводили спортске активности – рекао је Таминџија, посебно издвајајући посљедњи пројекат «Кутак за посебан тренутак».

Таминџија који је и предсједник Центра за координацију и подршку лица са инвалидитетом источне Херцеговине и предсједник Савеза обољелих од МС Републике Српске најавио је да у наредном периоду  предстоји заједнички рад на побољшању положаја обољелих од мултипле склерозе у Републици Српској.

Скупштини су присуствовали гости из удружења мултипле склерозе регија Бирач, Семберија и Мајевица, Сарајевско - романијске регије, клубова МС из Мостара, Билеће и Љубиња, те представници јавних установа, организација и удружења.

У Спортској дворани „Невесињка“ данас је одржан Интернационални карате турнир „Невесиње опен“ који је окупио 400 такмичара из 30 клубова из Црне Горе, Хрватске и БиХ. Технички организатор турнира био је Карате клуб „Вележ“, а покровитељ ове спортске манифестације је Општина Невесиње.

Послије вишечасовног надметања у катама и борбама у категоријама пионира, кадета, јуниора и сениора највише успјеха имали су чланови „Херцеговца“ из Билеће који су освојили 80 медаља. Други по успјешности био је Карате клуб „Кобра Каи“ из Подгорице, а трећи Карате клуб „Мостар“.

За најуспјешнију такмичарку турнира проглашена је Софија Илић из Билеће, а најбољи такмичар је Фарис Бобар из Бијеле.

И невесињски каратисти су у јакој конкуренцији били одлични освојивши 29 медаља: 5 златних, 3 сребрне и 21 бронзану, што им је екипно донијело шесто мјесто. Најсјајније одличје заслужили су Ива Савић, Обрен Кокотовић, Филип Вуковић, Јована Граховац и ката тим у саставу Вука Настић, Петар Настић и Обрен Кокотовић.

Турнир је свечано отворио начелник општине Миленко Авдаловић, а поздраве у име домаћина упутио је предсједник КК „Вележ“ Анђелко Граховац, а врховни судија Дарко Стевановић. Делегат турнира био је Марко Микавица из Вишеграда.

Честитке за беспријекорну организацију стигле су од свих учесника.

У ревијалном дијелу програма наступиo je Плесни клуб “Летс денс”.

Клуб борилачких спортова „Вележ“ изражава захвалност свим спонзорима који су омогућили да ова велика спортска манифестација буде одржана у Невесињу.