У Центру за културу „Небојша Глоговац“ вечерас, у предвечерје празника Митровдана, Дана општине Невесиње и крсне славе Борачке организације, дана када се Невесињци са поносом и тугом присјећају митровданских битака из 1992. и 1994. године, Борачка организација општине Невесиње уприличила је пријем за породице погинулих бораца. Евоциране су успомене на храброст палих јунака, који су животе уградили у темеље Републике Српске.

Кроз промоцију књиге „К'о ружан сан, задњи пут погледајте град“, аутора Предрага Лоза указано је на историјско старадње Срба у долини Неретве.

Пријему у Дому културе присуствовали су представници Републичке борачке организације, Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица и Општине Невесиње.

У име организатора присутне је поздравио предсједник Општинске борачке организације Синиша Шиповац. Он је истакао да је Митровдан завјет, сјећање и опомена.

„Митровдан нас не позива само на сјећање, већ и на обавезу да обновимо вјеру једни у друге, да вратимо поштовање и повјерење; да слогу претворимо у снагу, а сјећање у дјело, јер само ће тако Република Српска трајати, не као територија, него као завјет, истина и светиња“, поручио је Шиповац, указавши да све што данас јесмо, плаћено је најскупљом цијеном, крвљу и животима наших најбољих синова.

Предсједник Скупштине oпштине Невесиње Момчило Вукотић нагласио је да је Миторвдан дан када смо обновили завјет да ћемо чувати успомену на наше хероје, а њихове породице поштовати.

„Наши најхрабрији су живот дали за слободу свих нас. Њихове жртве су уткане у темеље нашег идентитета, историје и државе“, рекао је Вукотић.

О неправди, коју проживаљавају породице заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Невесиња и 30 година послије рата, говорила је Аљонка Џелетовић. Она је подсјетила на сву патњу и агонију, кроз које пролазе породице жртава несталих током рата, чија судбина до данас није позната. Напоменула је да још педесеторо дјеце погинулих бораца у нашој општини чека на своје запослење и позвала надлежне институције да помогну у рјешавању њихових горућих питања.

Историчар Предраг Лозо, аутор књиге „К'о ружан сан, задњи пут погледајте град“, истакао је да је протекли рат у потпуности одредио наше животе, које живимо и дан данас.

Он је својом посљедњом књигом оживио свједочења људи, који су преживјели злочине над Србима почињене у долини Неретве и у логорима у Хрватској.

„Књига је сачињена као својеврстан помен на то што се дешавало од 1992. до 1995. године и показује против каквог зла и система се српска војска борила у долини Неретве“, истакао је Лозо, напомињући да је јако битно показати како се у бурним историјским временима човјек односи према човјеку.

Лозо наводи да је Мостар као културно, духовно и историјско средиште Срба кроз историју доживио демографску катастрофу, јер од преко 40 000 Срба у долини Неретве данас имамо само њих неколико хиљада, који се боре својим постојањем за истину о српском страдању.

„Систем са којим су се суочили Срби на том подручју није би против појединца и групе, већ против трагова њиховог идентитетског постојања“, закључио је Лозо.

У културно-умјетничком дијелу програма вечерашње свечаности наступио је гуслар Милош Паровић. Модератор програма била је Љиља Ивезић.

Предсједник Милорад Додик изјавио је данас да је доводни тунел Хидроелектране "Дабар" велики подухват, и да ће за годину и по дана из хидроелктране кренути струја.

- Република Српска је преко предузећа уложила до сада око 350 милиона КМ. Ту су и наши кинески партнери који су вјеровали у нас. У политичкој борби за имовину у питању је био и овај пројекат. Сарајево је хтјело да мољакамо за сваки папир или дозволу. Зато је за нас БиХ неиздржива - истакао је Додик.

Он је поновио да је српски народ способан да направи своју државу.

- Ми биљежимо грандиозне подухвате, попут овог тунела, који изгледа импозантно. Уз огроман ангажман свих нас, Владе али и локалних средина. Овај пројекат ће бити завршен за годину и по. Кренуће струја и промјенићемо пословни амбијент у овом подручју - додао је Додик.

Додик је истакао да и много јаче економије не могу да се похвале оваквим пројектом као што је ХЕ Дабар.

Најавио је и брзе цесте кроз Херцеговину, према Вишеграду да се споји на путеве у Србији.

РТРС

Директор Електропривреде Републике Српске Лука Петровић изјавио је данас у Невесињу, након обиласка бране "Пошћење", да су приходи и бенефити огромни и да ће се повећати и концесионе накнаде.

Петровић је указао да је и демографски значај огроман, као и социјални.

- Додатним приходима повећаће се бруто друштвени производ. То су све бенефити које ће ова хидроелектрана донијети - поручио је Петровић.

Он се захвалио председнику Милораду Додику и премијеру Републике Српске Сави Минићу што су дошли данас и обишли најзначајнији пројекат у енергоенергетском сектору.

Петровић је напоменуо да је тунел дуг више од 12 километара најважнији објекат ХЕ "Дабар".

Петровић је у обраћању нагласио да ће Република Српска моћи прихватити 500 мегавата снаге соларних и вјетро-електрана.

Он се посебно захвалио Влади Републике Српске и истакао да је ово била визија Милорада Додика.

- Желим да му се јавно захвалим. Он је човјек који само гура нас - идите, радите, тражите шта вам треба - рекао је Петровић, а потом су присутни у сали дугим, громогласно аплаузом поздравили Додика.

ИЛИЋ: ХЕ "ДАБАР" МОТОР РАЗВОЈА И ДИО ВЕЛИКОГ СИСТЕМА ЗА ЕНЕРГЕТСКУ СТАБИЛНОСТ

Директор Хидроелектране "Дабар" Данило Илић истакао је данас да је ова хидроелектрана мотор развоја Херцеговине и прва фаза великог система у Републици Српској који ће обезбиједити енергетску стабилност, развој и нова радна мјеста.

Илић је истакао да је данас завршено пробијање тунела дугог 12 километара, који је најдужи у југоисточној Европи у посљедњих 30 година.

До сада је, како је рекао, у пројекат уложено више од 350 милиона КМ властитих средстава Хидроелектрана на Требишњици и "Електропривреде Српске".

Он је нагласио да је ХЕ "Дабар" само прва фаза и основа великог система "Горњи хоризонти", а слиједи ХЕ Билећа и ХЕ Невесиње, што ће обезбиједити енергетску стабилност развој и нова радна мјеста.

- Ово је доказ да када радимо заједно Република Српска може све - поручио је Илић.

Он је истакао да компаније Републике Српске имају снагу и знање да заједно са свјетским компанијама изнесу овакакв пројекат, те захвалио предсједнику Милораду Додику и премијеру Републике Српске Сави Минићу који су данас обишли доводни тунел ХЕ "Дабар".

Осим Невесињу, како је навео, ХЕ "Дабар" донијеће и бенефите Билећи и Берковићима, кроз снабдијевање водом, наводњавање и побољшање путне инфраструктуре.

Он је рекао да се данас се суочавају са тужбама да угрожавају извориште Буне и Бунице те нагласио да ће заправо учинити добро за те токове јер ће у зимским мјесецима купити вишак воде, а у љетним неће ништа узимати.

Илић је навео да су радови прекидани због надирања подземних вода у тунел, те да су оперативно трајали око 4,5 године.

Он је навео да се крају приводи највећи енергетски пројекат на Балкану, да је пројекат подијељен у двије фазе - прва довођење доводног тунела, а друга изградња осталих објеката система које врше кинеска фирма "Геџоуба" и домаће комапније "Интеграл" и "Елнос".

Он је подсјетио да су испитивања почела педестих година прошлог вијека, а да су 1986. године издате прве дозволе.

Илић је напоменуо да је ХЕ "Дабар" основана је 2011. године када су започете активности на реализацији највећег енергетског пројекта на Балкану и да је овај успјех заслуга свих који који су од тада водили Републику Српску, Електропривреде Српске, извођача радова.

ПИЛИПОВИЋ: ЗАВРШЕТАК ДОВОДНОГ ТУНЕЛА ХЕ "ДАБАР" НА ЉЕТО НАРЕДНЕ ГОДИНЕ

Представник компаније "Интеграл инжењеринг" Љубиша Пилиповић изјавио је данас да би доводни тунел требао потпуно да буде завршен на љето наредне године и предат Хидроелектрани "Дабар".

Он је истакао да пробијање овог тунела укупне дужине око 13.000 метара представља велики успјех и да их, након завршетка више од 10 километара секундарне облоге, очекују нови изазови.

- Потребно је завршити још два километара секундарне облоге, комплетирати машинску и електроопрему и извести завршне радове - рекао је Пилиповић.

Он је истакао да су радници компаније "Интеграл инжењеринг" радили даноноћно на пробијању тунела у најсложенијим и најопаснијим условима.

РТРС