Црква светих апостола Петра и Павла на Залому у суботу, 12. јула, обиљежава крсну славу – Петровдан и 140 годинa од почетка градње овог светог храма.
Света литургија почиње у 9 часова. Након богослужења и литије биће обављен обред ломљења славског колача.
Планирано је и откривање спомен табле са историјским записом у значају ових локалитета за устанак Невесињска пушка.
Петровданско саборовање на Залому траје више од једног вијека.

Према Јефту Дедијеру насеље је добило име по арбанашкој ријечи лом која значи ријека, а зал облутак, шљунак или сухо ријечно корито. Касније је насеље названо Залом паланка или Дербен.
Иако се сматра да је насеље настало у средњем вијеку, јер из тог периода има прилично докумената и разних споменика, ипак др Јиричек сматра да је на подручју садашњег мјеста Залом постојала насеобина у римско доба. Он своју претпоставку поткрепљује неким налазима – натписима, циглама и сл. Сви су изгледи да је у средњем вијеку постојало насеље, јер о томе говоре трагови здања и стећци. У близини је чак постојала радионица стећка.
У Љетопису Пећке патријаршије се наводи да је Сава Немањић у Невесињу 1219. године поставио првог хумског епископа, а неки извори прецизирају да је Хумска епископија основана у селу Залому након чега је невесињски крај још дуго остао земља Немањића.
Рачуна се да је Залом паланка изграђена 1788, али неки историчари тврде да је то било и раније јер има остатака старих кула. Касније је урађено камено утврђење, касарна, судница, водовод, хан...
Залом су 1830. године запалили и срушили одреди Хусеин-бега Градашчевића у сукобу са Реџепашићима. Послије овог догађаја Турци су опет подигли касарне и куле.
Аустро-угарске јединице су заузеле Залом 2. септембра 1878. и у њему је у почетку било стационирано 10 батаљона војника. Изградњом новог пута Залом је изгубио ранији значај као стратегијско мјесто и током времена срушене су куле, касарне и остала здања.

Црква светих апостола Петра и Павла
Градња Цркве светих апостола Петра и Павла почела је 1885. године на локалитету Примет. Главни мајстор био је Ђуро Мичета из Љубиња. Претходно је на том мјесту била подигнута црква од букових дасака. Заузимањем заломског пароха Риста Говедарице црква је завршена већ наредне године и 29. јуна 1886. године освећена од митрополита Игњатија.
У близини храма 1928. године саграђен је Црквени дом. У зид објекта уметнута је Спомен плоча са ликом Краља Александра. Освјештању дома присуствовало је преко 3.000 људи.