Милан Солдо, мајор Војске Републике Српске, преминуо је у Невесињу након дуже болести у 66. години. Сахрана је обављена данас на мјесном гробљу у Миљевцу.

Као командант Првог пјешадијског батаљона у Другој лакој бригади, међу борцима и народом омиљени Сова, прошао је све одсудне битке и искушења са којима се током Одбрамбено-отаџбинског рата суочавала ова војна формација на невесињско – коњичком ратишту.

Милан је рођен у Миљевцу у вишечланој породици Солдо која је у Другом свјетском рату била прогањана зато што је гајила традицију српских јунака. Основну и средњу школу је завршио у Невесињу, а из ЈНА је изашао са чином потпоручника.

У рат одлази у новембру 1991. године на дубровачко ратиште, а онда је 15. априла 1992. године на позив пуковника Душана Вукоја стигао на Борке гдје је уз помоћ мјештана и сабораца учествовао у оснивању Друге лаке бригаде која је одиграла кључну улогу у спашавању српског народа из Коњица и околине. Као командант батаљона, карактером, мирноћом и храброшћу, улијевао је повјерење међу саборцима и народом.

Предсједник Борачке организације Невесиње Синиша Шиповац за Солда каже да је био храбар официр, поуздан пријатељ, узоран комшија, човјек чистог образа, без сујете, лажи и похлепе.

Није тражио признања, није говорио много и није се хвалио, али је увијек био тамо гдје је било најпотребније – раме у раме са својим саборцима, у првим редовима чувајући народ и част. Шиповац подсјећа да је одбио и одликовање команде бригаде током рата говорећи да за то увијек има времена и да је најважније сачувати народ.

„Прави људи се не мјере титулама ни имањем, него храброшћу, добротом, тишином и достојанством, а такав је Сова остао до краја живота“, поручио је Шиповац.

Саучешће породици упутили су ратни команданти Душан Вукоје и Боро Антељ и бројни саборци.