Међународна научна конференција под називом „150 година од Херцеговачког устанка: утицај на регионалну безбједност и европску геополитику“ настављена је у поподневним часовима панел дискусијом у којој су учествовали угледни историчари и универзитетски професори.
Модератор панела Александар Митић је поздравио све присутне и нагласио да је већина данашњих учесника из пријатељске Русије. Он је такође изразио жаљење јер сви најављени говорници нису могли присуствовати из оправданих разлога.
Први панелиста био је директор Института за славистику Руске академије наука из Москве проф. др Константин Никифоров. Он је посебно истакао историјске везе Србије и Русије.
„Како за вријеме Херцеговачког устанка, тако и данас српски сељаци су били веза са Русијом и русофили, а појединци из српске елите су одступали од тога“, додао је Никифоров.
Проф. др Екатерина Ентина и докторанд Александар Наџаров су имали заједничко излагање у којем су повукли паралеле између Невесињске пушке и данашњих збивања у Украјини.
„Устанак у Херцеговини је избио због жеље за слободом и националним уједињењем, а исто то се дешава у области Донбаса и Доњецка данас“, рекао је Наџаров.
Историчар др Жарко Лековић из Црне Горе је говорио о положају Црне Горе у вријеме устанка. Лековић је истакао да Црна Гора није подједнако цијенила домаће и херцеговачке великаше и кнезове.
Историчар Никита Бондарев је говорио о томе колико је важно оно што је писао чувени историчар Милорад Екмечић у својим дјелима о устанку како за српску тако и за руску историографију.
„Невесињки устанак је подигнут са циљем ослобођења и уједињења, те рјешавања српског национаног питања“, издвојио је Бондарев.
Панел је завршио са презентацијом Ксеније Мељчакове која обухвата фотографије Херцеговине из периода око устанка које је направио фото-аматер из Русије Петар Пјатницки. То су фотографије манастира Житомислић, Дужи, Пиве и херцеговачких сељака, њихових народних ношњи и оружја.
