У Невесињу се данас одржава Међународна научна конференција под називом „150 година од Херцеговачког устанка: утицај на регионалну безбједност и европску геополитику.
Конференцију су организовали Институт историјских наука Универзитета у Источном Сарајеву и Институт за међународну политику и привреду из Београда, уз подршку Министарства науке, иновација и технолошког развоја Србије и Министарства за научнотехнолошки развој и високо образовање Републике Српске.
Научни скуп је окупио истакнуте историчаре, геополитичке аналитичаре и универзитетске професоре из Русије, Србије, Црне Горе и Републике Српске који из различитих углова указују на значај Невесињске пушке за историјске и савремене међународне односе.
Министар за научнотехнолошки развој и високо образовање Републике Српске Жељко Будимир рекао је данас на отварању конференције поводом вијека и по од Невесињске пушке да је овај догађај важан због освјетљавања историје, али и разумијевања тренутних односа на Балкану, јер су Срби и данас фокусирани на исто питање – српско ослобађање и уједињење.
„Велики значај овог скупа даје и чињеница да се ради о мултидисциплинарној конференцији која окупља истакнуте историчаре и универзитетске професоре“, истакао је Будимир. Он је додао да смо данас са „нашим научним капацитетом заронили у дубине историје, како би разумјели садашњост и предвидјели будућност на простору БиХ и читавог Балкана“.
Проф. др Бранислав Ђорђевић, директор Института за међународну политику и привреду из Београда, нагласио је Херцеговачки устанак један од најзначајнијих догађаја у српској историји 19. вијека, када је српски народ повео борбу за слободу након више вијекова. Ђорђевић је најавио да ће са научне конференције бити објављен зборник радова који ће бити доступан широј јавности.
Проф. др Драга Мастиловић, директор Института историјских наука Универзитета у Источном Сарајеву, рекао је да је Херцеговачки устанак означио почетак ослободилачке епохе српског народа.
„Веома је битно да се овај велики догађај освијетли из нових углова и да му се да нови смисао и значај кроз историјска истраживања, истовремено освјежавајући славно доба Херцеговине када су људи са великим прегнућем кренули у ослободилачку акцију и уздрмали Османско царство и читаву Европу“, истакао је Мастиловић.
Руски политиколог Екатарина Ентинa поручила је да би требало да извучемо три поуке из Херцеговачког устанка, а то су: битка за истину, солидарност и то да је трајни мир некада важнији од побједе.
Начелник општине Миленко Авдаловић изразио је задовољство што се овако еминентни скуп одржава у Невесињу поводом догађаја који је пробудио српски народ у тешком времену. Учеснике је позвао да 6. јула ове године у Невесињу присуствују централном догађају обиљежавања 150. годишњице Невесињке пушке.
Научни истраживач и политиколог Душан Пророковић за Херцеговачки устанак је рекао да није само догађај који је обиљежио једну историјску епоху, него је то револуција која има неколико димензија – националну, антибирократску, социјалну, економску и идеолошку.
Говорећи о Херцеговачком устанку у дјелу Риста Пророковића академик Ранко Поповић је истакао ауторове списатељске врлине, наводећи да је Пророковић био љетописац херцеговачких буна и причалац по мјери свог завичаја и његове усмене културе.
„Био је упућен у политичке прилике свог времена и одлично познавао менталитет људи, а у дјелима је сачувао говорну једрину и живописност источно-херцеговачке ијекавице“, рекао је Поповић.
