Удружење Невесињаца у Београду одржало је Изборну скупштину, седму по реду од како је формирано 2009. године. На почетку засједања одата је пошта члановима Удружења који су преминули у периоду од претходне Скупштине, као и трагично пострадалим у Основној школи „Владислав Рибникар“ у Београду и у селима у околини Младеновца.

У име Скупштине извјештај је поднио предсједник Светко Ковач, а извјештај о раду Извршног одбора представио је досадашњи предсједник Зоран Јањић. Он је рекао да је тежиште у раду било организовање Невесињског сијела, награђивање најбољих ученика Основне школе из Невесиња и његовање културе сјећања кроз обиљежавање значајних историјских догађаја и служење помена борцима погинулим за слободу. Као посебно позитивну и важну околност истакао је оживљавање сарадње са градском општином Вождовац.

Извјештај о раду Надзорног одбора поднио је предсједник Вукашин Драговић који је исказао позитивно мишљење о извјештајима предсједника Скупштине и Извршног одбора. Суштина његовог извјештаја је да је Удружење домаћински располагало финансијским средствима и да због таквог односа имамо позитивно стање на рачуну.

Сви извјештаји су једногласно прихваћени од стране присутних чланова Скупштине.

Након усвајања извјештаја о раду приступило се избору чланова органа Удружења у наредном мандату које је предложила раније формирана комисија. За предсједника Скупштине поново је изабран Светко Ковач, а за потпредсједника Трифко Брењо. На челу Изврног одбора и даље ће бити Зоран Јањић. Посао потпредсједника обављаће Зоран Пејановић,а секретара Наташа Глигорић. За предсједника Надзорног одбора именован је Митар Ђерић.

По завршеном гласању, предсједник Скупштине и предсједник Извршног одбора предложили су план рада за наредни период. Поред до сада дефинисаних редовних задатака, Удружење ће дати свој допринос обиљежавању догађаја који се односе на манифестације поводом 150 година од устанка Невесињска пушка. Осим тога у обавезу је стављено веће ангажовање на изналажењу метода за значајније укључивање младих у рад Удружења.

Рудник и Термоелектрана /РиТЕ/ “Гацко” обиљежили су данас 40 година производње електричне енергије и 70 година експлоатације угља, као и крсну славу – Свете Ћирила и Методија.

Његово преосвештенство владика захумско-херцеговачки и приморски Димитрије служио је помен погинулим радницима предузећа, а цвијеће на споменик положиле су делегације Рудника и Термоелектране, Општине Гацко и Борачке организације.

Директор РиТЕ “Гацко” Максим Скоко рекао је новинарима да је ово предузеће значајно за источну Херцеговину, те навео да се ради на томе да проблем прекомјерне емисије чврстих честица буде ријешен у што краћем могућем року.

“Очекује нас у овој години редован годишњи ремонт Термоелектране, морамо посветити пажњу Термоелектрани као кључном субјекту овог предузећа”, навео је Скоко.

Скоко је истакао да РиТЕ “Гацко” запошљава око 1.900 радника и годишње произведе око 1.500 гигават-часова струје.

Генерални директор “Електропривреде Републике Српске” Лука Петровић рекао је новинарима да се у посљедњих неколико мјесеци интензивно ради на рјешавању нагомиланих проблема РиТЕ “Гацко”. Он је рекао да је Управа предузећа већ донијела одлуку о набавци постројења за пречишћавање угља, истакавши да је ријеч о сложеном постројењу.

“Тај пројекат постоји двије и по године. Због отежаног ископа у главном угљеном копу и плављења тог копа користимо лош угаљ”, рекао је Петровић и додао да ће завршетак овог пројекта значити безбједан рад за ово постројење.

Он је додао да је други важан пројекат уградња електрофилтера на Термоелектрани, те да ће оба пројекта бити ријешена у наредна 24 мјесеца.

“Термоелектрана `Гацко` произведе око 30 процената електричне енергије у систему ЕРС, и она је веома значајна зато што оставља више од пет милиона КМ у буџету општине Гацко”, рекао је Петровић.

Начелник општине Гацко Огњен Милинковић рекао је новинарима да је за Гацко значајна концесија коју добијају, односно више од пет милиона КМ годишње, што је више од половине буџета општине, наводећи да РиТЕ “Гацко” запошљава и више од 1.500 радника из Гацка, те да предузеће доприноси развоју Гацка, али и источне Херцеговине.

Генерални директор РиТЕ Гацко у периоду од 2003. до 2006. године Драгомир Чулић рекао је новинарима да му је драго да се одржава континуитет у раду предузећа, истакавши значај предузећа за електроенергетски систем Српске.

У просторијама РиТе “Гацко” у оквиру данашње свечаности одржана је и свечана сједница.

Рудник и Термоелектрана “Гацко” налазе се у Гатачком угљеном базену, Термоелектрана је дио јединственог електронергетског система Републике Српске, а организована је као Радна јединица у оквиру Зависног предузећа РиТЕ “Гацко” које је у оквиру “Електропривреде Републике Српске”.

Изградња Рудника и Термоелектране “Гацко” почела је 1974. године, изграђен је рудник Грачаница капацитета 2,2 милиона тона угља годишње и блок номиналне снаге 300 мегавата.

Блок Термоелектране “Гацко” почео је са радом 1983. године.

Најбољи ученици и представници две основне школе из Смедерева, ОШ „Доситеј Обрадовић“ и ОШ „Др Јован Цвијић“, од 8. до 13. маја 2023. године били су гости Црне Горе и Републике Српске, у програму регионалне сарадње, који је инициран од стране бившег народног посланика Дејана Стошића.

Они су на овом студијском путовању посетили Никшић, манастир Острог, Требиње, Љубиње, Пребиловце, Мркоњић, Билећу, Невесиње и Гацко. На сваком кораку овог шест дана дугог путовања наилазили су на изузетно гостопримство. Свуда су их дочекивали отворена срца, широких осмеха и раширених руку.

Радост сусрета нису крили ни монаси, монахиње и свештенство бројних манастира и цркава које су посетили: Острог, Тврдош, Дужи, Петропавловски манастир, Херцеговачку Грачаницу, манастир Рођења Светог Василија Острошког, Пребиловци.

Благословени су од стране владике захумско-херцеговачког Димитрија у манастиру Дужи, а присуствовали су литургији и освећењу светих мошти мајке Светог Василија Острошког Свете Ане- Анастасије.

Смедеревци су били гости и градоначелника Требиња као и председника и представника свих општина које су обишли. Свако од њих упутио им је речи захвалности и среће због жеље да се оствари оваква врста сарадње, у којој ће млади људи, смедеревски основци, ближе упознати историју, културу, начин живота и зближити се са својим вршњацима из Српске Херцеговине.

Најслађи сусрети, разумљиво, били су баш сусрети са вршњацима у основним школама: ОШ „ Петар Петровић Његош“ Билећа, ОШ „ Свети Сава“ Љубиње, ОШ „ Ристо Пророковић“ Невесиње, ОШ „ Вук Караџић“ Требиње. У свакој од њих дочекли су нас осмеси деце, речи добродошлице, али и погача и со, рецитације, песма, послужење и поклони. Деца су разменила школска и животна искуства. Сазнали су много тога о животу у Источној Херцеговини, о искушењима кроз која пролазе вршњаци, и колико и како се воли домовина.

И смедеревски ученици и представници школа, директорка ОШ „ДР Јован Цвијић“ Светлана Михајловић, наставник хемије из исте школе Ненад Крунић, као и представници ОШ „Доситеј Обрадовић“ Марија Огаревић, школски библиотекар и Љиљана Вранковић, професор разредне наставе, као и иницијатор овог путовања Дејан Стошић били су достојни гости. Својим домаћинима припремили су пригодне поклоне- производе из смедеревског краја, симболе Ђурђевог Смедерева, енциклопедије о значајним историјским личностима, као и књиге за школске библиотеке.

Дијана Ћетковић, директорка ОШ „Доситеј Обрадовић“ Смедерево, каже да су ђаци и наставници, али и родитељи, веома задовољни постигнутим циљевима овог јединственог студијског путовања и да ће се сличан вид сарадње наставити и убудуће – у плану су братимљења школа из Смедерева и Источне Херцеговине, а темељи тога су већ постављени.

Директорке обе смедеревске школе захваљују се иницијатору овог путовања Дејану Стошићу, као и челницима локалне самоуправе Града Смедерева који су препознали потенцијале овакве сарадње и подржали је.

Извор: ePodunavlje