Region
Средњошколци на подручју Херцеговине и даље су више заинтересовани за упис гимназије, него стручних школа, а ученицима се нуде и нова занимања у складу са потребама локалне привреде, изјавио је данас Срни предсједник Актива директора средњих школа за источно-херцеговачко подручје Момир Братић.
Он је навео да ће у Невесињу ове године у средње школе бити укупно уписано 120 ученика у четири одјељења, од којих су два гимназије.
Братић је напоменуо да су у Невесињу прошле године била чак три одјељења гимназије због великог интересовања ученика.
"Ове године ће бити и једна нова струка, односно трећи степен електротехнике - електричар и електроинсталатер, на захтјев општине Невесиње, јер се процјењује да ће ученици имати посла са том струком на покренутим пословима у енергетици, као што је Хидроелектрана `Дабар` и соларни панели", рекао је Братић.
Он је додао да ће бити уписано и по једно одјељење стручних школа машинства и обраде метала и економије, права и трговине.
Братић је додао да је у Требињу велико интересовање ученика за упис гимназија, као и у Билећи, гдје ће бити уписано једно одјељење гимназијалаца.
У Требињу су у оквиру Центра средњих школа ученицима на располагању и друга занимања јер је планирано да буде уписано пет одјељења из четири струке, међу којима су нова занимања царински техничар из економије, права и трговине и из струке здравства - лабораторијско-санитарни техничар.
У Техничкој школи у Требињу су ове године планирана занимања техничар информационих технологија, електроенергетике, ЦНЦ технологија, логистике и шпедиције, те механичар гријне и расхладне технике.
Братић је напоменуо да је у Гацку, међутим, веће интересовање за упис стручне школе за машинског техничара и компјутерско конструисање, због постојања термоелектране, јер ученици сматрају да се са тим занимањем могу лакше запослити.
Он је истакао и да је за трећи степен и даље мало интересовање ученика на подручју херцеговачке регије, као и да се одлични ученици, по правилу, највише одлучују за упис гимназије.
Упис у средњу школу почиње 19. јуна, а ученицима је на располагању јунски и јулски уписни рок.
СРНА
Влада Српске издвојиће 500.000 КМ за помоћ осумњиченим и оптуженим за ратне злочине, интензивније ће се радити на запошљавању дјеце погинулих бораца, биће повећане личне и породичне инвалиднине за десет одсто и биће уведен јединствени борачки додатак за све борце у Републици Српској.
То су кључни закључци које су представници Борачке организације Републике Српске договорили са министром рада и борачко-инвалидске заштите Данијелом Егићем, а који би, како су најавиле обје стране требалo да буду реализовани од септембра па до краја ове године.
Прије мјесец дана представници Борачке организације предсједнику Српске изнијелу су своје захтјеве са акцентом на повећање личне и породичне инвалиднине. Након постигнутог договра са предсједником, захтјев су упутили ресорном министарству.
- Сједница Предсједништва је била у три тачке дневног реда. Једна се тиче реализације договора који смо прије неколико мјесеци постигли са предјседником - каже Радан Остојић, предсједник БОРС-а.
Договорено је и да ће Влада Српске издвојити пола милиона марака за помоћ осумњиченим и оптуженим за ратне злочине. Али и за борце најзначајнији захтјев, увођење јединственог борачког додатка за све категорије.
- Договорено је са предсједником да ће у семтембру бити убризгано још 20 милиона у борачко-инвалидску заштиту. Значи како би све наше борце увели у мјесечни борачки додатак до краја године - нагласио је Горан Рогић, предсједник Предсједништва БОРС-а.
Реализација постигнутог договора требало би да буде спроведена у септембру.
- Ми смо у министаству након подношења иницијативе и обављена два састанка ушли у анализу захтјева и имамо готово спремна сва рјешења и све ствари које се тичу овог пројекта - рекао је Данијел Егић, министар рада и борачко инвалидске заштите Републике Српске.
Борачка организација Републике Српске 27. јуна обиљежиће 30 година постојања. Академија ће бити одржана у културном центру Бански двор у Бањалуци, а Телевизија Републике Српске уживо ће преносити овај догађај.
РТРС
Ауто-мото савез Републике Српске омогућио је свим возачима да се путем интернет странице www.ams-rs.com и андроид апликације за мобилни телефон упознају са локацијама 67 нових стационарних радарских уређаја за контролу брзине возила „Ekin Spotter“, постављених на путевима у Републици Српској.
Скролом миша на интерактивној карти или помјерањем мапе на андроид апликацији долази се тачних локација на којима се налазе стационарни радарски уређаји за контролу брзине „Ekin Spotter“. Кликом на плаву икону стационарног радара отвара се прозор са детаљним информацијама.
Стационарни радари – црни стубови са свјетлоодбојном траком, постављени су на локацијама у Републици Српској, које су, према анализама, била мјеста најчешћих саобраћајних незгода.
Циљ је да возачи, када возе на локацијама на којима су постављени стационарни радари, прилагоде брзину кретања возила у складу са законским прописима.
Наредних дана интераткивна мапа АМС РС биће допуњена са локацијама стационарних радарских уређаја за контролу брзине возила у Федерацији БиХ.
Локације радара погледајте ОВДЈЕ.
ГЛАС СРПСКЕ
Бивша Југославија могла се похвалити једним од најквалитетнијих фудбалских такмичења у Европи, посебно од шездесетих па до краја осамдесетих година прошлог вијека. Фудбал је био страст, играо се за публику, трибине су биле пуне, на терену мајстори, а квалитет је произлазио и из чињенице да играчи нису могли напусте државу до 27. године.
Када би се отиснули у неки европски клуб, направили би додатни искорак. Уз велику четворку, своје шампионске узлете имала су и два сарајевска клуба. Сарајлије, али и сви они којима је плава боја ближа срцу, носталгично се присјећају 11. јуна 1972. године, када је Жељезничар подигао трофеј.
Грбавица је била пуна, са 51 бодом освојили су титулу шампиона Југославије, испред Звезде предвођене Драганом Џајићем, а један од рекордера по броју одиграних утакмица у "плавом" дресу био је Благоје Братић, капитен клуба. Носио је ореол легенде у граду на Миљацки, због чега је и добио надимак Гроф. У суперлативима о Братићу за "Глас Српске" говорио је и "Жељина" легенда Никола Никић. Како каже, такав борац и мајстор не рађа се сваки дан.
- Имао је надимак Гроф, замислите колико је онда имао поштовање, а и данас га, иако је, нажалост, преминуо, има у Сарајеву. Био је невјероватан играч и велика људина ван терена - почиње причу Никић.
Како каже, управо Братић је "крив" што је и он обукао "плави" дрес.
- Још ме нешто веже за њега. Да њега није било, никад не бих дошао на "Грбавицу". Играо сам у градачачкој Звијезди и играли смо против Јединства из Брчког које је предводио Братић. Братић ме препоручио, јер сам у два меча против њих тада постигао три гола и популарни Гроф јавио је Ивици Осиму да обрате пажњу на мене. Већ сам имао 23 године. Захваљујући њему отишао сам у свог Жељу - рекао је Никић.
Било је право уживање гледати Братића како "гине" на терену, а био је и миљеник публике.
- Био је борбен, толико да за њега није било изгубљене лопте, чак и када иде у аут, он није дозвољавао да изађе. Невјероватно је колико би пута уклизао на једном мечу. Није Пеле рекао случајно да га је баш он најбоље чувао. Био је, у позитивном смислу, противничким играчима досадан као крпељ. Код те "Жељине" генерације можда је лопта могла да прође, али играч никако - присјећа се уз осмијех Никић.
Братић је на почетку хтио је да буде центарфор, ипак, тренер Милан Рибар препознао је код њега комбинацију офанзиве и дефанзивних замисли и нашао за њега идеално мјесто у везном реду.
- Причао ми је Ивица Осим о томе да је Братић првобитно желио да буде шпиц. Букал је био шпиц, Јелушић и Делушић по крилу, а по физиономији тренери су препознали да је му је мјесто у везном реду. Братић је био омален и набијен, најсличнији Полу Брајтнеру. Рибар је нашао право мјесто и ту се наша легенда и прославила. Лотар Матеус ме неодољиво касније подсјећао на Благоја Братића, додуше Нијемац је био мало офанзивнији - рекао је Никић.
Остала је и култна фотографија када мијења дрес са Пелеом.
- Пеле, који је тада био најбољи играч на свијету, па можда и свих времена, размијенио је дрес са Братићем, пружио му руку иако га је у том мечу намучио. Играо је тада за репрезентацију Југославије, то је као сада да играте за Бразил. Та селекција била је прави дрим тим - додао је Никић.
За репрезентацију је одиграо укупно три меча.
У гатачком селу Фојница, гдје је рођен 1946. године, и данас га одмила зову Блажо. Његова родбина кроз сјету, осмијех, али и понеку сузу присјећа се легенде која је помјерила фудбалске границе, а због њега су готово сви у том периоду навијали за Жељезничар.
Блажо је у Херцеговини био фудбалско божанство. Прича нам то Ранко Братић који каже за "Глас" да су му се дивили и противнички играчи. У њему је био усађен менталитет побједника, а није имао лак животни пут.
- Родитељи су са шесторо малољетне дјеце 1949. године отишли за Вогошћу, а почео је играти фудбал у локалном Претису, гдје је тада показао да одскаче од саиграча. У "плавом" дресу одиграо је 343 првенствена и куп меча за Жељезничар, по чему је рекордер - рекао је Братић.
Ипак, како каже, мало позната чињеница је да су само секунде дијелиле Благоја Братића од тога да обуче дрес загребачког Динама.
- Било је то 1963. године. За њега се прво заинтересовао Динамо и пошао је на жељезничку станицу на пут према Загребу. Ту га је срео пријатељ Душко Јовановић који је већ тада играо за "Жељу", а прије тога за Претис и убиједио га да остане. Вратио се кући, а од 1964-65. године постаје незамјењив у дресу Жељезничара - додао је Братић.
Био је пун духа, волио је друштво, причао је вицеве, с њим никад није могло бити досадно, а никада није заборавио ни родни крај, у којем је посљедњи пут био 2007. године, мало прије смрти.
- Волио је Херцеговину и у Фојницу је долазио често, кад год би нашао времена. Играо је и локалне турнире, ми бисмо га на то натјерали јер је био велика звијезда, а куриозитет је био да смо на једном турниру у истој екипи имали једног од оснивача РТРС- а Илију Гузину и легенду Жељезничара Благоја Братића - рекао је Братић нагласивши да је својевремено био и велики боем.
По завршетку фудбалске каријере као тренер предводио је више клубова, а, између осталих, Искру из Бугојна увео је у највиши ранг југословенског фудбала. Уз то, био је и селектор репрезентације Малезије, а у Канади, тачније Торонту, гдје је и провео посљедњих 15 година живота, преминуо је 2008. године.
Прва постава
Почетних 11, који су исписали историју Жељезничара под тренерском палицом Милана Рибара, остало је у трајном сјећању не само навијачима клуба са Грбавице него и правим заљубљеницима у фудбал.
Били су то: Јањуш, Којовић, Бећирспахић, Братић, Каталински, Хаџиабдић, Јелушић, Јанковић, Букал, Спречо, Дераковић.
Били су познати и по надимцима Чобо, Кока, Велија, Уво, Шкија, Хаџија, Фелер, Гуза, Јозо, Сепи, Тица.
ГЛАС СРПСКЕ