Region
Његово преосвештенство епископ захумско-херцеговачки и приморски Димитрије, игуман манастира Житомислић Данило Павловић и мостарски парох Радивоје Круљ освjештали су данас просторије "Просвјетине школе" у Мостару, која се налази у комплексу Саборне цркве Свете Тројице.
Настава у "Просвјетиној школи" одвија се као допунска настава викендом коју похађају српска дјеца, јер немају могућност образовања на српском језику у оквиру редовног наставног програма у Херцеговачко-неретванском кантону.
У школи се одржавају и едукације страних језика и многе друге културне и образовне активности.
-Поклањамо вам школу у којој ћете учити да је свијет створен од Бога и да је зато логичан. Ако вам неко буде причао да је образовање у супротности са вјером, немојте му вјеровати већ да знате да је и нашем разуму потребна храна коју ћете у школи учити, а души молитва и благослов Божији - рекао је владика и додао да ће тако постати цјеловити људи.
Епископ је изразио захвалност свима који помажу у обнови "Просвјетине школе" и обнови Саборне цркве Свете тројице у Мостару, институцијама Србије, Републике Српске, Федерације БиХ, Републике Мађарске.
-Све се то улаже у једну исту идеју, један исти је то благослов, и црква и школа. Све нам то помаже да будемо добри људи. Хвала добротворима и свима вама који се уграђујете у овај храм и ову школу - рекао је владика Димитрије.
Владика је подсјетио на ријечи да се зрелост, моралност и доброта једнога друштва види по томе какав свијет остављамо својој дјеци. -Свима вама хвала што ћемо овом школом оставити нашој дјеци мало бољи свијет, јер ће имати мјесто да се окупљају и уче и наукама и ријечи Божијој - поручио је епископ захумско-херцеговачки.
Након чина освjештања, свечаност је увеличао хор "Просвјетине школе".
На освjештању је био присутан и државни секретар за вјерска и национална питања из Кабинета премијера Мађарске Миклош Шолтес, директор Секретаријата за вјере Републике Српске Драган Давидовић, потпредсједник Градског вијећа Мостара Велибор Миливојевић, вијећници Наташа Јекић и Владимир Чабрило, предсједник СПКД "Просвјета" Градски одбор Мостар Сања Бјелица Шаговновић, чланови Управног одбора мостарске "Просвјете", те ученици школе.
Стара српска школа у Мостару основана је почетком 19. вијека, а од 1856. године постала је и прва грађанска школа у БиХ.
Темељи за ову школу постављени су 3. маја 1855. године, а изградња је завршена 15. априла 1856. године. У овој згради 25. јуна 1856. године почиње са радом "Православна српска народна школа мостарска", а похађају је мушка и женска дјеца. У њој је 1870. године основана библиотека од књига Серафима Шолаје, Јоаникија Памучине и Прокопија Чокорила.
Српско пјевачко и културно-умјетничко друштво основано је у овој згради 1888. године, а 1. септембра 1902. године у њој је основан Пододбор СПКД "Просвјета" у Мостару, а ту је био и Просвјетин дом.
Ову школу завршиле су многе генерације Мостараца међу којима су најпознатији Алекса Шантић, Атанасије и Војислав Шола, Светозар и Владимир Ћоровић, Бранко, Ристо, Милан и Јован Радуловић и многи други. У овој школи је својевремено и Јован Дучић био учитељ.
Традицију ове школе наставиле су Школа на Луци, Друга основна школа и Основна школа "Светозар Ћоровић", која данас носи име Основна школа "МустаФа Ејубовић-Шех Јујо".
Зграда је страдала у протеклом рату, 15. јуна 1992. године, када је страдала и богата архива Епархије захумско-херцеговачке и приморске и Црквене општине Мостар.
Зграда је дјелимично обновљена у децембру 2020. године, када је завршена обнова приземља гдје је смјештена "Просвјетина школа српског језика, историје и културе", средствима Републике Српске, Федерације БиХ, Србије, Херцеговачко-неретванског кантона и "Електропривреде Републике Српске".
https://www.glassrpske.com/cir/drustvo/panorama/osvestana-prosvjetina-skola-u-mostaru/387260
Вирус корона у Републици Српској, у посљедњa 24 часа, потврђен је код 285 особа, а Институту за јавно здравство Републике Српске пријављенo je 18 смртних случајева.
Преминуло је 10 мушкараца и осам жена, средње и старије животне доби од којих су три особе из Бањалуке, по двије из Лакташа, Модриче и Теслића и по једна из Бијељине, Братунца, Гацка, Градишке, Источног Дрвара, Невесиња, Пала, Приједора и Зворника.
У Институту за јавно здравство Републике Српске, Универзитетском клиничком центру Републике Српске, Универзитетској болници у Фочи и у болницама „Свети Врачеви“ у Бијељини и „Свети апостол“ Лука у Добоју обављено је тестирање 830 лабораторијских узорака, а
Највише новозаражених - 76 особа је из Бањалуке, 31 из Козарске Дубице, 25 из Бијељине, 22 из Градишке, 18 из Лакташа, 11 из Добоја, по 10 из Прњавора и Требиња, по седам из Пала и Приједора, а по шест из Вишеграда и Модриче, по пет из Теслића, Билеће и Фоче. По четири су из Зворника, Мркоњић Града, Новог Града, Рибника и Челинца, по три из Брода, Угљевика, Чајнича и Шековића, по двије из Котор Вароша, Сокоца и Српца и по једна из Источног Новог Сарајева, Кнежева и Шипова.
Ради се о 140 мушкарцa и 145 жена, од којих су 47 млађе, 165 средње и 73 старије животне доби.
До сада je у Републици Српској потврђенo 89.016 случајева вируса корона, а преминула је 5.121 особа. Тестирано је 356.676 људи.
Укупан број хоспитализованих у Републици Српској је 577, и то у Универзитетском клиничком центру Републике Српске 240, а у осталим болницама 337. На респиратору је 61 особа - 32 у Универзитетском клиничком центру Републике Српске, 29 у осталим болницама.
Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске упозорило је на могуће изливање бујичних потока јер се, према прогнози метеоролога, од данас до 29. новембра мјестимично очекују обилне падавине, па је становништво позвано да заштити имовину.
Из Министарства су подсјетили да су екстремне падавине у првој декади новембра изазвале поплаве.
- С обзиром на то да се у наредним данима најављују пљусковите падавине постоји могућност да земљиште које је већ засићено влагом мјестимично неће моћи да апсорбује толику количину кише, те позивамо на опрез и предузимање превентивних мјера заштите - саопштено је из ресорног министарства.
Према прогнози Републичког хидрометеоролошког завода, од данас до 29. новембра очекују се обилније падавине на југу, које ће се ширити и према централном појасу.
Очекује се да ће у Херцеговини у том периоду пасти 150 до 200 литара кише по метру квадратном, а у рубном дијелу са Савским сливом и горњем Подрињу до 100 литара по метру квадратном.
Млади талентовани пјесник Огњен Кандић, асистент на Филозофском факултету на Палама, издао је своју прву збирку пјесама “На прагу стварности”, која говори о својеврсном запису душе.
Збирка одабраних пјесама “писала се пет година за столом, на вјетрометинама заборских видиковаца и звиздану црногорских плажа, у фотељи, љуљашци, чекаоницама, студентским домовима и чекала боље дане за објелодањивање”, каже Кандић.
Књига пјесама садржи 132 странице, 71 пјесму, а подијељена је у шест тематских цјелина које су поетским концем повезане у једну.
“Посвећена је љепоти живота у свим њеним обличјима, фазама, нијансама о пролазности, о љубави према Богу, отаџбини, схваћеној у једном метафизичком смислу, оној која ми се заводљиво откривала у природи, књигама, сновима, женама, пријатељима”, наводи Кандић.
Тридесетогодишњи Кандић, од када зна за себе, све своје страхове, недоумице, сумње и радости исповиједао је чешће хартији него људима, те га је то преиспитивање заправо извело на филозофско-поетски пут којим данас корача.
“Вјерујем да су сви који су икада писали, у већој или мањој мјери, то чинили зато што су жељели да себе боље упознају и сагледају свијет око себе и себе из потпуно новог хоризонта, неприступачног онима који су заборавили да преиспитују и истражују своју душу и ослушкују импулс непролазног и вјечног, који све нас пјеснике, умјетнике наводи на то преиспитивање.
У том смислу поезија није ништа друго него пут самоспознаје”, поручује Кандић.
Кандић је био један од најбољих студената у историји Катедре за филозофију на Филозофском факултету Универзитета у Источном Сарајеву.
Он каже да “највећу захвалност дугује Богу, који га је удостојио овог дара да свијет око себе и себе у њему, видљиву и невидљиву стварност са обје стране оног прага који их истовремено раздваја и спаја, сензитивније доживљава и преиспитује и стихотворава”.
Иако је публику навикао на родољубиве пјесме, рецензент књиге и професор на Филозофском факултету на Палама Саша Кнежевић каже да су му пажњу у Огњеновој збирци привукле љубавне пјесме.
“Када сам дошао до тих љубавних пјесама схватио сам колико поетског жара постоји у њему. Ја сам рецензији скренуо пажњу на те љубавне пјесме, које су помало по страни када се размишља о његовом досадашњем стваралаштву, а које су јако важне јер љубавна лирика је ипак есенција сваке лирске поезије, све друго је врста надоградње”, наводи Кнежевић.
Збирка пјесама “На прагу стварности” изашла је у мају, а промоција ће бити уприличена у неколико општина у Републици Српској. У припреми је и Кандићев роман првенац који би ускоро требао да буде завршен.
Сви заинтересовани књигу могу наручити путем инбокса на профилу на “Инстаграму” /поезофија_ок/ или “Фејсбуку” /Огњен Кандић/.
Срна