Region
Вршилац дужности директора Републичког секретаријата за расељена лица и миграције Давор Чордаш у Бањој Луци се састао са замјеником предсједника Градског вијећа у Мостару Велибором Миливојевићем.
Миливојевић је на састанку изнио све проблеме с којима се сусрећу Срби повратници у Мостару и навео које су то приоритетне потребе и пројекти на којима треба радити како би им се помогло и од стране институција из Републике Српске и од стране Херцеговачко-неретванског кантона.
Он је истакао да на подручју града Мостара по посљедњем попису становништва живи око 4300 Срба и да још увијек постоји велика потреба за улагањем у српску заједницу, те да највећу подршку и ослонац имају у институцијама Републике Српске и Србије. Такође се захвалио на досадашњој помоћи и улагању у општине у овом кантону.
На састанку је договорена даља сарадња и помоћ кроз редован програм рада који Секретаријат доноси сваке године, а који се финансира из буџета Републике Српске.
„Један од важних фактора повратка у пријератна мјеста становања је и улагање у инфраструктурне пројекте, вјерске објекте, друштвене домове како бисмо тој категорији становништва обезбиједили одрживи повратак и останак прије свега“, рекао је Чордаш.
Такође је истакао да је Републички секретаријат за расељена лица и миграције и у претходном периоду водио рачуна о српским повратничким породицама у Херцеговачко-неретванском кантону и да ће и даље наставити, путем јавних позива које Секретаријат сваке године расписује, да помаже ове породице како би им олакшали останак и обезбиједили једнаке услове живота са свим грађанима на овим просторима.
Из Секретаријата подсјећају да је крајем прошле године в. д. директора Секретаријата Давор Чордаш с парохом столачким и дабарским Ратком Зупцем потписао споразум о финансирању изградње парохијског дома у Стоцу, за који је Влада Српске одобрила 50.000 КМ.
Овај споразум је потписан у Друштвеном дому у мостарском насељу Ортијеш чију је изградњу, такође, финансирала Република Српска.
Чордаш је на састанку с Миливојевићем рекао да ће Влада Републике Српске учествовати у овом пројекту до краја, односно, да ће се прећи на другу фазу радова који подразумијевају покривање објекта и унутрашње радове како би се дом што прије завршио, а Секретаријат ће обезбиједити потребна финансијска средства.
Стање безбједности на подручју Полицијске управе Tребиње у фебруару је задовољавајуће. Ово је оцијенио Синиша Лакета, начелник Полицијске управе Требиње на данашњој конференцији за новинаре.
"Евидентиран је мањи број кривичних дјела и мање нарушавања јавног реда и мира. Прекршаји који се тичу јавног реда и мира у паду за 41 одсто у односу на исти период прошле године, а број саобраћајних незгода је мањи за 12 одсто, а број кривичних дјела је мањи за 30 одсто. У прошлом мјесецу забиљежено је седам случајева злоупотребе опојних дрога, а евидентирана је једна саобраћајна незгода са смртно страдалим лицем, па је апеловао на возаче да поштују саобраћајне прописе", казао је Лакета.
Начелник Сектора полиције Полицијске управе Требиње Миодраг Јанковић рекао је да су у прошлом мјесецу евидентирана 1.449 саобраћајних прекршаја што је више за 11 прекршаја у односу на прошлу годину.
Начелник Сектора криминалистичке полиције Велибор Вукоје рекао је да је у фебруару забиљежено 11 кривичних дјела што је мање за 35 одсто у односу на исти период прошле године.
На конференцији су подсјетили и да ће се наставити акције контроле саобраћаја као и активности поводом 30 јубиларних година МУП-а.
Инспектори су данас приликом контроле 39 бензинских пумпи у Републици Српској, утврдили неправилности у 19 случајева, на основу чега је издато 38 прекршајних налога у износу од 271.100 КМ, саопштено је из републичког Инспектората.
У оквиру контроле поштивања уредбе о ограничавању марже приликом формирања цијена течних нафтних деривата, контролисане су пумпе у Бањалуци, Приједору, Добоју, Требињу, Бијељини и Источном Сарајеву.
У контроли је, како се наводи, учествовало 38 тржишних инспектора, односно два више него јуче.
Из Инспектората поручују да ће контроле бити настављене и наредних дана, с циљем осигурања добре пословне праксе и заштите права грађана, по налогу руководстава Инспектората и главног тржишног инспектора.
За православне вјернике почиње вишенедјељни велики Васкршњи или Часни пост, који се завршава празником Васкрсења Исуса Христа - Васкрсом, који се ове године прославља 24. априла.
Датум почетка Часног поста зависи од датума празновања највећег хришћанског празника Васкрса, којег православни вјерници славе увијек у недјељу пуног мјесеца послије прољећне равнодневнице.
Прва недјеља поста зове се Чиста, а посљедња је Недјеља православља, док се до Васкрса, уз посебна правила, смјењују - Пречиста, Крстопоклона, Средопосна, Глува, Цвјетна и Страшна или Страдална недјеља.
Према православном учењу, Велики пост нас учи покајању, праштању и правој молитви, а циљ је да се у миру и тишини дочека највећи хришћански празник Васкрс, јер је вјера у Васкрсење основ хришћанства.
Велики или Часни пост, који је име добио према Часном крсту на којем је страдао Исус Христос, установљен је по узору на подвиг Спаситеља који је, послије крштења на ријеци Јордан, отишао у пустињу и постио четрдесет дана и ноћи, након чега је изашао као побједник из искушења која му је поставио Сотона.
Вјерници дане поста проводе у молитви, праштању и покајању како би се припремили за Свето причешће.
Пост представља и уздизање духа над тијелом, побједу духовне стране над чулима и за хришћанина он представља припрему за обиљежавање и прославу Васкрса.
Према календару Српске православне цркве /СПЦ/, уз једнодневне постове постоје и четири вишедневна поста, а осим Часног, то су и Божићни, Петровски и Великогоспојински пост.