Nevesinje
У Невесињу се данас одржава Међународна научна конференција под називом „150 година од Херцеговачког устанка: утицај на регионалну безбједност и европску геополитику.
Конференцију су организовали Институт историјских наука Универзитета у Источном Сарајеву и Институт за међународну политику и привреду из Београда, уз подршку Министарства науке, иновација и технолошког развоја Србије и Министарства за научнотехнолошки развој и високо образовање Републике Српске.
Научни скуп је окупио истакнуте историчаре, геополитичке аналитичаре и универзитетске професоре из Русије, Србије, Црне Горе и Републике Српске који из различитих углова указују на значај Невесињске пушке за историјске и савремене међународне односе.
Министар за научнотехнолошки развој и високо образовање Републике Српске Жељко Будимир рекао је данас на отварању конференције поводом вијека и по од Невесињске пушке да је овај догађај важан због освјетљавања историје, али и разумијевања тренутних односа на Балкану, јер су Срби и данас фокусирани на исто питање – српско ослобађање и уједињење.
„Велики значај овог скупа даје и чињеница да се ради о мултидисциплинарној конференцији која окупља истакнуте историчаре и универзитетске професоре“, истакао је Будимир. Он је додао да смо данас са „нашим научним капацитетом заронили у дубине историје, како би разумјели садашњост и предвидјели будућност на простору БиХ и читавог Балкана“.
Проф. др Бранислав Ђорђевић, директор Института за међународну политику и привреду из Београда, нагласио је Херцеговачки устанак један од најзначајнијих догађаја у српској историји 19. вијека, када је српски народ повео борбу за слободу након више вијекова. Ђорђевић је најавио да ће са научне конференције бити објављен зборник радова који ће бити доступан широј јавности.
Проф. др Драга Мастиловић, директор Института историјских наука Универзитета у Источном Сарајеву, рекао је да је Херцеговачки устанак означио почетак ослободилачке епохе српског народа.
„Веома је битно да се овај велики догађај освијетли из нових углова и да му се да нови смисао и значај кроз историјска истраживања, истовремено освјежавајући славно доба Херцеговине када су људи са великим прегнућем кренули у ослободилачку акцију и уздрмали Османско царство и читаву Европу“, истакао је Мастиловић.
Руски политиколог Екатарина Ентинa поручила је да би требало да извучемо три поуке из Херцеговачког устанка, а то су: битка за истину, солидарност и то да је трајни мир некада важнији од побједе.
Начелник општине Миленко Авдаловић изразио је задовољство што се овако еминентни скуп одржава у Невесињу поводом догађаја који је пробудио српски народ у тешком времену. Учеснике је позвао да 6. јула ове године у Невесињу присуствују централном догађају обиљежавања 150. годишњице Невесињке пушке.
Научни истраживач и политиколог Душан Пророковић за Херцеговачки устанак је рекао да није само догађај који је обиљежио једну историјску епоху, него је то револуција која има неколико димензија – националну, антибирократску, социјалну, економску и идеолошку.
Говорећи о Херцеговачком устанку у дјелу Риста Пророковића академик Ранко Поповић је истакао ауторове списатељске врлине, наводећи да је Пророковић био љетописац херцеговачких буна и причалац по мјери свог завичаја и његове усмене културе.
„Био је упућен у политичке прилике свог времена и одлично познавао менталитет људи, а у дјелима је сачувао говорну једрину и живописност источно-херцеговачке ијекавице“, рекао је Поповић.
Међународна научна конференција под називом „150 година од Херцеговачког устанка: утицај на регионалну безбједност и европску геополитику“ настављена је у поподневним часовима панел дискусијом у којој су учествовали угледни историчари и универзитетски професори.
Модератор панела Александар Митић је поздравио све присутне и нагласио да је већина данашњих учесника из пријатељске Русије. Он је такође изразио жаљење јер сви најављени говорници нису могли присуствовати из оправданих разлога.
Први панелиста био је директор Института за славистику Руске академије наука из Москве проф. др Константин Никифоров. Он је посебно истакао историјске везе Србије и Русије.
„Како за вријеме Херцеговачког устанка, тако и данас српски сељаци су били веза са Русијом и русофили, а појединци из српске елите су одступали од тога“, додао је Никифоров.
Проф. др Екатерина Ентина и докторанд Александар Наџаров су имали заједничко излагање у којем су повукли паралеле између Невесињске пушке и данашњих збивања у Украјини.
„Устанак у Херцеговини је избио због жеље за слободом и националним уједињењем, а исто то се дешава у области Донбаса и Доњецка данас“, рекао је Наџаров.
Историчар др Жарко Лековић из Црне Горе је говорио о положају Црне Горе у вријеме устанка. Лековић је истакао да Црна Гора није подједнако цијенила домаће и херцеговачке великаше и кнезове.
Историчар Никита Бондарев је говорио о томе колико је важно оно што је писао чувени историчар Милорад Екмечић у својим дјелима о устанку како за српску тако и за руску историографију.
„Невесињки устанак је подигнут са циљем ослобођења и уједињења, те рјешавања српског национаног питања“, издвојио је Бондарев.
Панел је завршио са презентацијом Ксеније Мељчакове која обухвата фотографије Херцеговине из периода око устанка које је направио фото-аматер из Русије Петар Пјатницки. То су фотографије манастира Житомислић, Дужи, Пиве и херцеговачких сељака, њихових народних ношњи и оружја.
Ученица Основне музичке школе „Свети Роман Мелод“ Марија Вујадиновић у класи професорице Марије Мастило освојила прву награду на Међународном пијанистичком такмичењу „Требиње класик“. Млада невесињска пијанисткиња од стручног жирија добила је изузетних 95,35 бодова. Такмичење је одржано у „онлајн“ формату.
Директор школе Бојо Милошевић честитао је Марији на овом изванредном успјеху и професорици Мастило на преданом раду и подршци.
− Ово признање је велики подстрек за све ученике и доказ да се труд и таленат увијек исплате – поручио је Милошевић.
Светом литургијом и славским обредом, духовним порукама и историјским подсјећањима, културним програмом и дјечијом олимпијадом Црква свете Тројице у Кифином Селу обиљежила је крсну славу. Народно саборовање на Дреновику протекло је уз пријатељске разговоре, пјесму и лијепо дружење, а учесници су живописно и са пуно љубави показали како се чувају традиција и обичаји.
Свету литургију у најстаријем православном храму у општини Невесиње служили су свештеници Радослав Лакета и Драго Зубац. Након свечане литије преломљен је славски колач и упућене здравице домаћина и гостију.
Свештеник Радослав Лакета нагласио је да се народ вијековима окупљао око светог храма на Дреновику тражећи помоћ и заштиту у свим тешким временима.
„Сила благодати Духа светога нас је увијек чувала, држали смо се цркве и зато смо побјеђивали“, рекао је Лакета који је тачно прије 50 година први пут служио свету литургију у Кифину Селу. Он је додао да данас Христос од нас тражи љубав, мир и слогу.
„У тој заједници су и наши оци преживјели разне завојеваче и све силне царевине које су стајале на наше биће и које су нас угрожавале, али нису могле уништити“, истакао је Лакета.
Свештеник Драго Зубац поручио је окупљеним вјерницима да благослов Духа светога понесу у своје домове, да се у здрављу и радости окупљају и утврђују у истини, правди и љубави.
Честитајући крсну славу предсједник Скупштине општине Невесиње Момчило Вукотић пожелио је мјештанима и њиховим гостима добро здравље, срећу и расположење.
У име Црквеног одбора учеснике сабора је поздравио Јован Јелачић, изразивши задовољство што је на обиљежавање крсне славе дошао велики број парохијана и гостију.
„Поздрављам вас са мјеста богате културе и традиције, испред најстарије средњовјековне цркве у невесињском крају у којој су се причестили устаници уочи Невесињске пушке“, рекао је Јелачић, подсјетивши да код овог храма почивају посмртни остаци бројних народних првака међу којима су и војвода Петар Радовић, мајор Бошко Тодоровић, пуковник Новица Гушић, ратни командант Миле Марић и други јунаци пострадали за крст часни и слободу златну.
Потомци војводе Петра Радовића и представници Организационог одбора за обиљежавање 150. годишњице Невесињске пушке и Општинске борачке организације открили су Спомен таблу са историјским записом о значају овог локалитета за Херцеговачки устанак 1875-1878. године.
Пуковник Зоран Јањић је подсјетио на активности које се проводе у оквиру обиљежавања 150. годишњице Невесињске пушке. За Дреновик је рекао да је мјесто гдје се више од 200 година служи света литургија и окупљају наши преци борећи се за част и слободу.
„ Народни прваци су о Тројчиндану 1875. године у Кифину Селу потврдили одлуку из Биограда да се крене са устанком и само мјесец дана касније пукла је Невесињска пушка“, истакао је Јањић.
У име породице Радовић учеснике сабора је поздравио Радивоје Радовић, нагласивши да је њихов славни предак Петар био симбол вјере и части. Он је додао да је Војвода Радовић био један од најзначајнијих јунака из херцеговачке историје и човјек који је успио да у себи обједини духовно и војничко.
Цитирајући натпис који стоји на његовом споменику: „свој народ је љубио, пастирски га чувао и у борбу водио“, Радовић је нагласио да је Петра издвајала храброст, одлучност и вјера у правду.
Црквени одбор је за све госте припремио трпезу љубави у Парохијском дому. Домаћини су жељели да сачувају традицију, изворно народно стваралаштво и културни идентитет српског народа и у томе су успјели. Наизмјенично су се смјењивали ганга и пој гусала, а посебан печат овогодишњој светковини дали су чланови Културно-умјетничког друштва „Свети Димитрије“ који су прикладним кореографијама вратили сјећања у некадашња времена.
Организатори су и ове године приредили дјечију олимпијаду која је разгалила најмлађе учеснике сабора који су се са много жара такмичили у традиционалним дисциплинама невесињског краја. Највише успјеха имала је Андреа Пејановић. Сви учесници су од Црквеног одбора добили слатке награде.
