Nevesinje
Младе одбојкашице Вележа освојиле су данас турнир у Мостару који је одржан у оквиру Спортских игара младих, највеће аматерске спортске манифестације у Европи.
Вележ је у полуфиналу савладао Студент из Мостара резултатом 2:0 у сетовима, а потом је у финалу поразио требињски Леотар са 2:1.
Невесињке су тријумфом у Мостару избориле завршницу игара у Сарајеву. Ова манифестацији окупља младе спортске наде из цијелог региона.
Спортске игре младих промовишу пријатељство, толеранцију, фер плеј и здрав начин живота.
Припреме за централну прославу 150 годишњице од устанка Невесињска пушка, у завршној су фази.
Невесиње се увелико спрема за дочек гостију, а приводи се крају и изградња новог спомен обиљежја у селу Крекови.
Прославу овог великог историјског јубилеја заједно организују и финансирају Република Српска и Србија.
Вијек и по је прошао од када су херцеговачки устаници покренули борбу за ослобођење од Османског царства. Слободу тада нису извојевали, али је устанак покренуо низ историјских догађаја, који су промијенили карту Европе. Сто педесета годишњица Невесињске пушке најзначајнији је историјски јубилеј за српски народ у овој години.
Начелник општине Невесиње, Миленко Авдаловић поручује да се ова манифестација одржава заједнички у Српској и Србији.
- Читава манифестација, прослава јубилеја заједнички се обиљежава у Српској и Србији. Имамо заједнички организациони одбор на челу са двојицом предсједника - Александром Вучићем и Милорадом Додиком - рекао је Авдаловић.
Од почетка године организују се манифестације у част јубилеја, снимљен је документарно-играни филм, промовиисане књиге и организовани научни скупови.
Предсједник Скупштине општине Невесиње, Момчило Вукотић поручује да ће ово бити велики догађај.
- Ми се сви припремамо, мислим да ће то бити велики догађај и свима нам је стало до тога - истиче Вукотић.
У селу Крекови, приводи се крају градња новог спомен обиљежја.
Технички руководилац радова, Ранко Шешлија поручује да ће радови трајати 60 дана, те да ће све бити завршено у року.
Централна прослава биће одржана 6. јула у Невесињу, гдје се очекује присуство највиших званичника Српске и Србије и бројних званица из цијелог свијета.
Видео прилог на линку: https://www.youtube.com/watch?v=zLnq-gSphYs
РТРС
Због квара на дистрибутивној мрежи без воде ће остати потрошачи у Жиљеву, Оџаку и Залужју. Нормализација водоснабдијевања се очекује сутра у пријеподневним часовима, саопштено је из ЈП „Водовод“.
У Центру за културу „Небојша Глоговац“ вечерас је представљена књига „Хумски пут“, новинара и карстолога Ива Лучића.
Осим аутора, о књизи су говорили писац и новинар Иван Ловреновић и књижевник Алмин Каплан. Путем видео линка у промоцију се, из Солуна, укључио митрополит Григорије, архиепископ диселдорфски и њемачки.
Хумски пут је путопис на око 270 страна у којем Лучић покушава утврдити стварно стање сезонског сточарства на најдужој источно-јадранској стази. Лучић прати задње плаништаре, који су у међувремену престали изгонити овце из Љубиња и Дабарског поља, те обилази све дијелове стазе и разговара с бившим плаништарима који се сјећају времена док је та пракса била још релативно снажна.
Аутор каже да је кроз разговор са људима који су се дуги низ година бавили оваквом врстом сточарства, које је скоро изумрло, успио да сакупи велики број детаља, чињеница и описа који ће будућим етнографима и историчарима бити значајна збирка за инерпретирање важности овог занимања.
„Ствари су се толико промијениле од тренутка када је овакво сточарство било на врхунцу своје моћи, да ми данас нисмо у стању разумјети такво раздобље, јер смо закорачили у другу епоху, која је културолошки сасвим другачија“, истакао је Лучић.
Лучић се запитао чиме ми испуњавамо наша вјеровања, надања, културни доживљај свијета, кад смо успјели да избришемо једну такву темељну димензију која је вриједила много, више од 7000 година, а успјели смо да је потпуно запоставимо и занемаримо у последњих 50 година.
Он је додао да овце данас имају пежоративно значење, а заправо су некад биле најзначајније за човјека јер су га храниле и одијевале.
Сви који су вечерас говорили о књизи „Хумски пут“ оцијенили су је као вриједно дјело које повезује етнографију, књижевност, духовно промишљање и описују је као посвету свијету у нестајању, сезонском сточарству и људима који су га практиковали, прожети поетским описима херцеговачког крша и дубоком размишљању о односу човјека и природе.
Говорећи о „Хумском путу“ митрополит Григорије је рекао да је ово чудесна књига која му је умила душу.
„Ова књига свакако има вриједност и као научни и истраживачки рад, али за мене она представља књижевност, на један аутентичан начин, која оживљава носталгију коју сваки човјек носи у својој души, а то је носталгија за повезаношћу човјека са природом, небом и животињама“, нагласио је Григорије.
Он је додао да је очаран овом књигом која има у себи толико људскости и да је, читајући је, имао утисак да у њему све некако оживљава, јер она показује да човјек, без обзира да ли је у планини или у долини увијек тражи повезаност са природом и Богом.
Григорије сматра да је вриједност ове књиге и у томе што је аутор разговарао са живим свједоцима, аутентичним људима који су нелажни, којих је све мање, а у суштини нема ништа важније и вредније од повратка тој аутентичности, поготово у овом времену у коме живимо и у коме се приказује све другачије него што јесте.
„Ова књига је и сјећање и опомена, да не заборавимо свијет напора, тишине, скромности, подвига, труда и реалне борбе с природом“, закључио је Григорије.
Аутор књиге, Иво Лучић, рођен је 1960. године у Равном, новинар је, карстолог, аутор десетак књига и дугогодишњи истраживач кршког крајолика.
