Црква светог великомученика кнеза Лазара и свих мученика косовских у Батковићима данас је прославила крсну славу Видовдан. Свету литургију служили су свештеници Радослав Лакета и Драго Зубац.

Након литије преломљен је колач са домаћином славе и мјештанима. Потом су услиједиле здравице домаћина и гостију.

У својој бесједи Зубац је рекао да данас славимо све мученике и страдалнике који своје животе положише за вјеру одрекавши се свега земаљског и материјалног зарад Царства небеског.

„ И ми треба да се угледамо на њих и да се водимо њиховим животима, да би наслиједили царство небеско. Да сте сви благословени и на радост свима да буде данашњи дан“, поручио је Зубац.

Домаћин славе Младен Ковач је поздравио све присутне пожељевши им добро здравље и напредак у њиховим породицама.

Дружење је настављено уз пријатељске разговоре и трпезу љубави.

Школским часом, а потом и дружењем у ресторану “Стадион” матуранти невесињске гимназије из 1975.године обиљежили су 50 година матуре.

Од 49 ученика осме генерације гимназије “Благоје Паровић” који су наставу похађали у два одјељења обиљежавању ријетког јубилеја присуствовало је њих двадесетак.

На самом почетку су минутом ћутања одали почаст за преминуле колеге и професоре. Након прозивке матуранти су евоцирали успомене на школске дане присјећајући се занимљивих анегдота и догађаја. Причали су о личним и професионалним успјесима, а као највеће задовољство ипак су истакли то што су се у великом броју остварили као баке и дједови.

Ранко Граховац  каже да је срећан што их је много више здравих и живих него преминулих.

„Није лако дочекати 50 година матуре, још ако се на то дода 20 година живота, то су озбиљне године. Драго ми је што су наше колеге дошле у великом броју да на један лијеп и достојанствен начин обиљежимо овај јубилеј“, додао је Граховац.

Након школског часа матуранти су дружење наставили у ресторану “Стадион”.

Невесињски матуранти 1975. године

Црква светих косовских мученика у Заборанима прославила је данас крсну славу - Видовдан, а обиљежене су и 33 године од злочина над недужним цивилима и 84 годинe од страдања у Другом свјетском рату.

Свету литургију служио је свештеник Младен Чалија. Након богослужења, свете тајне причешћа и свечане литије, уприличен је обред ломљења славског колача.

Након тога код Спомен плоче у Цркви одржан је помен за жртве злочина и положено цвијеће.

Честитајући празник свештеник Чалија је рекао да данас на Видовдан славимо Светог Кнеза Лазара и косовске мученике који су се прије више од шест вијекова опредијелили за жртву и Царство небеско.

Подсјећајући на Лазареве ријечи да је „Земаљско за малена царство, а Небеско увијек и довијека“ Чалија је нагласио да и данас долазимо у ситуацију да правимо изборе у нашим заједницама, животима и срцима.

  – Ако бирамо Царство Христово морамо бити људи истине, правде и љубави и спремни да положимо жртву  ̶  поручио је Чалија.

Пригодне здравице упутили су монах Петар и редовни учесници сабора у Сточи Љубан Дука, Драган Јокшић, Раде Кандић и Драго Глоговац. У име Општине Невесиње славу је честитао Горан Ивковић.

Саборовање је настављено уз пој гусала и пријатељске разговоре.

Свечани чин крштења вратио осјећај обнове и вјере

На радост свих присутних, данас је у цркви у Заборанима обављена света тајна крштења. Марко Миловић је у присуству родбине и пријатеља крстио кћерку и симболично показао да се враћа живот у ово страдално село.

Његов отац Боро је пострадао у страшном злочину прије 33 године, а данас је овим свечаним тренутком вратио осјећај обнове и вјере.

„Ова црква је направљена са благословом Божијим и са молитвама мученика и зато се у њој дешавају велики догађаји“, рекао је свештеник Чалија који је обавио свечани чин крштења.

Црква у Сточи већ десет година сабира вјернике

Црква светих косовских мученика у Сточи освјештана је 2015. године, а Храм је изграђен на иницијативу мјештана Заборана и околних села. Посебан печат изградњи овог Храма дали су Љубан Дука и Раде Кандић, који су својим трудом и радом започели изградњу овог светог мјеста.

Становници Заборана неколико пута у историји доживљавали су страдање, али су опет устајали и обнављали живот. На локалитету гдје је саграђена црква некада се одржавао велики народни сабор.