Васкрс у Невесињу и ове године биће обиљежен достојанствено и у духу православне традиције, уз поруке мира, љубави и наде.

Звона на храмовима у недјељу ће јавити долазак празника над празницима, подсјећајући на снагу вјере и важност његовања духовних вриједности. Васкршње литургије и молитве биће прилика да вјерници подијеле радост Христовог Васкрсења са свештенством и пријатељима.

Васкршње јутрење и света литургија у Саборном храму у Невесињу почињу у 5 часова. Богослужење у Цркви Свете Тројице у Кифином Селу почиње у 4 часа, а у Цркви светих апостола Петра и Павла на Залому у 9 часова.

Након заједничке молитве и духовних обреда, топлину и радост Васкрса  вјерници ће пренијети у своје домове гдје ће наставити празновање заједно са својим својим породицама.

Честитка начелника и Општинске управе

Начелник општине Миленко Авдаловић и Општинска управа честитали су Епархији захумско-херцеговачкој и приморској и грађанима Невесиња предстојећи празник Васкрс са жељом да највећи хришћански празник проведу у миру, здрављу и породичној срећи.

− Нека радост Васкрсења Христовог испуни ваша срца и домове и донесе нову снагу, вјеру и истрајност у свим изазовима – поручио је Авдаловић.

Малишани обојили јаја

Малишани из Вртића „Света Евгенија царица Милица“ уз помоћ својих васпитача украсили су корпе са васкршњим јајима показујући маштовитост и креативност. Радост Васкрса подијелиће са својим укућанима.

15. Васкршња туцијада у Зовом Долу

Код Храма Свих Светих у Зовом Долу на дан Васкрса у 11 часова биће одржана традиционална Васкршња туцијада. Организатори сваке године приређују такмичење у конкуренцији дјеце, омладине и ветерана. За побједнике су предвиђене награде.

Васкршњи обичаји у Херцеговини

У православним селима у Херцеговини сачувано је доста лијепих народних обичаја за васкршње празнике, а нарочито оних у којима учествују дјеца. У Великој недјељи пред Васкрс углавном се није радило или су се завршавали најнужнији послови. На Велики петак су се фарбала јаја, најчешће у црвену боју. Често је кориштена кора од лука или орахов лист. На Велики петак се причешћивало код цркве или у некој кући коју одреди свештеник. Сваки гост на дан Васкрса даривао се фарбаним јајима, а нарочито дјеца. Са јајима се туцало и онај ко поломи јаје узимао га је за себе.

У неким крајевима се задржао обичај, да се укућани ујутро на Васкрс, умију водом у коју је претходно стављено црвено обојено јаје. У Херцеговини је обичај да пуница на Васкрс носи својим удатим кћеркама и зетовима црвена јаја, а кћерка, односно невјеста дарује их опет својим некадашњим сватовима и куму највише. Чобани првог дана Васкрса нису јаја уносили у тор или шталу, да им стока не би боловала. На Васкрс се ишло на богослужење у цркву. У портама православних храмова млади су играли у колу које се није прекидало до одласка кући.

У Саборном храму Вазнесења Господњег у Невесињу, у присуству великог броја вјерника, обављена је вечерња служба са изношењем плаштанице.

Овај молитвени чин симболизује полагање Исуса Христа у гроб након скидања са крста.

Након вечерњег богослужења читане су статије са опходом око храма.

Српска православна црква данас обиљежава Велики петак, дан када је Исус Христос страдао на крсту.

Велики петак је најтужнији дан у години и тог дана црквена звона не звоне, већ се почетак служби у храмовима означава клепеталима, ударцима дрвеним батовима у дрвену плочу.

У православним црквама се на Велики петак не служе литургије, већ царски часови са читањем дијелова Јеванђеља о догађајима у дане страдања.

На Велику суботу свете литургије биће служене у Саборном храму у Невесињу и Цркви свих светих у Зовом Долу. Богослужења почињу у 8 часова.

Поводом предстојећег Васкрса у Невесињу је данас Удружење мултипле склерозе регије источне Херцеговине организовало хуманитарну акцију којом је обухваћено 60 чланова овог Удружења.

Предсједник Удружења Бранимир Таминџија је рекао да им је главни циљ да посјете обољеле, да поразговарају са њима, да они знају да нису сами, препуштени себи и својим породицама, већ да држава и Удружење воде системску бригу о њима.

„Од Министарства локалне управе и самоуправе РС добили смо 2000 КМ које су намијењене за десет најтеже обољелих чланова и њима смо уручили прехрамбено - хигијенске пакете и витаминске лијекове у вриједности од 200 КМ. Од Министарства здравља нам је одобрено 10.000 КМ које смо распоредили за 50 чланова обољелих од МС источне Херцеговине за које смо обезбиједили прехрамбено – хигијенске пакете и витаминске лијекове“, рекао је Таминџија.

Он је додао да ће Удружење увијек бити уз обољеле од МС и помагати у складу са својим могућностима.