Nevesinje
У организацији СШЦ „Алекса Шантић“ данас је у Центру за културу „Небојша Глоговац“ одржано предавање на тему „Замка зависности – алкохолизам, наркоманија и избор слободе“.
Предавање су одржали чланови Мултисекторског тима који постоји на нивоу невесињске образовне установе: стручни сарадник и психолог Средњошколског центра Верица Шиљеговић и замјеник командира Полицијске станице Невесиње Милош Шиљеговић.

О опасностима по појединца и друштво, казнама и начинима препознавања, предавачи су упознали ученике других разреда средње школе, њихове родитеље и одјељенске старјешине.
Циљна група били су млади који су у периоду адолесценције, и који, због незнања и неупућености, могу доћи у контакт са недозвољеним супстанцама.
Предавање је подијељено у три цјелине. Први сегмент је обухватао опште опасности од конзумирања алкохола и наркотика, у другом дијелу је приказан филм који говори о посљедицама конзумирања недозвољених супстанци, док је трећи дио обухватио конкретне примјере у пракси и врсте доступних наркотика на нашем тржишту.
Директор СШЦ „Алекса Шантић“ Драгана Будалић је истакла да је ово једна од горућих и важних тема за дјецу у средњошколском узрасту.
„Ово је једно у низу предавања које организује Мултисекторски тим на нивоу школе.
Трудимо се да проводимо превенцију када су у питању болести зависности и ризична понашања ученика и да укључимо родитеље и разредне старјешине, јер кроз оваква предавања сви стичу нека знања и можда освијесте неке ситуације са којима су се сусрели, а да нису ни били свјесни тога“, истакла је Будалић.
Она је додала да су оваква предавања једна добра пракса која је заживила у СШЦ „Алекса Шантић“ и да се нада да ће помоћи генерацијама које су тренутно ученици у овој образовној установи, као и онима будућим, да се знају изнијети са неким пороцима који су свеприсутни у нашем друштву.


У просторијама Удружења „Моја нада“ данас је пригодним програмом обиљежен Међународни дан особа са инвалидитетом.
Полазници удружења, њихови родитељи и гости из Удружења „Сунце нам је заједничко“ из Требиња забавили су се уз наступ музичара Милоша Радића, игру и дружење.
Предсједник Удружења „Моја нада“ Славица Булут рекла је да обиљежавањем Међународног дана особа са инвалидитетом и ово удружење жели да на свој начин скрене пажњу на потребе особа које бораве у Дневном центру.
„Жељели смо да дјеци приуштимо дан који ће се разликовати од њихове свакодневнице и судећи по реакцијама полазника Дневног центра у томе смо успјели“, наглашава Булут.
У Удружењу је регистровано 54 дјеце са потешкоћама у развоју.
Дан посвећен особама са инвалидитетом установљен је 1992. године, када је Генерална скупштина УН усвојила резолуцију којом се све земље позивају да обиљежавају тај дан с циљем да се омогући особама са инвалидитетом једнако уживање људских права и равноправно учешће у друштву.
Одјељење за просторно уређење и стамбено-комуналне послове Општине Невесиње, у предмету издавања локацијских услова за изградњу стамбене јединице на земљишту означеном као к.ч. бр. 243 и к.ч. бр. 244 КО Невесиње, инвеститора „Гратен“ д.о.о. из Невесиња, а у складу са чланом 9, 58. 137 и 141. Закона о општем управном поступку („Службени гласник Републике Српске“, број: 13/02, 87/07, 50/10 и 66/18), в р ш и
Ј А В Н И П О З И В Н А У С М Е Н У Р А С П Р А В У
Заинтересованим власницима/корисницима сусједних објеката и парцела о планираној изградњи према стручном мишљењу и урбанистичко-техничким условима бр. 258-13/25 израђеним од стране „Радис“ д.о.о. Источно Сарајево.
Јавна расправа ће се одржати дана 22.12.2025. године у 11.00 часова у просторијама Одјељења, гдје је могуће извршити и увид у спис, до наведеног датума.
У групи Невесињаца који су који су проносили славу родног мјеста далеко од завичаја посебно мјесто заузима доктор Милан Жерајић, санитетски бригадни генерал и лични љекар краља Петра I Карађорђевића.
Милан Жерајић (1865 – 1935) био је типични представник револуционарне гарде која се у различитим фазама националне борбе наизмјенично борила са пушком и пером у руци.
Жерајић је родио 1865. године у Невесињу у познатој породици Жерајића која је борби за национално ослобођење дала неколико бораца и револуционара.
Свршивши основну школу у Рисну одлази у Русију и тамо завршава Петроградску гимназију и медицински факултет. По свршеним студијама Жерајић се више не враћа у Аустрију. Мала Србија била је за њега једино уточиште гдје је било слободно да се дише и ради. Зато око 1890. године као млад љекар ступа у српску војску као санитетски капетан и у њој остаје све до пензионисања.
Генерал Жерајић учествовао је у свим ратовима за ослобођење и уједињење Југославије. У Балканском рату био је под Једреном као начелник санитета војводе Степе. Ту је призведен у чин пуковника. Године 1913. учествовао је у Бици на Брегалници, гдје се одликовао као храбар официр и као пожртвовани љекар у борби против колере. По балканским ратовима постављен је за начелника санитета команде трупа нових области у Скопљу. Послије народне катастрофе 1915. године др Жерајић се повлачи са српском војском преко Албаније. На солунском фронту изабран је за начелника санитета добровољачког корпуса у Русији. Тако је остао готово до краја рата. За вријеме револуције био је хапшен од бољшевика. Године 1919. постављен је за начелника санитета Треће армијске области у Скопљу. Пензионисан је као санитетски бригадни генерал Пете армијске области у Нишу 1929. године.
Генерал Жерајић био је личност позната у предратним српским војним и политичким круговима.Као војни љекар издао је неколико стручних медицинских дјела, од којих је најважније „Болничка служба у рату и миру“. Био је стручњак по питањима војног санитета.
Др Жерајић се бавио и књижевношћу. Превео је на руски неколико дјела од којих је најзначајније „Балканска царица“. У посљедњим годинама живота преводио је на руски језик „Горски вијенац“. Био је дубоко социјалан, а у исто вријеме националан човјек. У Скопљу је уживао велико поштовање и углед као добар родољуб, одличан друг и спреман официр. Носилац је великог броја домаћих и страних одликовања.