Nevesinje
У организацији Удружења Невесињаца, њихових потомака и пријатеља у Београду је одржана традиционална културно-забавна манифестација «Невесињско сијело» која је окупила око 350 учесника из више градова Србије, Републике Српске, Црне Горе и дијаспоре.
Завичајни скуп у београдском ресторану «Мали викенд» протекао је у знаку пјесме, игре и обичаја из невесињског краја. Била је то ноћ успомена, поноса и завјета да се коријени чувају, а традиција преноси.
У сали испуњеној пјесмом и разговорима сусрели су се они којима је Невесиње у срцу – завичајци, стари пријатељи и родбина, али и млађе генерације које баштине име и поријекло својих предака.
Вишечлану делегацију из Невесиња предводили су начелник општине Миленко Авдаловић и народни посланик Илија Таминџија. Гости свечаности били су представници братских херцеговачких удружења из Србије и Републике Српске и Општинске борачке организације Невесиње, посланик у Скупштини Србије Милимир Вујадиновић и бивши народни посланик и носилац Медаље за заслуге Дејан Стошић.
Након благослова свештеника Лазара Манигоде, госте је поздравио домаћин овогодишњег сијела, предсједник Извршног одбора Удружења Невесињаца у Београду, Зоран Јањић.
Начелник општине Невесиње Миленко Авдаловић изразио је захвалност Удружењу Невесињаца што су по 15. пут успјешно организовали завичајни скуп, нагласивши да су везе Београда са Невесињем и читавом Републиком Српском из године у годину све јаче.
Културно-умјетнички програм био је у знаку великог јубилеја – 150. годишњице «Невесињке пушке» чиме је још једном исказано поштовање према славним прецима који су вођени идеалом слободе оставили неизбрисив траг у српској историји.
Наступили су мушка пјевачка група КУД-а «Невесиње», Етно група «Свети Димитрије», чувари српске културне баштине из Велике Греде – породица Спремо и народни гуслар Милош Паровић. За духовите досјетке био је задужен афористичар Митар Ђерић Лаки.
У преосталом дијелу програма госте сијела забављао је музички оркестар из Бијељине «Патрола 076» и Невесињка Јелена Грубачић. Доносећи спој традиције и модерног звука задржали су госте до дубоко у ноћ.
Удружење Невесињаца је ове године уручило признања Невесињцима који су својим дјеловањем дали изразити допринос промоцији завичаја у областима којима се баве.
Срећо Булајић је пажњу Удружења завриједио радом на пољопривредном газдинству и производњом еколошких артикала, док је Небојша Чокорило признање добио за херојски чин спашавања жене из Дунава.На пољу књижевног стваралаштва истакао се Митар Ђерић Лаки који је до сада објавио десет књига афоризама.
Организатор је припремио и богату томболу, а као највриједније награде уручене су гусле, дар Миленка Спрема, пршут, поклон Општине Невесиње, и сир торотан од Мљекаре Перфето.
Невесињско сијело у Београду још једном је показало да километри не могу удаљити срце од завичаја и да Невесиње живи тамо гдје живе његови људи.
На Првенству Републике Српске у кик боксу КБК „Вележ“ Невесиње заузео је одлично друго мјесто у укупном пласману са освојених 13 медаља.
Златна одличја освојили су Николина Цвијетић, Лана Трбоња, Аријана Кнежевић, Ања Лиздек, Јован Лаловић, Стефан Лаловић и Вукашин Ковач. Сребрне медаље припале су Стефану Куљићу, Владану Брењу, Вукашину Брењу и Ивани Цвијетић док су бронзу освојили Владан Лиздек и Матија Стајић.
Првенство Републике Српске у кик боксу одржано је у Прњавору, а на њему је наступило 36 клубова и укупно 190 такмичара. За невесињски клуб наступило је 14 такмичара.
Вриједно је напоменути да су пехаре за најбоље борце освојили Николина Цвијетић у дисциплини лоу кик (low kick) и Ања Лиздек као млада кадеткиња.
Замјеник директора Завода за запошљавање Републике Српске Мирослав Вујичић данас је у Невесињу потписао уговоре са послодавцима и незапосленим лицима која су обухваћена Програмом запошљавања у привреди и Програмом самозапошљавања рањивих категорија за 2025. годину. У Невесињу су по овим програмима запослена 23 лица за шта је издвојено 110.690 КМ.

Вујичић је нагласио да је ово велики напредак остварен кроз сарадњу Завода за запошљавање, Општине и самих корисника. Он је подсјетио да је у Невесиње од 2015. године кроз пројекте Завода пласирано седам милиона КМ и да је у том периоду запошљено 1.600 лица.
„Већина запослених је и даље у радном односу, а 70% пројеката је остало у реализацији“, истакао је Вујичић. Он је најавио и нове пројекте запошљавања у 2026. години.
„Средства су обезбијеђена и на вама је да се посветите вашим пословима“, поручио је Вујичић.

Начелник општине Миленко Авдаловић рекао је да су привредници већ навикли на годишње програме Завода за запошљавање. Према његовим ријечима, треба фаворизовати људе који желе да се баве производњом и стварају нову вриједност.
Авдаловић је нагласио да је новим регулационим планом „Ново насеље“, између осталог предвиђена пословна зона у којој послодавци треба да траже свој интерес и да користе погодности које даје Општина.
Како је образложио, Општина има утврђен Правилник о подстицајима за привредни развој који предвиђа стимулисање отварања нових радних мјеста. Други правилник се односи на куповину парцела за привредне субјекте.
„Свако ко је спреман да купи парцелу и запосли најмање пет радника куповину земљишта може извршити са попустом“, навео је Авдаловић.

Власник Браварије „Савић“ Радош Савић кaже да је искористио погодности које Општина Невесиње даје за изградњу пословних објеката фирмама које запосле преко пет радника.
„Добио сам попуст од 50% приликом куповине земљишта и сматрам да је то добар стимуланс за инвеститоре“, поручио је Савић.
Аплицирао је и на пројекат Завода за запошљавање и остварио је право на субвенцију. Каже да ће радници које је запослио остати на дужи временски период. Савић са захвалио Општини и Заводу на одобреним средствима.
Састанак и потписивање уговора организовао је Биро Невесиње.


У Галерији Центра за културу „Небојша Глоговац“ у Невесињу вечерас је уприличена промоција књиге „Стећци Херцеговине“ аутора Ивана Панџе из Мостара.
Aутор књиге нагласио је да на подручју општине Невесиње има највише средњовјековних стећака и некропла, чак на 22 локације, и да је то главни разлог зашто је вечерас у нашем граду.
– У књизи сам укупно обрадио 306 локација, односно некропола, на подручју шире Херцеговине, које садрже око 13000 стећака. Сматрам да имамо велико богатство, и да је ово један велики туристички потенцијал који би требали искористити, првенствено у смислу очувања самих стећака, јер то је ипак наша историја – поручио је Панџа.
О књизи је говорила и проф. др Едита Вучић, која је истакла да књига можда и не носи академску тежину, али из личног искуства сматра да ова књига и њена непосредност и приступ имају огромну вриједност.
– Прије свега аутор је дао свој лични потпис и књига у потпуности има аутетичност, зато што аутор својим теренским радом доноси велики допринос разумјевању културно-историјског насљеђа, раздобља касносредњег вијека – рекла је Вучић.
Она је додала да је ова књига значајна из разлога јер живимо у времену гдје се културна баштина често губи у шутњи и забораву, јер често водимо селективну бригу о насљеђу, и овакав вид документације постаје јако драгоцјен за сва будућа истраживања.
– Иван нам овом књигом поручује да очување стећака није искључиво задатак институција, већ и свих нас појединаца и локалних заједница. Тако ова књига дефинитивно подсјећа на важност очувања насљеђа и важност теренског рада. Стећци нису само документ времена, него позив свима нама на очување, разумјевање и поштовање онога што имамо, и надам се да ће ова књига послужити многим истраживачима који се баве овом темом. Баштина је жива док је ми чувамо – поручила је Вучић.
Вечерашњу промоцију организовала је Народна библиотека Невесиње, а модератор је била проф. Љиља Ивезић.

Иван Панџа рођен је 1953. године у Рашкој Гори код Мостара. Основно и средњошколско образовање је завршио у Мостару, гдје је такође дипломирао на Економском факултету универзитета ,,Џемал Биједић“. Радио је на различитим пословима и руководећим функцијама у својој струци, а у слободно вријеме бавио се аматерски спортом, као и друштвеним активностима попут аеро-клуба.
Аутор је више стручно-аналитичких текстова о заједничкој европској валути, истраживању тржишта, тржиштима криптовалута и слично.
Тренутно му је главни хоби изучавање и анализа, те посебно обиласци локација са стећцима и објављивање кратких репортажа о истима на свом налогу на друштвеној мрежи Мета.
