У оквиру Пројекта развоја конкурентности у руралним подручјима Јединица за координацију пољопривредних пројеката Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде РС организовала је данас у Друштвеном центру општине Невесиње радионицу на тему реализације бизнис планова и развоја кластера у пољопривреди. Састанку су присуствовали представници општина, удружења и задруга са подручја источне Херцеговине.
Пројекат унапређења конкурентности у руралним подручјима суфинансира се кредитним средствима Међународног фонда за развој пољопривреде (ИФАД) и намијењен је малим пољопривредним произвођачима који су заинтересовани да инвестирају у производњу и пласирају производе на тржиште.
Менаџер пројекта Драган Вучковић каже да је данас представљен и усвојен Акциони план кластера „Стара Херцеговина“ и да сада предстоји усаглашавање са пројектом и приступање финансирању. Он је нагласио да су пољопривредни произвођачи из Љубиња и Берковића већ добили финансијску подршку и да су направили значајне резултате у производњи поврћа.
– Данас је представљен бизнис план Удружења пчелара „Рој“ из Билеће које има јасне циљеве и намјеру да у призводњу меда укључи 65 младих људи –нагласио је Вучковић наглашавајући да очекује да се ускоро усвоје бизнис планови и других општина из регије.
Предсједник Управног одбора кластера „Стара Херцеговина“ Милутин Самарџић каже да се општина Невесиње на основу анкете урађене преко савјета мјесних заједница опредијелила да пословне планове направи у секторима мљекарства, воћарства, повртларства и пчеларства. Самарџић наглашава да пројекат омогућава пољопривредницицима финансирање половине трошкова за почетна улагања.
− Општина ће финансирати 10% , ИФАД 40%, а произвођач 50% трошкова – прецизира Самарџић и додаје да регистрација пољопривредног газдинства није услов за учешће у пројекту.
Пројекат развоја конкурентности у руралним подручјима суфинансира Међународни фонд за развој пољопривреде, а за прву фазу која траје до 2022. године биће издвојено најмање 24 милиона КМ.
Након пресјека реализације овог програма до 2022. године, пројекат би требао да буде настављен и сљедећих пет година.