Звона на православним храмовима у Херцеговини у недјељу ће јавити долазак великог празника – Васкрсења Христова. У раним јутарњим часовима уз свим источно – херцеговачким општинама похрлиће хиљаде вјерника на васкршње литургије.

Након заједничке молитве и духовних обреда, топлину и радост Васкрса пренијеће у своје домове гдје ће наставити празновање заједно са својим укућанима, кумовима и пријатељима.

Васкрње светковине увијек су у Херцеговини имале посебну драж, не само због духовног испуњења, већ зато што се долазак овог великог хришћанског празника поклапа са буђењем природе након исцрпљујуће зиме која понекад зна потрајати и по шест мјесеци. Радост у срцу, праштање у души и љепота у оку дио су васкршњих празника сваке године.

Честитке свештенству и грађанима

Поводом Васкрса честитку свештенству СПЦ и свим грађанима Невесиња упутио је начелник општине Миленко Авдаловић са жељом да највећи хришћански празник проведу у миру и благостању са породицом и пријатељима.

̶ У име Административне службе и своје лично име православним вјерницима честитам Васкрс. Нека нам овај велики празник врати вјеру у бољу будућност и укаже на важност његовања моралних вриједности, међусобног уважавања и поштовања – поручио је Авдаловић.

Васкршњи обичаји у Херцеговини

У православним селима у Херцеговини сачувано је доста лијепих народних обичаја за васкршње празнике, а нарочито оних у којима учествују дјеца. У Великој недјељи пред Васкрс углавном се није радило или су се завршавали најнужнији послови. На Велики петак су се фарбала јаја, најчешће у црвену боју. Често је кориштена кора од лука или орахов лист. На Велики петак се причешћивало код цркве или у некој кући коју одреди свештеник. Сваки гост на дан Васкрса даривао се фарбаним јајима, а нарочито дјеца. Са јајима се туцало и онај ко поломи јаје узимао га је за себе.

У неким крајевима се задржао обичај, да се укућани ујутро на Васкрс, умију водом у коју је претходно стављено црвено обојено јаје. У Херцеговини је обичај да пуница на Васкрс носи својим удатим кћеркама и зетовима црвена јаја, а кћерка, односно невјеста дарује их опет својим некадашњим сватовима и куму највише. Чобани првог дана Васкрса нису јаја уносили у тор или шталу, да им стока не би боловала. На Васкрс се ишло на богослужење у цркву. У портама православних храмова млади су играли у колу које се није прекидало до одласка кући.

Васкршња туцијада у Зовом Долу

Код Храма Свих Светих у Зовом Долу на дан Васкрса у 11 часова биће приређена традиционална Васкршња туцијада. Организатори су саопштили да ће се у случају кише ова обичајна манифестација одржати у школској сали.