У Центру за културу „Небојша Глоговац“ вечерас је представљена књига „Хумски пут“, новинара и карстолога Ива Лучића.

Осим аутора, о књизи су говорили писац и новинар Иван Ловреновић и књижевник Алмин Каплан. Путем видео линка у промоцију се, из Солуна, укључио митрополит Григорије, архиепископ диселдорфски и њемачки.

Хумски пут је путопис на око 270 страна у којем Лучић покушава утврдити стварно стање сезонског сточарства на најдужој источно-јадранској стази. Лучић прати задње плаништаре, који су у међувремену престали изгонити овце из Љубиња и Дабарског поља, те обилази све дијелове стазе и разговара с бившим плаништарима који се сјећају времена док је та пракса била још релативно снажна.

Аутор каже да је кроз разговор са људима који су се дуги низ година бавили оваквом врстом сточарства, које је скоро изумрло, успио да сакупи велики број детаља, чињеница и описа који ће будућим етнографима и историчарима бити значајна збирка за инерпретирање важности овог занимања.

„Ствари су се толико промијениле од тренутка када је овакво сточарство било на врхунцу своје моћи, да ми данас нисмо у стању разумјети такво раздобље, јер смо закорачили у другу епоху, која је културолошки сасвим другачија“, истакао је Лучић.

Лучић се запитао чиме ми испуњавамо наша вјеровања, надања, културни доживљај свијета, кад смо успјели да избришемо једну такву темељну димензију која је вриједила много, више од 7000 година, а успјели смо да је потпуно запоставимо и занемаримо у последњих 50 година.

Он је додао да овце данас имају пежоративно значење, а заправо су некад биле најзначајније за човјека јер су га храниле и одијевале.

Сви који су вечерас говорили о књизи „Хумски пут“ оцијенили су је као вриједно дјело које повезује етнографију, књижевност, духовно промишљање и описују је као посвету свијету у нестајању, сезонском сточарству и људима који су га практиковали, прожети поетским описима херцеговачког крша и дубоком размишљању о односу човјека и природе.

Говорећи о „Хумском путу“ митрополит Григорије је рекао да је ово чудесна књига која му је умила душу.

„Ова књига свакако има вриједност и као научни и истраживачки рад, али за мене она представља књижевност, на један аутентичан начин, која оживљава носталгију коју сваки човјек носи у својој души, а то је носталгија за повезаношћу човјека са природом, небом и животињама“, нагласио је Григорије.

Он је додао да је очаран овом књигом која има у себи толико људскости и да је, читајући је, имао утисак да у њему све некако оживљава, јер она показује да човјек, без обзира да ли је у планини или у долини увијек тражи повезаност са природом и Богом.

Григорије сматра да је вриједност ове књиге и у томе што је аутор разговарао са живим свједоцима, аутентичним људима који су нелажни, којих је све мање, а у суштини нема ништа важније и вредније од повратка тој аутентичности, поготово у овом времену у коме живимо и у коме се приказује све другачије него што јесте.

„Ова књига је и сјећање и опомена, да не заборавимо свијет напора, тишине, скромности, подвига, труда и реалне борбе с природом“, закључио је Григорије.

Аутор књиге, Иво Лучић, рођен је 1960. године у Равном, новинар је, карстолог, аутор десетак књига и дугогодишњи истраживач кршког крајолика.