Поводом Свјетског дана поезије, Народна библиотека Невесиње организовала је пјесничко вече са Здравком Миовчићем у галерији Центра за културу „Небојша Глоговац“.

Инспирацију за своје пјесме Миовчић проналази у свакодневном животу, у његовој пролазности и срећним тренуцима, а посебну пажњу према Херцеговини, каже, има због љубави коју су му пренијели његови најбољи пријатељи који су Херцеговци.

„Са најбољим пријатељима почео сам да ходам по Херцеговини, да правим развојне стратегије, упознао добре људе и винаре, и није тешко завољети Херцеговину“,  додао је Миовчић.

Један од тих пријатеља је свакако и професор Филолошког факултета у Бањој Луци Ранко Поповић који је говорио стихове Миовчића.

За њега је рекао да је најбољи вински пјесник и да му је најдражи његов боемски опус, који обухвата пјесме о вину, ракији и кафани , те управо те стихове је и читао.

Модератор вечери је била Љиља Ивезић.

Здравко Миовчић рођен је на Видовдан 1958. године у Трнову. Основну школу завршио у Војковићима, гимназију на Илиџи, а студије филозофије, компаративне књижевности и социологије на Филозофском факултету у Сарајеву. Магистар је менаџмента, оснивач и директор развојне агенције ,,Еда“ у Бањој Луци и савјетник за рјешавање развојних проблема у управи, предузећима и заједницама. До сада је објавио девет књига из области одлучивања и управљања развојем.

Објавио је девет књига поезије: ,,Зашто ти нисам писао“, ,,Што затрепери и нестане“, ,,Шкриња и шапат, ,,Што је душа скупила“ за коју је добио награду Скендер Куленовић 2018. године, књигу сонета ,,У милости тренутака“, ,,Љубав винопојца – пјесме о вину и уз вино“, ,,Дневна доза носталгије – кафанске пјесме из доба карантина“, ,,Нити ђедових прича“ и ,,Књига лишћа“.

Здравко Миовчић добитник је награде ,,Алекса Шантић“ коју додјељује Српско просвјетно и културно друштво ,,Просвјета“, Градски одбор Мостар и Српско пјевачко и културно-умјетничко друштво ,,Гусле“, а која му је 2024. године уручена у Мостару у склопу 105. ,,Шантићевих вечери поезије“.