Положај српског народа у долини Неретве и цијеле Федерације није нимало добар, али Срби, растргани између својих вјечних огњишта, тешког живота и жеље за опстанком, предузимају надљудске напоре да одбране свој идентитет и опстанак на свом прагу. Жеља да се остане у долини Неретве најбоље се огледа у огромним напорима да се порушени храмови обнове, али и да се изграде нови.

Прије пет година мјештани мостарског насеља Ортијеш започели су изградњу храма и уз много труда, камен по камен, зидали су га на исти начин као што су своје темеље градили и учвршћивали на вјековним огњиштима. За њих је овај храм симбол борбе и опстанка и вечни темељ који ниједан историјски догађај никада неће моћи да помери.

Почетак радова на храму Светог Стефана Деспота и Преподобне Евгеније (Лазаревић) благословио је тадашњи епископ захумско-херцеговачки и приморски Григорије, а подржао и сада ће благословити владика Димитрије. Храм је такође покренут уз подршку благорејског свештеника Бранимира Боровчанина. Владика Димитрије је приликом освећења темеља новог храма, у децембру 2018. године, рекао да овај храм треба да буде знак јединства и братске љубави.

„Нека Господ допусти да буде како је било у време првих хришћана. Живели су заједно, поштовали једни друге, имали светост и врлину живота, да кад би их људи погледали, рекли су какав су они Бог кад су тако свети и пуни љубави једни према другима. Такви и треба да будемо, да будемо знак овом свету и овом граду у коме живимо, да будемо знак присуства Бога љубави“, рекао је тада владика Димитрије.

Управо та братска љубав и жеља за опстанком учинила је овај храм, каже председник Одбора за подизање Храма Светог Стефана Деспота и Преподобне Евгеније (Лазаревић) и председник Друштва за коришћење и одржавање цркве. Гробље Ортијеш, Предраг Шупљеглав.

„Међу првима који су се вратили у долину Неретве, Ортијешани су показали да желе овдје да живе и да не желе нигдје. Ова црква подржава ту намеру и није пркос никоме, већ знак да желимо да овде живимо са свим људима других вера и нација који имају отворено срце према нама и да стварамо боље окружење и место за живот нашим дјеце“, каже Шупљеглав, додајући да је велика срећа за све што се посљедњих година на југу Мостара родио велики број српске дјеце за које је подигнута ова црква.

Шупљеглав каже да је идеја о подизању храма постојала и прије данашњих генерација и да су исту жељу имали и њихови преци, а да су је садашње генерације оствариле.

„Мјештани Ортијеша међу првима су се вратили у долину Неретве. „Након што смо обновили домове и превазишли те проблеме повратка, основали смо Удружење за одржавање и коришћење мезарја Ортијеш и реновирали гробље, изградили друштвени центар и дошли на идеју да реализујемо ту идеју која је давно постојала “, каже Шупљеглав.

Прије пет година, тачније 2018, почело је пројектовање, које је урадио мјештанин Ранко Окука. Након тога приступило се прикупљању документације, а освећење темеља је у децембру 2018. године.

Након тога, отпочела је активност свих чланова Одбора за изградњу храма, које је именовала Епархија захумско-херцеговачка, у који су били укључени како домаћи људи, тако и бројни сународници расути по свијету.

„Намјера је била да се ова идеја прошири и да се што више људи укључи у изградњу цркве. Било је понуда наших имућнијих пријатеља да финансирамо читаву изградњу, али је жеља била да ово буде црква за мјештане Ортијеша и Лакшевине, али и за све наше пријатеље“, каже Шупљеглав и додаје да на овај начин прикупљено је око 150.000 марака у новцу и бројним донацијама у материјалу и свему осталом.

„Хвала Богу, стигли смо до краја. Сада 23. априла биће освећење када ће то завршити наш владика Димитрије и црква ће бити званично уврштена међу цркве ове епархије и о њој ће заједно са нама бринути наш парох. Помагаћемо и убудуће јер чекамо да се црква окрече и одржава. Ту смо да бринемо о овој цркви за шта год треба“, каже Шупљеглав и додаје да ће грађевински одбор бити распуштен након освећења, али да ће мјештани остати да брину о цркви као и до сада.

Иако је било на десетине проблема, сви су превазиђени, а на југу Мостара не памти се да се група мјештана тако упорно и дуго окупљала око једног циља. Становници Ортијеша су стотине сати радили око храма, уређујући га и одржавајући. Све што су знали урадили су сами да уштеде на материјалима и занатлијама.

Шупљеглав каже да су мјештани протеклих година уложили много труда да се ова црква подигне.

„Ово је велика побједа за све нас. Поред тога што смо добили овај храм око којег ћемо се окупљати, показало се јединство великог броја људи који су уложили много труда и рада. Посебно се издвојило 5 до 10 људи, али нико није ни оклијевао. Ова црква нас је још више ујединила и сада ће нам све бити много лакше“, каже Шупљеглав.

Након овог пројекта, Удружење намјерава да ради на комори која би обезбиједила да преминули становници југа не морају да буду смјештени у градске мртвачнице, већ да се све ради у оквиру гробља.

„Желимо да смањимо трошкове за наше људе и да се све уради овде на гробљу. Друштвени дом и његова изградња је био пун погодак. Ту нам је помогла Влада Републике Српске, која је препознала да на овом локалитету недостаје један такав објекат. Овај дом је оправдао очекивања и користи се не само за постпогребне обреде што је људима много олакшало, већ и за све друге догађаје. Намјерно смо га искључили са гробља да би то био дом за све догађаје и овдје, хвала Богу, имамо крштења и славе и многе друге манифестације“, каже Шупљеглав.

Младен Крњеушић, предсједник Скупштине Удружења и члан Одбора за подизање цркава, каже да се стара народна пословица – „Ако хоћеш да видиш какво је село, треба да дођеш на гробље“, када је у питању Ортијеш, показала се тачном.

„Мислим да можемо да се похвалимо уређењем нашег гробља, друштвеног дома и сада наше цркве. Мислим да то може бити на понос свим Србима у долини Неретве, посебно у Ортијешу“, каже Крњеушић.

Говорећи о самој цркви, каже да је ово дивна идеја која је захтијевала много рада мештана и много средстава.

„Захваљујући нашим мјештанима, пријатељима из иностранства, а посебно институцијама Републике Српске, овај храм је завршен. У овај храм су уложена велика средства, али ми смо задовољни јер ће ова црква сабрати нашу омладину и дјецу, гдје је и остало наше насеље. Ово је подстрек нашој дјеци на окупљање, дружење и организовање и заједнички начин живота и рада“, каже Крњеушић.

На крају истиче да је овај храм круна повратка у долину Неретве, посебно за мјештане Ортијеша и Лакшевине и људе који су у овај храм уложили новац и труд.

На дан освећења храма, у недјељу 23. априла, биће служена литургија коју ће служити епископ захумско-херцеговачки и приморски Димитрије са мостарским свештенством. Након литургије услиједиће кратке бесједе и подјела захвалница дародавцима који су највише помогли у изградњи храма, а штампане су и захвалнице за све људе који су у овај храм уложили макар једну марку.

Одбор је припремио и ручак за преко 300 људи, а позивају све Србе Мостара и Херцеговине, али и све добронамјерне комшије и пријатеље других вјера да им се придруже и да заједно прославе овај историјски догађај за Ортијеш и Лакшевине. Догађај који је круна борбе мостарских повратника за своја огњишта.

ВЛАДИКА ГРИГОРИЈЕ ЗАСЛУЖАН ЗА ПРЕДИВНУ ЛОКАЦИЈУ

Црква се налази на брду изнад православног гробља у Ортијешу, уз магистрални пут М-17, и сви који уђу у Мостар виде је и диве јој се. Бројни туристи се већ заустављају и посећују га, а све занима и то што је храм изградио народ.

Предраг Шупљеглав каже да је идеја била да се црква подигне уз Дом, али да је тадашњи епископ захумско-херцеговачки и приморски Григорије тражио да се она подигне на брду.

„Епископ Григорије инсистира на томе, говорећи: Ако ће да се прави, може се направити само овде. Била је то исправна одлука јер је она сада доминантна на овом локалитету. Људи овде застају и сврате, пале свеће и диве јој се“, каже Шупљеглав.

ТОП ПОРТАЛ

Његова светост патријарх српски Порфирије позвао је у васкршњој посланици вјернике да уједине молитве за мир и очување Косова и Метохије у Србији, да се моле за мир у Украјини и указао на неопходност очувања српског језика, нормирања употребе ћирилице у јавном простору, обустављања насиља над српским језиком.

Патријарх је истакао да је молитва вјерујућег народа за мир, молитва Цркве за мир, јача од сваког оружја.

- И као што су нас снага вјере и молитве наших праведних предака и отаца провеле кроз теснаце историје, тако је потребно да и данас, у свим прегнућима, послушамо глас Цркве, глас Господњи - ујединимо и умногостручимо молитве за мир, за очување Косова и Метохије у Србији, за очување наших светиња. Ујединимо и умногостручимо своје молитве за живот у миру нашег народа свуда, да се наша или било чија страдања не понове - наводи се у посланици.

Његова светост је додао да су архијереји и вјерни народ Српске православне цркве, чије прво име јесте Пећка патријаршија, чврсто и непромјенљиво на становишту да је отуђење Косова и Метохије од државе Србије, посредно или непосредно, де факто или де јуре, неприхватљиво.

- Молимо се Спаситељу и залажемо за заједнички живот, у међусобном поштовању и разумијевању са косовско-метохијским Албанцима, јер ако у нашим душама има мјеста и за једне и за друге, биће и на Косову и Метохији мјеста за све - наводи се у посланици.

Патријарх српски је истакао да зна да у српском народу и данас има довољно вјере, довољно молитве и праведности, да сачува све и у временима која долазе.

Његова светост је нагласио да стога архијереји СПЦ апелују да се напредак друштва, а прије свега народна просвета и култура, граде на јеванђелским темељима, на којима су и настале, а посебно позивају на очување српског језика и ћириличног писма на којима је изграђена српска култура.

СПЦ апелује да се нормира употреба ћириличног писма у јавном простору, као и да се обустави насиље над српским језиком и укину одредбе законa који то насиље намећу, нарочито кроз противуставни закон који намеће такозвани родно осјетљиви језик иза кога се крије борба против брака и породице као богоустановљених светиња и природних облика човековог личног и саборног живота.

– На јеванђелским темељима смо градили и изградили свој начин живота, свој етос, свој систем вриједности, у коме су брак и породица, засновани на љубави према Богу и на међусобној љубави, претпоставка склада у животу народа, друштва и државе - истакао је патријарх српски.

Патријарх је позвао и на молитве за мир у Украјини, за престанак страдања и сукобљавања једновјерне и једнокрвне браће, да непријатељство и мржњу замијене пријатељство и љубав.

Његова светост је посебне молитве упутио васкрслом Господу за Украјинску православну цркву, њену јерархију и њен вјерни народ, који су изложени неправди, насиљу и прогону.

Он је позвао вјернике да се радују данас, јер их, упркос свим приликама и неприликама прате, крупне и мирне рашке очи Бијелог анђела - најљепше, највољеније и најславније фреске створене у нашем роду - говорећи да Исус Назарећанин, на крст распети, устаде из гроба.

– Радујемо се и прослављамо Васкрсење Господа Христа јер, чинећи то, добијамо залог сопствене побједе над оковима смрти и свијету благовестимо радост живота ... Вјера која прожима и осмишљава животни пут, која соковима благодатне снаге храни свеколико људско биће, уистину може све - пише у посланици.

Патријарх је истакао да је економски и сваки други напредак важан за друштва у којима српски народ живи, али је неупоредиво важније духовно здравље српског народа, она снажна, саборна вјера у Господа распетог и васкрслог, која осмишљава свеколико народно биће.

- Од вјере у Васкрсење Христово и Јеванђеље Његово зависе наше животне вриједности, култура, етос, идентитет - наводи патријарх Порфирије.

Патријарх и архијереји СПЦ су пожељели срећан, честит и благословен празник цијелом српском вјерном народу, свима који чују ријечи Бијелог анђела: "Не плашите се! Исуса тражите Назарећанина, распетога. Устаде, није овде".

- Гдје год да се данас било ко од нас налази, поздрављамо се поздравом вјечне радости - Христос ваксрсе - наводи се у посланици.

Предсједник Србије Александар Вучић рекао је да је са предсједником Републике Српске Милорадом Додиком данас у Београду разговарао о свим важним питањима која се тичу односа Србије и Српске.

Вучић је рекао да га је Додик упознао о стању и односима у БиХ, као и борби и покушајима Републике Српске да сачува своја права и обавезе из Дејтонског споразума.

- Дејтонски споразум је суштина функционисања БиХ, а тиме и Републике Српске и увијек ћемо подржати све што је договор три народа уз поштовање овог споразума - рекао је он.

Вучић је истакао да је разговарано о много конкретних ствари, најавивши заједничку сједница владе Србије и Републике Српске.

- Имаћемо приједлог закључака о изградњи два меморијална центра, једног у Доњој Градини, а другог у Београду. Коначно крећемо у реализацију - поручио је он.

Вучић је рекао да ће Србија издвојити помоћ за још пет општина у Републици Српској.

- Ми ћемо, поред неких општина које смо помагали у Републици Српској, али и на територији ФБиХ, додатно помоћи и Сокоцу, Рудом, Вишеграду, Невесињу и Билећи - рекао је предсједник Србије.

РТРС