Фонд ПИО Републике Српске, с циљем ефикаснијег рјешавања захтјева за остваривање права на пензију, позвао је све осигуранике који ће у току 2025. године навршити услове за стицање права на старосну пензију да се обрате у пословницу Фонда ПИО, према мјесту пребивалишта, ради комплетирања документације и урећењa података битних за поступак рјешавања о праву на пензију.

- Осигураници се позивају да заједно са Фондом обезбиједе недостајућу документацију и податке у матичној евиденцији осигураника, како би поступање Фонда ПИО било у што краћем року и ефикасије, након подношења захтјева од стране осигураника. Осигураницима се препоручује да приликом доласка у пословницу Фонда понесу расположиву документацију као што су: радне књижице или фотокопије истих, доказ о стажу осигурања са увећаним трајањем (бенефицирани радни стаж), потврду стажа из других држава, ако је претходно прибављена, и друге доказе о стажу ако их осигураник посједује - наводи се у саопштењу Фонда.

Фонд посебно апелује на осигуранике који имају навршеног стажа осигурања ван Републике Српске тј. у другим државама и Федерацији БиХ да се одазову на позив Фонда ПИО и да овом приликом поднесу захтјев за потврду стажа из иностранства путем Фонда и прије самог подношења захтјева за пензију, ако то до сада нису учинили.

- Потврда стажа је документ без којег се не може доносити коначно рјешење о остваривању права, при чему се од појединих држава, због компликованих процедура, потражује и чека дужи временски период од више мјесеци, чак и година, при чему Фонд ПИО Републике Српске на то не може битно утицати, али може благовремено потраживати или ургирати да се потврда стажа прибави у што је могуће краћем року. Тиме се и поступак одлучивања о праву на пензију знатно скраћује - наводи се у саопштењу.

Одзивом осигураника на позив Фонда за комплетирање документације и уређење података из матичне евиденције стичу се услови да Филијале Фонда ПИО, као првостепени органи одлучивања о праву, рјешења о остваривању права доносе у максимално кратком року од 7 до 15 дана, што је знатно краће од законом прописаног рока, док се без прибављања потврде стажа из иностранства или ФБиХ не може ни приступити рјешавању таквих захтјева све до комплетирања документације и тим важним документом.

Министарство финансија Републике Српске исплатиће сутра, укупно 46 милиона КМ за кориснике социјалних давања и за октобарске накнаде корисницима права из области борачко-инвалидске заштите у Републици Српској.

Овом исплатом биће обухваћене и вишечлане породице које су право накнаде стекле на основу Закона о подршци незапосленом родитељу четворо и више дјеце, наводи се у саопштењу.

Министарство финансија ће сутра дозначити и средства која су за мјесец октобар намијењена општинама и градовима за исплату мјесечне накнаде корисницима туђе његе и помоћи у Републици Српској.

Гусларском вечери и пригодним културним програмом синоћ је обиљежена 100. годишњица оснивања и изградње Основне школе и Дома културе у Пребиловцима.

Ово страдалничко село синоћ је изгледало као у његово најсвијетлије доба. Дом културе био је мали да прими све оне који су дошли обиљежити овај важан јубилеј и послушати најбоље српске гусларе. Најстарији и они најмлађи заједно су пјевали познате српске пјесме и сјећали се својих славних предака.

Организатор вечери била је Мјесна заједница Пребиловци, а вршилац дужности предсједника МЗ Алекса Драгичевић каже да ће Пребиловци живјети све док се у њима окупља народ и док се чује пјесма као што је то било синоћ.

Драгичевић подсјећа да је давне 1924. године на мјесту садашњег дома изграђена школа која се звала Свети краљ Милутин.

“Све до великог страдања школа је бројала 120 ђака. Нажалост у Другом свјетском рату сва та д‌јеца су пострадала на начин да су жива бачена у јаму Голубинку у Шурманцима. За вријеме Другог свјетског рата школа је пострадала и запаљена. Послије тога рата никада није радила као школа. Пребиловчани су је претворили у Дом културе а на другом мјесту је саграђена школа”, прича Драгичевић.

Након тога, а до рата 1992. године то је било мјесто окупљања Пребиловчана, а те 1992. је поново пострадало као и цијели Пребиловци. Овога пута је Дом културе спаљен од стране хрватских снага у јуну 1992. Била је у рушевном стању до 2008. године када је Српско национално друштво Пребиловци школу обновило, а 2015. је понијела име Свети краљ Милутин.

“Дог год пјевамо то је знак и да ту постојимо”, поручује Драгичевић.

У организацији вечери учешће је великим дијелом узело и Удружење Гусле из Београда које окупља младе гусларе са свих српских подручја.

Ратко Лукчевић у име удружења Гусле из Београда каже да да људи из овога удружења често долазе у Пребиловце и добро знају историју овога краја иако већина њих није везана ничим за ово мјесто.

“Мотивисани смо осјећајем хришћанске дужности да не заборавимо наше претке. Призвани смо од самог Господа јер на свето мјесто не можеш доћи кад хоћете већ када вас Бог призове. Одлучили смо да овај изузетан јубилеј обиљежимо на изузетан начин. Сви знамо шта су гусле за Србе, а вечерас су се у Пребиловцима састали највећи гуслари данашњице. Сваки од њих са великим осјећајем поноса дошао је овд‌је. Сваки о свом трошку. Дошли смо срцем да би смо се срцем поново вратили”, каже Лукчевић.

У програму су учествовали Срђан Авдаловић, Жељко Вукчевић, Срђан Вукаловић, Никола Кривокапић, Никола Јекнић, Максим Војводић и етно појац Маша Војводић.

Народни гуслар Срђан Авдаловић родом са Степена крај Гацка, са тренутном адресом у Београду, каже да му је понос што је наступио пред толиким бројем људи.

“Ово вече је у мени изазвало два осјећања. Први је понос што сам Херцеговац и што су Херцеговци опет показали да су сој Српства. Други осјећај је неизмјерна туга. Никада у животу ми није било теже да пјевам и драже да пјевам. Ову ноћ ћу заиста да носим са срећом у срцу и памћењу и надам се да ће мо се сваке године скупљати у Пребиловцима и свједочити да је ово мјесто васкрсења и доказ васкрсења и Господа Бога и Херцеговине и херцеговачког народа и српства”, каже Авдаловић.

На крају каже да се поново вратило вријеме када су оживјеле гусле и када се враћају на пиједестал и мјесто које им припада.

“Све више омладине и д‌јеце воли да слуша гусле и све више ђеце узима их у руке и пјева. Не требамо бринути за будућност гусала јер ће она бити све свјетлија”, поручује Авдаловић.

ТОП ПОРТАЛ