Region
У Мостару су вечерас одржани традиционални божићни пријем и концерт и овом приликом послате су поруке мира и суживота.
Божићни пријем претходио је концерту на којем је наступила група "Искон", а био је прилика да се са гостима из политичког, вјерског, културног и јавног живота Мостара и Херцеговине подијели радост православног Божића.
Концерт и пријем организовали су Српска православна црквена општина Мостар, Манастир Житомислић, Српског просвјетно културног друштва "Просвјета" Градски одбор Мостар и Српског пјевачког и културно-умјетничког друштва "Гусле".
Игуман манастира Житомислић Данило рекао је да је Божић празник радости, мира и љубави, али и празник који подсјећа на то како је Исус Христос постао човјеком да би спасао све људе без обзира на различитости које носе.
"Ово је прилика да позивамо све наше пријатеље, сараднике и људе које сусрећемо кроз годину да са њима подијелили радост божићног празника", рекао је игуман И захвалио пријатељима из других вјерских заједница, те додао да једни без других не могу.
Предсједник Српског просвјетног и културног друштва "Просвјета" Градског одбора Мостар Сања Бјелица Шаговновић нагласила је да се организовањем овога, али и сличних догађаја, жели очувати културни, вјерски и национални идентитет, као и радост празника подијелити са својим суграђанима.
"Ово је још једна прилика да пружимо једни другима руку и наставимо сарађивати и уважавати се, те радити на добробит нашег града Мостара и свих грађана без обзира на вјерску, националну и политичку опређелијеност", рекла је Шаговновићева.
Шаговновићева је подсјетила да су "Просвјета" и "Гусле"" носиоци свих културних догађаја када је ријеч о српском народу у Мостару.
Истакла је да је радост видјети на једном мјесту људе различитих вјерских и политичких опређељења што показује да се празници могу славити заједнички једни са другима, а не једни поред других.
Она је захвалила гостима који су вечерас били са православцима Мостара, међу којима градоначелник Марио Кордић, предсједник кантоналне Владе Марија Бухач, представница градске и кантоналне власти, конзулата Србије, Хрватске и Турске, као и пријатељима и начелницима других херцеговачких општина, те културним, вјерским и медијским радницима.
Градоначелник Мостара Марио Кордић изразио је увјерење да је Мостар град заједништва који уважава све своје грађане и истакао да ће сви бринути о Србима у овом граду.
"Било је ових дана питања због легитимног представљања Срба у Градском вијећу Мостара, а обећао сам да ћемо се сви ми из Градске управе и Вијећа заједно бринути о Србима у овом граду, као и о свима другима - једнако, без било какве дискриминације", рекао је Кордић.
Он је рекао да се ради буџет града Мостара и планирано је да буде усвојен кроз у наредна два, три мјесеца.
"Сигуран сам да ће се сви пројекти који су од виталног интереса за српску заједницу у Мостару наћи у том буџету, те да ћемо на тај начин послати формалну поруку да су јако важни, да су добродошли и да су саставни дио Мостара, као и сви ми остали", поручио је Кордић.
Свештеник при Саборној цркви Светог Саве у Билећи Данило Боро, који је свој свештенички пут иначе почео у поратном Мостару, рекао је да се црква радује доласку сина Божијег.
Манифестација, 19. по реду, традиционално се одржава у Хрватском Дому "Херцег Стјепан Косача" у Мостару.
На крају концерта наступила су дјеца која похађају православну вјеронауку у Мостару која су извела божићну нумеру, а њима су подијељени и пакетићи.
СРНА
ФОТО: Топ портал
Новчанице конвертибилне марке у апоенима од 10, 20, 50 и 100 КМ, које су пуштене у оптицај од 1998. до 2009. године, од данас престају да буду средство плаћања, саопштено је из Централне банке БиХ.
Замјену ових новчаница могуће је обавити ове године у комерцијалним банкама, а потом у Централној банци БиХ у року од 10 година, почевши од 1. јануара 2026. године до 31. децембра 2035.
Новчанице које се повлаче су апоени од 10, 20, 50 и 100 КМ са годином издавања 1998, апоени 50 КМ и 100 КМ издати 2002. и 2007. године, апоени од 10, 20, 50 и 100 КМ из 2008. године, те 50 КМ из 2009. године, саопштено је из Централне банке БиХ.
Новчанице од 10 КМ, 20 КМ, 50 КМ и 100 КМ издате 2012, 2017, 2019. и 2024, као и оба издања новчаница од 200 КМ остају у оптицају и на њих се не односи процес повлачења, док новчанице од 10 КМ, 20 КМ, 50 КМ и 100 КМ које ће остати у оптицају имају усправну микрооптичку заштитну нит "Моушн".
Публициста из Љубиња Раде Ликић, чувар предања Херцеговине, преминуо је у 50. години.
Ликић је био предсједник Српског просвјетног и културног друштва Просвјета у Љубињу. Био је један од најбољих познавалаца историје српског народа овога краја.
Добри дух Херцеговине, душа од човјека, људска громада, енциклопедија Херцеговине, брат, само су неке од ријечи које пријатељи и познаници Ликића пишу од јуче, када је изненада преминуо.
Писао је и радио за многе медије. Објавио је једну књигу "Ђед који је чувао карпузу", а друга је требало ускоро да буде објављена.
Највише се бавио историјом, споменицима и културним насљеђем. Често је писао о родном Сарајеву и одрастању у том граду, али највише о Љубињу и Херцеговини.
Ликић је био привржен Цркви, а цијелог себе унио је у обнову Цркве Рођења Пресвете Богородице у Љубињу.
Републички завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа навео је да је Раде Ликић, велики зналац и чувар предања Херцеговине, био најљепши украс овог завичаја, али и цијеле Републике Српске.
- Институција попут наше почива на људима као што је био Раде - навели су из Завода на својој Фејсбук страници, истичући, уз изрезе саучешћа породици, да су потресени вијешћу о изненадном упокојењу великог пријатеља ове институтуције.
Ликић је сахрањен данас у Љубињу.
СРНА
Први пуцањ из пушке прађеда Пере Тунгуза, који је одјекнуо 5. јула 1875. године на Ћетној пољани у планини Бишини надомак Невесиња, представља уједно и одјек позива на борбу за слободу, која је Херцеговцима врло често ближа од кошуље, рекла је за Срну Наташа Глигорић, праунука овог устаничког вође.
Перо Тунгуз је рођен 1840. године у селу Сливља, а преминуо 1919. у Трстенику. Као веома млад отишао је у хајдуке гдје се брзо истакао храброшћу и предводио изразито бунтовну хајдучку чету, те је један од иницијатора и вођа устанка у Херцеговини 1875-1878. године познатог као Невесињска пушка, против петовјековне турске окупационе власти, као и Улошког устанка из 1882. године против Аустроугарске. Ни у позним годинама живота његова родољубива природа није мировала. По избијању Првог свјетског рата, а већ добро закорачивши у осму деценију живота, Перо Тунгуз се пријавио као добровољац у редове српске војске, те је учествовао у одбрани Београда, преживио повлачење преко Албаније и на крају учествовао у пробоју Солунског фронта.
"Мој прађед је био страдалник тог доба, баш као и његови саборци, који је очврснуо на херцеговачком камену и био спреман да живот положи за идеју о ослобођењу и уједињењу српског народа", истакла је Глигорићева. Она је оцијенила да Република Српска велику пажњу посвећује његовању културе памћења и да то веома цијене Срби са друге стране Дрине, те истакла да је непотребна подјела на српски народ са ове и оне стране Дрине. Глигорићева је напоменула да јој је посебно драго и чини је поносном што ће обиљежавање 150 година од Невесињске пушке бити одржано 6. јула 2025. године у Невесињу и да ће овај веома важан јубилеј заједно обиљежити Република Српска и Србија.
"Ми смо сви Срби и изузетно је важно што Србија и Република Српска заједно обележавају 150 година Невесињске пушке као значајан датум, јер и на тај начин исказујемо наше јединство, то да имамо заједничку прошлост, историју, језик, писмо, веру, традицију, а прижељкујемо и заједничку будућност", оцијенила је Глигорићева. Она је истакла да се мора имати у виду да су Херцеговци увијек били међу првима који су храбро подизали глас против бјелосвјетских завојевача и окупатора српских територија, те да нису одустајали док се нису изборили за слободу свог рода.
"То је кроз вијекове потврђивао храбри и поносни народ Херцеговине", нагласила је Глигорићева. Она је истакла да ће обиљежавање 150 година од Невесињске пушке бити прилика да се сви сјете смјелости и јунаштва њеног прађеда Пера Тунгуза, који је са својом хајдучком четом напао турски караван и испалио први метак, чиме је означио почетак устанка против османлијског окупатора.
"Овај његов јуначки подвиг уписан је златним словима у славну историју наших предака, a oпеван је и у епским песмама у чијим редовима су се могли наћи само одабрани", рекла је Глигорићева.
Перо Тунгуз нашао је, као и сви велики српски јунаци, мјесто у епској пјесми "Невесињски устанак", чији су стихови: "Тунгуз Перо, дични харамбаша/мријет` неће док народа траје". Ријеч је о народној пјесми коју је извео гуслар Вуле Ристов Драганић из села Цргова у Невесињској површи, а забиљежио професор Данило Тунгуз Перовић.
Предсједник Републике Српске Милорад Додик изјавио је након недавног састанка делегација влада Српске и Србије да ће 150 година од Невесињске пушке заједнички бити обиљежено 6. јула 2025. године у Невесињу.
Премијер Србије Милош Вучевић изјавио је то дио заједничког плана да се сачувају идентитетске карактеристике српског народа који је недјељив ма гдје живио. Невесињска пушка је српски устанак подигнут у Херцеговини 1875. године против османлијске власти, који се убрзо проширио и на Босну.
СРНА