Region
Дело Срђана Куљанина инспирисано чувеном Пикасовом сликом изложено је на улазу у Библиотеку „Света Стана Арнаут”, која се налази у склопу Духовног и културног центра „Свети краљ Милутин”
„Српска Герника” дело је уметника Срђана Куљанина из Београда, инспирисано чувеним Пикасовим делом, а Куљанин је иначе и основао ликовни правац српски кубизам. Ова слика изложена је на улазу у Библиотеку „Света Стана Арнаут” у Пребиловцима, у Босни и Херцеговини, библиотеке која се налази у склопу Духовног и културног центра „Свети краљ Милутин”.
Срђан Куљанин је познат и по томе што слика на женској коси, уврштен је међу 250 најутицајнијих светских фризера, урадио је на десетине уметничких дела урађених на коси живих модела, а међу његове најбоље радове на коси убрајају се слике српских манастира. Будући да они не могу да трају дуго, уметник их је овековечио фотографијама. Управо и из тог разлога, Куљанин ради и на платну и по томе је постао пионир ликовног правца који се препознаје као српски кубизам.
Овај начин рада, сликање на коси живих модела и српски кубизам, Срђан Куљанин, иза ког стоји двадесетогодишњи уметнички рад, заштитио је у Заводу за интелектуалну својину (ад).
Познати новинар Петар Пеца Поповић, коментаришући појаву жанра српски кубизам који Куљанин промовише, записао је да то „ваља доживети као уметнички изазов који се спонтано појавио и који је, за релативно кратко време, задобио симпатије многих заљубљеника у ликовно стваралаштво”.
„На већ постојећу Бракову форму кубизма као глобалног, век старог, ликовног правца храбро и вешто Куљанин уграђује националне елементе из богате историје српског народа”, рекао је Поповић.
Пребиловци су родно место Куљанинове породице, са мајчине стране, а симбол су страдања и геноцида над српским народом у Другом светском рату, у Независној држави Хрватској. Бацањем деце и њихових мајки у јаму Голубинку код Шурманца, убијено је више од 800 становника овог села. То се догодило 6. августа 1941. године, а у истом месецу на више од 40 места убијено је више од 200 људи из овог села, које је пред Други светски рат имало 1.000 становника. У Пребиловцима су тада уништене 52 породице. Страдање су преживела само 172 становника Пребиловаца. Преживели у усташким покољима, те 1941. године, вратили су се у село, и убрзо је у Пребиловцима покренут јак партизански покрет отпора. Српска православна црква слави убијене као Свете мученике Пребиловачке.
Ови догађаји инспирисали су Срђана Куљанина да наслика „Српску Гернику” и тим поводом каже:
– У историјском смислу, инспирација за овај рад проистиче из масакра у Пребиловцима 1941. године, када је више од 800 мештана, углавном жена и деце, брутално убијено и бачено у јаме у околини. То је био један од најстрашнијих злочина над српским цивилима у НДХ. Трагедија Пребиловаца годинама је била потискивана и прећуткивана, а додатну бол нанела је чињеница да су кости жртава које су касније ексхумиране, поново уништене током рата деведесетих, када је минирана спомен-костурница у селу. Овај рад настао је као уметнички одговор на тај вишеслојни злочин – и физички и духовни – и као покушај да се кроз универзални уметнички језик искаже колективна траума, али и отпор забораву. Баш као што је Пикасо насликао „Гернику” као вапај против фашистичког бомбардовања цивила у Шпанији, овде сам преточио страдање Пребиловаца у снажан визуелни симбол српског памћења и поноса. „Српска Герника” симболично спаја трагедију Пребиловаца са универзалним отпором према злу. Кроз мотиве бола, пркоса и наде, слика сведочи о страдању невиних и позива на памћење, мир и достојанство – објашњава Срђан Куљанин.
Владика Григорије истакао је да данас, када Пребиловци из пепела постају место тихе молитве и вечног сећања, дужни смо да то ново-старо свето место и очувамо.
„Искључиво од свих народа и верских заједница које живе на овом простору зависи да ли ће доћи до праштања и помирења како се злодела више не би понављала. Уколико будемо истински истрајавали и радили на помирењу – до помирења ће и доћи. Стога је веома важно праштање, јер без њега нема помирења и заједничке будућности. Праштање не значи заборав и негирање мучне прошлости већ способност да се раздори превазиђу, а ране зацеле, на добробит свих нас, наше деце и наше будућности”, рекао је владика Григорије.
Политика
У оквиру “Дана Светог Василија”, Епархија Захумско-херцеговачка и приморска и Архив Српске православне цркве вечерас су организовали промоцију књиге Велибора Шиповца “Епархија захумско-херцеговачка и приморска у вријеме Светог Василија Острошког”.
Шиповац је рекао да је ова књига, која је промовисана у оквиру манифестације "Дани Светог Василија", плод научно-истраживачког рада мастер студија на Богословском факултету.
"Књига говори о турбулентном времену и кроз шта све је пролазио Свети Василије, кроз какве турбуленте проблеме у свом овоземаљском животу и на крају је и прослављен својим светитељством", рекао је Шиповац и прецизирао да су неки од података први пут објављени у овој књизи, те да је акценат на римокатоличкој пропаганди која је у то вријеме дјеловала, односно унијатска која је имала намјеру да се православни у Херцеговини поунијате.
"Дјеловали су путем фалсификата, лажних информација, извјештаја, дјеловали су чак и на Светог Василија са намјером да прикажу да је и он признао папу за поглавара. Међутим, документи кажу сасвим супротно", рекао је Шиповац.
Он је рекао да је на књизи радио више од годину дана, а кориштени су елементи из Музеја Српске православне цркве и Архива Српске православне цркве, односно више од 250 писаних извора да би се достигао што аутентичнији приказ.
Професор Филолошког факултета у Никшићу Јелица Стојановић рекла је новинарима да ју је аутор ове књиге замолио да упореди три писма, аутограф Светог Василија, завјештајно писмо Светог Василија и писмо које се назива ватиканско.
Она је истакла да је језички упоредила та три писма и да према њеним закључцима писмо из Ватикана није писао Свети Василије.
Радио Требиње
У Билећи је, поводом 33 године од оснивања Војске Републике Српске, двадесете годишњице постојања Трећег пјешадијског, Република Српска пука и Крсне славе Светог Василија Острошког и Тврдошког, у кругу касарне "Билећки борци" уприличена свечаност.
У Храму Светог Василија Свету архијерејску литургију служио је митрополит захумско-херцеговачки и приморски Димитрије.
Војска Републике Српске била је темељ одбране и опстанка српског народа на овим просторима, због чега је дужност сјећати се свих бораца који су дали животе за отаџбину, изјавио је командант касарне "Билећки борци" Александар Ћосовић.
Он је нагласио да је ВРС настала у веома тешком времену и поднијела огромне жртве.
"Због тога смо као припадници Трећег пјешадијског /Република Српска/ пука дужни да његујемо традицију ВРС и да се сјећамо свих бораца који су дали своје животе за отаџбину и Републику Српску", рекао је Ћосовић.
Према његовим ријечима, сјећајући се настанка ВРС сви треба да се сјете оних који су дали своје животе и огроман допринос у настанку и одбрани Српске.
Он је додао да је је потребно преносити знање о томе и наредним генерацијама.
Ћосовић је свим бившим припадницима ВРС и свим грађанима Српске честитао Дан Војске и захвалио за њихову храброст, пожртвовање и непоколебљивост.
Војска Републике Српске формирана је 12. маја 1992. године и на крају Одбрамбено-отаџбинског рата имала је 210.000 бораца. Погинула су 23.752 борца. Војска је након 14 година постојања ушла у састав Оружаних снага БиХ гдје њено војно насљеђе и идентитет његује Трећи пјешадијски /Република Српска/ пук.
РТРС, СРНА
Српско просвјетно и културно друштво "Просвјета" Мостар и Српска православна црквена општина додијелили су стипендију "Владимир Ћоровић" за 161 ђака и студента са подручја Епархије захумско-херцеговачке и приморске.
Додјела стипендија одржана је у Саборној цркви Свете Тројице у Мостару, а добило их је 36 основаца од шестог до деветог разреда, 44 средњошколца и 81 студент, док је подршку за школовање добило 27 ученика.
Додијељено је и шест специјалних стипендија за најбоље студенте, те двије награде и помоћ за дјецу из вишечлане породице.
Поред више од 60 донатора са свих страна свијета, свечаност су увеличали митрополити захумско-херцеговачки Димитрије, њемачки Григорије и далматински Никодим.
Митрополит Димитрије рекао је да је знање дивно и да се награђују због њега, али да се мора пазити да се не покушава сазнати ни о другом човјеку ни Богу све до краја.
"Наш живот неће зависити од тога колико имамо пара већ од тога какве смо односе изградили са другима, колико смо били искрени у тим односима и колико смо вољели. Ове стипендије на најљепши начин показују ту љубав једних према другим", рекао је митрополит.
Он је позвао стипендисте да у срцу чувају захвалност и да друге смјесте у то срце када постану афирмисани људи.
Предсједник мостарске "Просвјете" Сања Бјелица Шаговновић рекла је да су организатори поносни, јер се у Мостару данас сабрала омладина цијеле Херцеговине.
"Срба је данас у Мостару јако мало, али много се трудимо да нас по дјелима препознају. Једно од тих дјела је и овај програм кога не би било да није било јединства и уважавања", рекла је Бјелица Шаговновић.
Она је нагласила да посебно радује што овај програм његује компоненту награђивања најбољих, али је и социјално осјетљив.
"То је традиција коју је `Просвјета` почела још 1902. године и по којој су мостарски Срби и те како познати. Наш Владимир Ћоровић, по коме овај програм носи име, записао је да је `Просвјета` 1902. године постала средиште културне активности у земљи и установа од које је читав народ осјетио вишеструке користи", подсјетила је Бјелица Шаговновић.
Старјешина Саборне цркве Свете Тројице у Мостару Душко Kојић рекао је да овај храм није само мјесто молитве, већ и наде.
Он је истакао да је сваке године има више стипендиста, али и донатора који не само да дају новац већ достојанство, вјеру и шансу.
"Драга дјецо нисте сами. Свака од ових стипендија које додјељујемо је једна молитва упућена за вас. Носите своје поријекло пажљиво, учите марљиво и када дође вријеме будите и ви ослонац онима којима је то потребно", рекао је свештеник Kојић.
Свечаности су присуствовали представници града Требиња, начелници источнохерцеговачких општина, бројни стипендисти и родитељи.
У музичком дијелу програма наступио је Црквени хор Светог Василија Тврдошког и Острошког из Требиња и ученици Музичке школе Требиње.
СРНА