Документарна изложба „Од Невесињске пушке до Солунског фронта“ ауторке Наташе Глигорић, а на чијем је припремању као стручни сарадник учествовао и историчар Ненад Урић, отворена је синоћ у Дому културе у Гацку.

Публика има прилику да погледа 27 паноа, на којима је приказан херојски – животни пут харамбаше и јунака Пера Тунгуза, који је свој живот посветио слободи српског народа, од првих устаничких дана 1875. године до пробоја Солунског фронта 1918. године.

Ауторка изложбе Наташа Глигорић је праунука славног харамбаше Пера Тунгуза, а истакла је да је ова узложба раније приказана у Београду, Требињу и Невесињу.

„Будући да сам прауника Пера Тунгуза хтјела сам да на свој начин допринесем великом јубилеју, који ове године обиљежавају Република Српска и Србија, наравно ријеч је о Невесињској пушки“, додала је она.

Према њеним ријечима, на паноима је приказан животни пут харамбаше Пера Тунгуза и прати његову судбину.

„Кроз његову биографију се преламају најважнији догађаји из српске историје друге половине 19. и почетка 20. вијека. Дакле, Невесињска пушка, Улошки устанак и Велики рат. Перо је свједок једне континуиране борбе српског народа за ослобођење, уједињење, за свој национални идентитет, очување језика, писма и традиције“, рекла је Глигорић.

О харамбаши, његовим дјелима и значају знамените личности, али и чињеницама које су мање познате говорио је историчар Милан Никчевић. Изложбу је отворио професор Радомир Вучковић, који се такође осврнуо на историјску личност, посебно поздравивши потомке Пера Тунгуза као и саму ауторку.

Све присутне поздравио је и народни гуслар из Невесиња Милош Паровић стиховима пјесме „Невесињски сердар Перо Тунгуз“.

Водитељ програма била је Бојана Петковић.

Осим историјског приступа и доношења документарних података и чињеница, ова изложба је знак и дубоког поштовања према породичним, традиционалним и непроцјењивим вриједностима укоријењеним у нашем народу.

Општина Гацко

Борачка организација Републике Српске обезбиједила је, у договору са Министарством рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске, да Министарство врши уплату стажа осигурања за све демобилисане борце Републике Српске за период 1996-2000 година, без обзира да ли су ови борци у том периоду били пријављени Заводу за запошљавање или нису били пријављени.

Из БОРС-а наводе да уплатом наводног стажа борци ће лакше моћи остварити право на старосну пензију и остала прва која им припадају по овој основи.

- Због тога вас позивамо да информишете све демобилисане борце са подручја ваше општине/града који у периоду 1996-2000 година нису били запослени, а нису били ни пријављени као незапослена лица Завода за запошљавање, да постоји могућност да им Министарство рада и борачко-инвалидске заштите сада уплате стаж осигурања за овај период. Да би стаж био уплаћен потребно је да ови борци упуту писани захтјев Министарству рада и борачко-инвалидске заштите у којем ће тражити да им се уплати стаж за период 1996-2000 година - наводе из БОРС-а.

У захтеву је потребно написати своје личне податке; име (име оца) презиме, општину града из којег долазе, свој матични број, адресу и контакт телефон.

Захтјев треба послати на адресу: Влада Републике Српске, Трг Републике Српске бр. 1: 78000 Бањалука; Министарство рада и борачко-инвалидске заштите; помоћник министра за рад и запошљавање Андреа Милинчић.

РТРС

На Зијемљима је данас одржан традиционални народни сабор који је окупио велики број мјештана, гостију и људи коју коријене вуку из овог планинског херцеговачког мјеста. Зијемаљци су присуствовали богослужењима, упалили свијеће за своје упокојене сроднике, поразговарали са пријатељима и оживили сјећања на претке који су ове просторе населили прије два вијека.

Свету литургију у Цркви светих мученика служили су свештеници Душко Којић и Небојша Радић. Након богослужења, код Спомен обиљежја погинулих бораца у протеклом отаџбинском рату одржан је парастос, а делегација општине Источни Мостар и потомци погинулих бораца положили су цвијеће.

Свештеник Душко Којић је поручио Зијемаљцима да чувају овај сабор и лијепе обичаје и тако покажу да су истински домаћини, браћа и сестре.

„Богатство нису материјалне ствари, него љубав Божија и овај сусрет у испуњеној порти храма са доста дјеце. Дичите се и поносите што на овај начин служиту Богу“, истакао је Којић.

Свештеник Небојша Радић подсјетио је да су уз благослов епископа Димитрија почели радови на обнови и надоградњи цркве на Зијемљима. Захвалио се Општини Источни Мостар и свим људима који су својим прилозима помогли украшавање храма. Изразио је наду да ће обновљена црква бити освећена наредне године, наког чега би добила и крсну славу.

Данашње саборовање је уљепшало крштење двоје дјеце. Јана и Марко Маврак су постали нови чланови цркве у завичају њихових предака, у присуству кума, родбине и пријатеља.

Поносни отац Бојан са породицом живи у Гацку, али сваку прилику користи да дође на Зијемља.

„Имали смо жељу да дјецу крстимо у родном крају, на овој служби када се окупља читаво село“, каже Маврак и додаје да ће им овај дан остати у лијепом сјећању.

Сабор на Зијемљима уз краће прекиде одржава се прве недјеље након Велике Госпојине више од једног вијека. Мјештани су се након напорних радова око сакупљања љетине састајали да поразговарају са пријатељима, запјевају и надмећу у соколским дисциплинама. И током данашњег саборовања Зијемаљци су са наглашеним емоције причали о завичају и присјећали се некадашњих времена.

Жарка Антеља су животни путеви водили далеко од родног мјеста. Више од 40 година је радио у Њемачкој, а данас пензионерске дане проводи у Требињу. Ипак, носталгија за завичајем никад није престала. Наглашава да је овај традиционални сабор јединствена прилика да се види са рођацима, пријатељима и мјештанима.

„Данас је свака кућа на Зијемљима отворена и чека госте и пријатеље“, истиче Антељ и подсјећа да је годишњи одмор увијек планирао тако да може присуствовати овом прелијепом сабору.

Спортски дио свечаности био је у знаку Госпојинског меморијалног турнира у малом фудбалу. Тријумфовала је екипа "Невесињепутеви". Друго мјесто припало је Лапчевинама, а треће Кафе Кинг академији. Награда за побједнике обезбиједила је Општина Источни Мостар.