Министарство унутрашњих послова Републике Српске од данас почиње да спроводи акцију "Петарде нису играчке" с циљем обиљежавања предстојећих празника у мирном и безбједном окружењу, најављено је из МУП-а Српске.

Акција ће трајати до 15. јануара.

Припадници МУП-а ће, у сарадњи са надлежним општинским инспекцијским службама, вршити контролу превоза пиротехничких средстава, као и рада продавница које имају законско овлаштење да продају пиротехничка средства.

Полицијски службеници МУП-а Српске ће остварити сарадњу са представницима локалне заједнице, директорима и педагозима просвјетно-образовних установа, ученичким и родитељским вијећима, те локалним институцијама и невладиним организацијама с циљем заједничког дјеловања на сузбијању законом кажњивих појава из ове области, додаје се у саопштењу.

Из МУП-а подсјећају да се пиротехнички производи за забаву 2. разреда /мали ватромети, петарде, римске свјећице, мали ватрометни бицикли, фонтане, бенгалске бакље, ракете и други слични производи/, могу продавати у малопродаји само лицима старијим од 18 година и то од 15. новембра ове до до 30. јануара наредне године.

Пиротехничке производе за забаву могу користити и лица старија од 16 година, али под надзором родитеља, односно старатеља, док је забрањена употреба пиротехничких производа за забаву 2. разреда у затвореним просторијама, као и у просторијама гдје се окупља већи број лица.

С обзиром на тренутну епидемиолошку ситуацију, полицијски службеници одржаће у просвјетно-образовним установама, уз поштивање свих препоручених мјера, краћа предавања о овој проблематици, прилагођена дјеци, која су најугроженија категорија.

Из МУП-а подсјећају да су, због нестручне употребе пиротехнике, током прошлогодишњих празника повријеђена два малољетника и једно пунољетно лице.

Из Министарства апелују да се грађани придржавају важећих законских одредаба ради стварања безбједне и угодне атмосфере за прославу празника, напомињући да ће незаконита употреба пиротехнике и ватреног оружја бити санкционисана у складу са законом

Саборна црква Свете Тројице издигла се над Мостаром и својом љепотом и положајем поново доминира у граду на Неретви. Грађевински радови приводе се крају, остало је да се поставе “капа звоника“ и отвори, те уради сјеверна фасада.

Данас су из Београда стигли посебно урађени сатови који ће до сутра бити постављени на звонику. Та вијест обрадоваће мостарске Србе, но још више радује да су три сата донирала три Мостарца различите вјероисповијести – православац, католик и муслиман. Осим што је вјековима симбол српског националног идентитета у Мостару, Саброна црква тако постаје и симбол помирења.

Мостарски парох Радивоје Круљ истиче како су грађевински радови при крају. “Наша је идеја била да направимо та три сата и да један буде римским, један арапским, један старословенским бројевима. Нашли смо и донаторе, једнога католика, једног муслимана и једног православца. Порука је да Саборна црква буде симбол помирења, што и јесте- обновимо храм обновимо Мостар“, нагласио је Круљ.

Он напомиње да су сатови истог облика и величине какви су били на звонику и прије рушења Саборне цркве.

Круљ наводи да у обнови Саборне цркве остају још друга и трећа фаза, а то су пројекат ентеријера и партера.

“Са ентеријером крећемо одмах. Средства за те радове нису обезбјеђена Можемо још урадити унутрашње малтере. Имамо обећање Владе Републике Србије и чекамо реализацију. Предсједник Србије Александар Вучић обећао је да ће Србија уплатити 1,5 милиона еура. До сада је реализовано 500.000 и очекујемо још милион“, казао је Круљ.

Свете Тројице у Мостару, симбол и срце српског идентитета Мостара, запаљена је 15.јуна 1992. године. Дан прије почео је егзодус Срба из Мостара када је овај град напустило више од 23. 000 Срба, док је њих 431 страдало у тим јунским данима.

Саборна црква прво је запаљена, а након тога је мјесец дана минирана и рушена, док није пао и посљедњи камен. За рушење Саборне цркве нико није одговарао. Позната су имена тројице Бошњака који су као припадници Хрватских оружаних снага (ХОС) запалили цркву.

Срби који су остали у Мостару свједоче да је то био један од најтежих дана у њиховим животима и да је био јасан знак да Србима у Мостару више нема мјеста.

Обнова цркве почела је 2010. године и она се опет гордо издигла над Мостаром, те свједочи вишевјековном постојању Срба у овом граду.

Већину средстава за обнову обезбједиле су Владе Републике Српске и Републике Србије, али треба нагласити и да су прилоге за обнову Саборне цркве давали и многи вјерници, као и мостарски Бошњаци и Хрвати.

Саборна црква у Мостару је изграђена 1873. године и била је један од највећих и најљепших православних храмова на Балкану. Национални је споменик БиХ.

Топ портал

Његово преосвештенство владика захумско-херцеговачки и приморски Димитрије састао се данас у Мостару са носиоцем листе "Остајте овдје – Заједно за наш Мостар" Велибором Миливојевићем, поручивши да очекује да избори у Мостару прођу у најбољем реду и да донесу позитивне промјене у овом граду.

- Мостар је диван град. Заслужује да има изборе и да има свијетлу будућност. Очекујем да ће избори проћи у најбољем реду и демократској атмосфери и да од избора Мостар напредује и буде истински позитиван примјер суживота и напретка - поручио је епископ Димитрије.

Састанку је присуствовао и Бранислав Окука, савјетник српског члана и предсједавајућег Предсједништва БиХ Милорада Додика, те делегација из Гацка предвођена новим начелником општине Огњеном Милинковићем и предсједником Општинског одбора СНСД-а Срђаном Миловићем, те свештеници из Мостара.

Миловић је рекао да су у Мостару да би исказали подршку српском народу у овом граду и понудили помоћ тамо гдје могу.

- На састанку са владиком разговарали смо о животу у Херцеговини, а посебно у Мостару и начину на који можемо помоћи - навео је Миловић.

Он је позвао мостарске Србе да дају подршку листи "Остајте овдје – Заједно за наш Мостар" и изаберу своје легитимне представнике.

Миливојевић је захвалио свима на несебичној подршци и изразио наду да ће листа "Остајте овдје – заједно за наш Мостар" имати успјех на изборима и имати прилику да утиче на креирање будућности овога града.

СРНА