Захваљујући изразито повољној хидролошкој ситуацији, са почетка 2021. године, те производњи електричне енергије која је у јануару и фебруару скоро дупло виша од планиране за овај временски период, „Хидроелектране на Требишњици“ у складу са планом пословања за ову годину, настављају са исплатом накнада за земљиште експроприсано за потребе ХЕ Дабар.

Након што је крајем јануара извршена уплата од 1,5 милиона, у току ове седмице на рачуне пређашњих власника земљишта исплаћено је додатних 2,5 милиона КМ, потврдио је за Херцег ТВ Славиша Стајић, директор ХЕ ''Дабар''. Овом исплатом настављена је експропријација земљишта и објеката у зони акумулације.

Подсјећамо, само за потребе изградње објеката ХЕ Дабар, према важећој пројектној документацији, непоходно је извршити експропријацију више од 1000 хектара земљишта, на подручју општина Билећа, Берковићи и Невесиње.

Како је експропријација земљишта у зони бране Пошћење и насипа Гребак и Врњача већ завршена, те добијене сагласности надлежних институција, покренут је поступак добијања грађевинске дозволе и за ове објекте.
Приоритет у наредном приоду биће исплата накнада надлежним институцијама, те наставак процеса за добијање грађевинске дозволе за изградњу Водостана и цјевовода под притиском, машинске зграде са разводним постројењем и канала кроз Дабарско поље.
Захтјев за експропријацију је већ упућен надлежном министарству, тако да ће се по повлачењу воде из Дабарског поља започети са поступком експропријације земљишта за потребе изградње канала.
Експропријацију проводи Првобранилаштво Републике Српске, заједно са подручним јединицама геодетске управе.

Херцег ТВ

Постављањем позлаћеног крста на звоник Саборне цркве Свете тројице у Мостару, завршени су груби грађевински радови на обнови ове богомоље, која је почела прије десет година. Али, преостаје још много посла на уређењу ентеријера.

Историјски дан за Србе Мостара и долине Неретве - Саброна црква Свете Тројице поново се гордо и поносно уздиже над градом, чува историју и вишевјековни српски идентитет на том подручју. Постављен је посљедњи од седам позлаћених крстова, висине три и по метра, чиме је храму враћен предратни спољни изглед.

- Она је срце српског идентитеа у Мостару. Љепота, величина и доминатни положај свједочи о положају Срба у Мостару - рекла је Сања Бјелица Шаговновић, СПКД "Просвјета" Мостар.

Љубиша Таминџија истиче да је Саборна црква значајна, не само за Србе, него све Мостарце.

Радивоје Круљ, парох мостарски, рекао је да Саборна црква употпуњава разгледницу Мостара, а за овај догађај каже да је веома емотиван и историјски дан.

Једна од највећих и најљепших православних богомоља на Блакану, срушена је до темеља прије 29 година. Данас је, кажу мостарски Срби, доказ да су они у том граду своји на своме. Обнова је трајала дуго и коштала око осам милиона марака. Значајна средства донирале су владе Српске и Србије, а међу донаторима се издвајају и Мостарци расељени по свијету.

Бранко Вуковић рекао је да је дошао из Њемачке гдје живи због овог догађаја, те истиче да се Срби Мостара веома интересују за храм и град, као и обнову.

Након завршетка грубих грађевинских радова, престаје још много посла на уређњеу енетеријера и партера, за шта је потребно много новца. Мосатрски Срби рачунају на помоћ донатора, али и званичних институција. Надају се и реализацији донације Владе Србије, обећане 2019. године.

Парох Круљ каже да је већ уплаћено 500.000 евра, а преостаје још милион, што су значајна средства.

Саброни мостарски храм изграђен је 1873. године, а до темеља порушен 15. јуна 1992. године, за шта нико није одговарао. Црква је заштићени споменик културе БиХ и једини велики вјерски објекат који није у потпуности обновљен.

РТРС, Топ портал

На градилиште Хидроелектране Дабар ових дана допремљена је оплата неопходна за извођење секундарне облоге доводног тунела. Бетонирање тунела чија је дужина 12.125 метара почеће половином марта, потврдио је ѕа РТ Славиша Стајић, В.Д. директора ХЕ Дабар.

За извођење ових радова стекли су се услови након пробоја тунела и спајања ископа из правца Стражевице - Зови До и Водостана -Билећа, завршетка примарне облоге која се сукцесивно изводила те низа других, неопходних предрадњи.

Стајић истиче да ће секундарна облога, која ће се изводити по цијелом обиму и дужини, формира завршни облик тунела док примарна облога обезбјеђује стабилност и сигурност тунелске цијеви у изградњи.

„Извођач ће приликом израде секундарне облоге од армираног бетона, а чија је минимална дебљина 300 милиметара по метру дужном тунела уграђивати око 5,5 метара кубних метара бетона, у зависности од типа подграде на одређеној дионици“, каже Стајић.

За завршетак предметних радова извођач ће, само у секундарну облогу тунела, уградити око 65.000,00 метара кубних бетона.

Укупна вриједност радова је 114 милиона KМ, а извођач је „Интеграл инжењеринг“а.д.

Радио Требиње