Настава у већини основних школа у Српској завршава се 8. јуна, јер су ове године раније испунили фонд часова, у односу на претходне када су дане пропуштене због тестирања и разних прослава морали да надокнађују.

Предсједник Актива директора основних школа бањалучке регије Мирослав Попржен каже да 180 наставних дана се рачуна од почетка школске године и кад чим се испуни тај план школска година може да се заврши за све основце, осим за деветаке, који се са школом поздрављају десет дана раније.

- Настава у бањалучким основним школама завршава се 8. јуна, осим у једној која ће радити дан више, због надокнаде часова. Ђаци су ранијих година због надокнада знали ићи и по десетак дана дуже у школу - казао је Попржен.

Ове године у односу на претходне, 180 школских дана раније ће намирити и основци са подручја Прњавора, Српца, Лакташа и Градишке, јер према ријечима предсједник тог актив Радослава Савановића ништа неће морати да надокнађују.

- Ове године неће бити експерименталне мале матуре и одмах смо у плусу четири дана, која бисмо требали надокнађивати. Такође, школска слава Свети Саве и дан школе смо водили као нерадне дане, али с обзиром на епидемиолошку ситуацију ове године смо те датуме обиљежили на мало другачији начин, уз наставу - објаснио је Савановић.

Према Правилнику о школском календару за основне школе за школску 2020/2021. годину, настава у другом полугодишту завршава се најкасније 18. јуна 2021. године, док се за ученике завршног разреда основне школе настава завршава најкасније 4. јуна.

Кад су у питању средње школе, предсједник Актива директора средњих школа бањалучке регије Љубан Бајић каже да неће бити неких измјена у односу на школски календаре, те да се настава за средњошколце ове године завршава 8. јуна, односно за матуранте 11. маја.

Српско просвјетно и културно друштво ”Просвјета” Градски одбор Мостар подијелило је данас годишњу Просвјетину стипеднију ”Владимир Ћоровић” за 97 стипендиста – ученика основних и средњих школа и студената из цијеле Херцеговине.

Дођела стипендија одржана је у дворишту Старе цркве након литургије на Васкрсни понедељак.

Овогодишњи стипендијски фонд је 80. 000 КМ, а стипендије је добило 25 ученика основних школа у износу од 500 КМ, 24 ученика средњих школа у износу од 700 КМ и 48 студената по 1000 КМ. Осим стипендија подијељена је помоћ за ученике и студенте који нису међу добитницима, а који су у стању социјалне потребе.

Предсједник Организационог одбора Просвјетине стипендије ”Владимир Ћоровић” Славко Андрејевић поручио је стипендистима да улажу своје знање, покажу заједништво и чувају своју традицију и коријене.

”Поред жеље да материјално подржимо ђаке, студенте и студенткиње, желимо и да Вас подсјетимо на неопходност усвајања и очувања највиших животних вриједности док сте млади, јер сте Ви будућност нашег народа, а наша велика жеља јесте да будете бољи од нас. Примите наше савјете у најбољој намјери и сјећајте их се кроз живот. Нека Вас ова стипендија подстакне на још већу марљивост и прегалаштво и нека буде надахнуће које ће Вас усмјерити ка томе да увијек гледате на животне ситуације позитивно и храбро”, поручио је Андрејевић студентима.

Он је стипендисте подсјетио да требају брижљиво да његују своју традицију, културу и историју.

”У животу ће Вам познавање сопствених коријена и насљеђа омогућити да боље савладате нове околности и изазове на које ћете наилазити. Своје родољубље и национални идентитет увијек исказујте на миран, смислен и достојанствен начин, између осталог и тако што ћете и Ви, с временом, почети да помажете другима, као што ми данас помажемо Вама. Будите увијек поштени људи, с личном одговорношћу и морално исправни. У коријену ријечи образовање јесте ријеч образ, односно поштење, а то је стога што је образована особа само она која је и морално исправна. Улажите у сопствено знање за вријеме школовања, али и током цијелога живота, јер Вам једино знање нико не може узети. Срби и Српкиње Мостара и Херцеговине увијек су били природно господствени људи. Његујте ту особину, не само ријечима већ и ђелима, у сваком тренутку”, нагласио је Андрејевић.

Предсједник СПКД ”Просвјета” Градски одбор Мостар Сана Бјелица Шаговновић честитајући стипендистима истакла је да је мостарска ”Просвјета” поносна што Просвјетина стипендија ”Владимир Ћоровић” из године у годину расте и што су данас у Мостару међу добитницима ученици и студенти из цијеле Херцеговине.

”Иза овога, сада већ могу казати, великог пројекта стоје добри људи који воле свој народ, који воле Мостар и Херцеговину и који желе да улажу у образовање, знање и свјетлију будућност нашег народа и ових простора. Стога им се захваљујем у име ‘Просвјете’ и Организационог одбора Просвјетине стипендије, али и свих наших стипендиста. Срећни смо што се у мостарској Просвјети поново раде велике и лијепе ствари и што се у Мостару окупљамо око добрих и племенитих идеја. Овај град и наша ‘Просвјета’ изњедрили су велика имена попут Шантића, Ћоровића, а надамо се да ће тако бити и у будућности, јер смо се кроз пријаве за ову стипендију увјерили да у Херцеговини стасавају сјајни млади људи”, казала је Бјелица Шаговновић.

Она им је поручила да наставе учити, улагати у себе и своје знање, јер ни вријеме ни сила људска не могу отети: знање и врлине.

”Нашим стипендијама награђујемо најбоље, подстичемо их да се образују и буду изврсни, али настојимо да им поручимо да је једнако важно бити добар човјек и његовати врлине. Настојимо да шаљемо поруку поштовања и заједништва. Будите неко ко у свим својим ђелима, мислима и ријечима – сабира и умножава. Никада не заборавите да су поштовање и љубав према нашој вјери и нацији утемељени на поштовању и свих других вјера и нација”, поручила је Бјелица Шаговновић.

Једна од стипендиста Јелена Кандић из Мостара, студенткиња четврте године руског и енглеског језика и књижевности захвалила се ”Просвјети” и донаторима и изразила наду да ће овај програм, дугорочно опстати.

”Ово је нешто дивно што се десило за Херцеговину и ево наш Мостар. Надам се да је ово традиција која ће се одржати и да ће број стипендиста све више и више да расте. Овим се вреднује наш труд и успјеси”, казала је Јелена Кандић.

Сава Милојевић из Билеће, студент пете године Медицинског факултета у Фочи, другу годину заредом је добитник стипендије. ”Велико ми је задовољство и част што сам другу годину заредом добитник стипендије СПКД ”Просвјета” из Мостара. ‘Просвјета’ и ова стипендија издвајају се изнад свих осталих, јер нас окупљају на светим литургијама гђе захтијевамо живу ријеч Христову. Нису могли наћи љепше дане од Васкрса да нас све окупе под овим сјајним небеским сводом и мостарским сунцем”, казао је Сава Милојевић.

”Неизмјерно је значајна ова стипендија и захвални смо на њој. Јако сам срећна што сам у прилици да се сретнем са људима који у овако тешким временима настоје да се издигну и помогну младима да лакше корачамо на животној стази. Велика је част што су ову стипендију примали Иво Андрић, Светозар Ћоровић и други знаменити људи”, навела је Хелена Брајић ученица из Требиња.

Ученице из Мостара Ивана Маврак и Андреа Беловић нагласиле су да им стипеднија много значи и да их подстиче да буду још боље ученице.

Стипендисти су на поклон добили и по три књиге од Славка Андрејевића – ”Владалац” од Никола Макијавелија, ”Какве су ти мисле, такав ти је живот” оца Тадеја и ”Моћ садашњег тренутка у пракси”, Екарта Тола, а књигама су награђени и студнети који су написали најбоља мотивациона писма.

Просвјета је 1902. године основана, прије свега, као друштво за стипендирање ђака и студената, а Просвјета у Мостару основала је прва два ђачка дома у Босни и Херцеговини.

Просвјетина стипендија обновљена је 2016. године, прво под именом „Стипендија (потомака) породице Докић за ђецу Мостара“, коју је успоставио Славко Андрејевић, потомак чувене мостарске породице Докић, уз подршку Епархије захумско-херцеговачке и приморске, као и породице Бориса Пешке. Године 2018. ова иницијатива се проширује, те од тада стипендија носи назив Просвјетина стипендија „Владимир Ћоровић“. Од 2019. године програм стипендирања укључује ђаке и студенте с територије цијеле Херцеговине. Наш програм данас подржавају 71 донатор и донаторка, који тим својим ђелом шаљу најважнију поруку – поруку заједништва.

Међу најпознатијим Просвјетиним стипендистима били су: Иво Андрић, Јефто Дедијер, Бранко Радуловић, Светозар и Владимир Ћоровић, а стипендије су добили и многи други, касније истакнути Херцеговци и Херцеговке.

ТОП ПОРТАЛ

Његово преосвештенство епископ захумско-херцеговачки и приморски Димитрије поручио је вјерницима у Мостару да треба да отворе срца, препознају живот и отргну се од смрти, да изаберу добро и одупру се од зла које нема силу ако се вјерује у Христа.

Владика Димитрије служио је јутрење и Васкршњу литургију у Цркви Рођења Пресвете Богородице у Мостару уз саслужење мостарског свештенства.

У бесједи вјерницима је нагласио да су Христова жртва и љубав све испунили.

“Од Ада у који се спустио на Велику суботу, био је на земљи с нама и дао нам Јеванђеље, до његовог вазнесења и васкрсења. Све је испуњено љубави Христовом само треба да му се обратимо и да препознамо ту свјетлост, да очима нашег ума угледамо свјетлост Христову”, навео је владика.

Владика Димитрије је нагласио да Васкрсом вјерници треба да изаберу да крену у нови живот, као што је Христос устао из мртвих.

“У хришћанском животу нема ништа аутоматски, нема ништа магијски. На једној страни је човјек, његово срце и његова слобода, а на другој васкрсли Христос који даје благодат ономе ко хоће и ко се труди. Христос васкрсе”, поручио је владика захумско-херцеговачки.

Мостарски свештеник Душко Којић рекао је да након сваког страдања дође васкрсење.

“У седмици страдања прије Васкрса научили смо да је добро и страдати, да је Господ страдао за нас, на крсту био и тек послије страдања васкрснуо. У овој пандемији добро смо се научили том страдању. Надам се да смо се у овом времену научили да поштујемо здравствене раднике који за нас страдају и све људе”, навео је Којић.

Замјеник предсједника Градског вијећа Мостар Велибор Миливојевић, који је присуствовао литургији, честитао је Васкрс православним вјерницима Мостара.

“Данашњи дан и васкрсење живота требало би да нас упути на то да отворимо своја срца и да васкрсне свако довро, те да васксавајући добро у нама доведемо до тога да овај свијет буде боље мјесто за живот”, навео је Миливојевић.

Након литургије, подијељена су васкршња јаја вјерницима, који су уз традиционални поздрав “Хрисос васкрсе - ваистину васкрсе” једни другима честитали празник, са жељом да се што прије изађе из пандемије и да се за празнике окупљају и друже у већем броју.

Васкршње литургије јутрос су служене и у манастиру Житомислићу, Цркви Вазнесења Господњег у Бијелом пољу и Цркви Светог Василија Острошког у Благају.

СРНА