Јавни фонд за дјечију зашиту Републике Српске најавио је за данас почетак јунске исплате додатка на дјецу којом је обухваћено 14.882 дјеце, односно 10.065 корисника-родитеља.

За исплату овог права обезбијеђено је 1.196.575 КМ.

Истовремено се ислаћују и права на матерински додатак, права на помоћ за опрему новорођенчета, права на пронаталитетну накнаду за трећерођено и четврторођено дијете и права на накнаду родитељу-његоватељу или његоватељу за јуни.

Материнским додатком обухваћена је 5.331 породиља, а за исплату је издвојено 2.159.055 КМ.

Право на пронаталитетну накнаду за треће и четврто дијете остварило је 119 породиља, 101 за треће и 20 за четврто.

За исплату овог права издвојено је 69.600 КМ.

За исплату права на помоћ за опрему новорођенчета издвојено је 176.500 КМ за 698 породиља, односно 706 новорођенчади.

Накнаду родитељу-његоватељу или његоватељу за исплату овог права издвојено је 63.960 КМ, за 492 родитеља/његоватеља.

На основу права за рефундацију накнаде плате за вријеме коришћења породиљског одсуства за јуни издвојено је и исплаћено 5.460.532 КМ.

Гужве на граничним прелазима између БиХ и Црне Горе са подручја Херцеговине присутне су ових дана, у просјеку се чека око пола сата, а викендом су задржавања и до један и по час, речено је Срни на тим граничним прелазима.

На граничном прелазу Зупци, на магистралном путу између Требиња и Херцег Новог на коме је недавно укинута путарина, рекли су Срни да је у посљедње вријеме појачан саобраћај и да се на изласку из БиХ чека око 40 минута.

На улазу у БиХ из Црне Горе на том прелазу задржавања су двадесетак минута, али су викендом, када је смјена туриста, гужве доста веће.

Повећаним гужвама на том граничном прелазу допринијело је недавно укидање путарине, али и укидање скоро свих епидемиолошких мјера у Црној Гори пред туристичку сезону, што је олакшало и појефтинило путовање туристима, истакли су на Зупцима.

Kако су навели, највише је туриста из БиХ који на том мјесту улазе у Црну Гору, из Србије их је знатно мање, док је број страца занемарив.

Путници на интегрисаном граничном прелазу Враћеновићи - Делеуша, на путу између Билеће и Никшића чекају од 20 минута до пола сата, а задржавања су већа на излазу из БиХ, рекли су Срни на том граничном прелазу.

Викендом се на улазак у Црну Гору на том прелазу неријетко чека и до један и по час, док су радним данима гужве мање, које су иначе повећане посљедњих 20 дана.

На том прелазу су навели да највише туриста прође из Србије и из БиХ.

На граничном прелазу Kлобук, на путу Требиње - Никшић, кажу да путници чекају око пола часа и да се, такође, дуже чека на излаз из БиХ него на улаз.

СРНА

Подручје Херцеговине је прави изазов за археологе. Ових дана стручњаци Музеја Херцеговине наставили су ископавања на локалитету Церница код Гацка. Ту су пронађени остаци једне од цркава које је у овом крају саградила Јелена Лазаревић, кћерка Светог кнеза Лазара и кнегиње Милице.

Ископавања у Церници почели су мјештани 2013. године , а од 2018. Музеј Херцеговине у сарадњи са Биолошким факултетом Универзитета у Београду обавља истраживања овог значајног налазишта.

Археолошки налази говоре да је ријеч о средњовјековној цркви с крај 14. и почетка 15. вијека.

- Ова средњовјековна црква на којој се сада налазимо је обновљена у 16. вијеку јер имамо дијелове средњовјековних надгробнх споменика стећака и поред тих дијелова уочава се камен који је из претходних грађевина кориштен. Установили смо и да је призидана гробница, гдје је сахрањен кнез Никола Расковић, из 1453. - каже Ивана Грујић, кустос археолог.

Током ископавања средњовјековне цркве, археолози су пронашли и много артефаката који упућују на период из 12. вијека, што указује да је испод ове цркве била још старија сакрална грађевина.

Церница је позната по томе да се у њој налазио српски средњовјековни град Кључ у коме је кратко столовао Растко Немањић, прије него што је отишао из очевог двора на Свету Гору и постао Свети Сава.

Мјештанин Цернице Јован Бајчетић на чију иницијативу је почело истраживање овог локалитета, и данас памти предања која говоре да се у овом мјесту некада налазило шест цркава, које су и сада закопане.

РТРС