Називи улица и тргова у неком граду углавном одражавају историју, културу и традицију његових становника. Утврђују се према универзалним вриједностима, по именима знаменитих личности, значајних историјских, географских, етнолошких и других обиљежја. И имена улица у Невесињу су својеврстан времеплов и свједок који треба да нас свакодневно подсјећа кроз каква је све турбулентна дешавања вијековима пролазила слободарска херцеговачка варошица. С друге стране, требало би да буду и огледало културе, духовности и националног духа Невесињаца.

Градско и приградско подручје општине Невесиње има преко стотину улица од којих је њих 86 званично добило обиљежја. Посљедње веће ажурирање адресног система Општински парламент је обавио 2011. године и то на захтјев Министарства управе и локалне самоуправе Републике Српске и Републичког завода за статистику. Тада је у Регистар улица и тргова у оквиру припрема за попис становиштва уписано 50 новоименованих улица, највише у приградским насељима Килавци, Гвозд, Брежине и Лапчевине. Називи су најчешће давани по познатим личностима из српске историје и књижевности, а посебно формирана комисија је инспирацију налазила и у побратимским градовима и пријатељским земљама. Водило се рачуна да то буду личности које су потомке задужили јунаштвом, оданошћу, вјером, добротворством, развојем писмености, књижевним стваралаштвом ...

Трг слободе

Тренд промјене назива улица који је посљедњих деценија присутан у свим државама бивше Југославије у Невесињу није био толико изражен. Сем неколико улица у ужем градском језгру, остали су стари називи, иако је званично тумачење историје маргинализовало значај појединих личности из времена комунистичке власти.

У мјесту бунта, вјечите борбе и слободарских традиција прикладно је да централна градска улица носи назив Невесињских устаника као трајна почаст јунацима наше прошлости. Занимљиво је да је ова улица кроз историју увијек била персонификација власти, па је и најчешће мијењала назив. За вријеме аустро-угарске окупације носила је име Фрања Јосифа, у доба Краљевине Југославије Краља Петра I Карађорђевића, а током СФРЈ Маршала Тита.

Главна градска  улица прије Другог свјетског рата

И главни градски трг је био значајан за све друштвене системе. Централни плато је својевремено красио величанствени споменик Краљу Петру Ослободиоцу и невесињским устаницима. Свечаном чину откривања овог оригиналног и импресивног монумента присуствовало је око 40.000 душа што је најмасовнији догађај у Невесињу у 20. вијеку. Споменик који је симболизовао ослобођење од туђинског јарма порушиле су усташе 1941. године у свирепом насртају на српски живаљ и сва здања која су имала српска обиљежја. Комунистичка власт је 1958. годинена на трг поставила споменик шпанском борцу Благоју Паровићу који је 2009. године премјештен на Партизанско спомен гробље. За Митровдан 2017. године у Невесињу је свечано откривен и освјештан Споменик слободе који симболизује све невесињске устанке и континуитет српског духовног бића и традиције. По величанственом споменику читав централни простор у граду је добио назив Трг слободе.

Споменик краљу и устаницима (1928)

Килавци у знаку књижевности, Брежине, Гвозд и Шајбе исписани именима српских јунака, Лапчевине асоцирају на свјетске метрополе

Највеће невесињско приградско насеље Килавци у потпуности је у знаку великана српске и руске књижевности пошто улице носе имена Ива Андрића, Вука Караџића, Јована Дучића, Бранка Радичевића, Десанке Максимовић, Толстоја, Пушкина, Достојевског...

На таблама улица у насељу Брежине исписана су имена славних српских јунака из времена Турака Цара Лазара, Милоша и Карађорђа, али и Првог свјетског рата попут Радомира Путника, Степе Степановића и Живојина Мишића. Побратимство Невесиња са Вождовцем и Апатином потврђено је и кроз давање имена за двије невесињске улице.

Адресар насеља Гвозд у којем живи велики број породица погинулих бораца подсјећа на вријеме из посљедњег одбрамбено-отаџбинског рата пошто су улице добиле називе по војним формацијама. Слично је и у насељу Шајбе чија је средња улица посвећена мајору Тихомиру Јањићу.

Лапчевине асоцирају на свјетске метрополе пошто имају Београдску, Московску, Бањалучку и Сарајевску улицу. Богата историја невесињског краја заступљена је у личностима попут Пера Тунгуза, браће Жерајић, Крста Ђерића и других.

Улица Патријарха Павла је пјешачка зона између двије вјерске богомоље  ̶  Саборне цркве и Дугалића џамије. То је улица дуга само педесетак метара, али са снажном симболиком мира, поштовања и толеранције.

Улица Патријарха Павла

Једна од најдужих улица у Невесињу протеже се од центра града до Бојишта, а носи име српске владарске династије Немањића. За вријеме Краљевине Југославије ова улица је носила име Драгољуба Михајловића, команданта српске војске која је 1918. године побједоносно умарширала у Невесиње означивши крај вишевјековног ропства. По завршетку Другог свјетског рата очигледна асоцијација на сасвим другу историјску личност није се уклапала у идеологију нове власти, па је улица преименована у Браће Башагића.

Од свих личности којима је именовањем нових улица дата почаст Невесињци вјероватно најмање познају улогу војводе Познана Пурћићa. Он је био воjсковођа српског краља Милутина, а господарио је Невесињем и Загорјем почетком 14. вијека. Једно вријеме је столовао у старом граду Вјенчацу.

Скупштина општине Невесиње недавно је усвојила Регулациони план „Ново насеље“ тако да ће ускоро бити потребе да се именују нове улице. На невесињском кршу поникли су признати научници, инжењери, љекари, глумци и спортисти који сигурно залужују да се њихово име нађе на таблама који означавају јавне просторе у Невесињу.

Михајловића улица (1946)

Невесињска улица у српској пријестоници од 1895. године

Један од најљепших улица у Београду је Невесињска улица. Налази се у насељу Врачар, а са својим дрворедима даје осјећај спокојства, мира и свјежине. Прошле године је на иницијативу Удружења Невесињаца откривена спомен табла са именом Невесињске улице на којој су истакнуте информације о Невесињу, његовим знаменитостима и чувеној Невесињској пушци. Ова улица је посебна и по томе што од 1895. године када је добила овај назив, није мијењала име, иако се у Бограду од тада много тога мијењало. Осим у српској пријестоници Невесињска улица постоји и у Сарајеву, Требињу, Смедереву, Суботици, Новом Пазару и Гајдобри.

Драгомир Граховац /Радио Невесиње/Глас Требиња/

На Деветом интернационалном фестивалу музике „Примавера“ у Бијељини ученици Основне музичке школе „Свети Роман Мелод“ остварили су изванредне резултате. Кроз музику и универзални умјетнички израз у дивном амбијенту Етно села „Станишићи“ одмјерили су знање и размијенили искуства са својим вршњацима из регије и на крају освојили пет првих награда.

Освајачи награда за невесињску музичку школу су Милан Чалија (предкатегорија – хармоника), Ирина Окука (I категорија – хармоника), Бранислав Давидовић (I категорија – хармоника), Магдалена Даниловић (I категорија – клавир) и Маријана Мањак (I категорија – клавир). Ученици се школују у класама професора Анђеле Николић Пушовања, Стефана Шкорића, Николе Вуковића и Желимира Пушоње.

"Труд наших ученика, посвећеност и љубав према музици донијели су сјајне резултате, а ми смо захвални што имамо прилику да их пратимо на овом путу. Свака нота, сваки тон и сваки тренутак уложен у припрему доказ су њиховог залагања и љубави према умјетности", поручили су из невесињске музичке школе.

На овогодишњем фестивалу учествовало је 560 такмичара из Словеније, Хрватске, Србије, Црне Горе и БиХ.

Поводом потписивања Протокола о сарадњи између Матице српске и Општине Невесиње, којим ће Матица српска бити присутнија у невесињском крају, а Невесиње у Матици српској, вечерас је у Дому културе „Небојша Глоговац“ одржан округли сто на тему „Два вијека Матице српске“.

О историји развоја Матице српске и њеном значају за очување језика, књижевности и националног идентитета говорили су предсједник ове институције проф. др Драган Станић, генерални секретар др Милан Мицић и управник Библиотеке Матице српске, књижевник Селимир Радуловић.

Проф. др Драган Станић истакао је да је главни циљ потписивања Протокола о сарадњи његовање и чување српских културних вриједности и међусобно повезивање мјеста са српским живљем.

„У наредном периоду респектабилни кадар Матице српске ће дефинисати која тема занима сваку херцеговачку општину посебно, те шта је то карактеристично за цијелу Херцеговину, а значајно је за српску културу и те теме ће обрадити на највећем научном ниову“, рекао је Станић.

Он је додао да су прије два дана у Требињу дефинисане двије теме од значаја за ову регију, то су улога гусала и епске пјесме и истраживање и његовање културе сјећања о страдалиштима у херцеговачким јамама из Другог свјетског рата.

Др Милан Мицић нагласио је да Матица српске чува српски идентитет, културу и језик, те да се налази на свим тачкама, гдје је заступљен српски народ.

„Херцеговина нам је врло значајна због њене улоге у историји и култури, зато смо потписали оквирни Протокол о сарадњи. Са сваком општином ћемо сарађивати у складу са циљевима и програмима Матице српске и карактеристикама, које има нека општина“, појаснио је др Мицић.

Истакао је да ће ове године Матица српске срађивати са нашом општином у оквиру обиљежавања 150 година од устанка Невесињска пушка, догађаја који је значајан за српску националну историју и културу. Према његовим ријечима, Матица ће представити капитална издања, која су изашла поводом овог догађаја.

Управник Библиотеке Матице српске, књижевник Селимир Радуловић говорио је постојању Летописа Матице српске већ 200 година, што га чини најстаријим књижевним часописом на свијету.

„Летопис је најљепше лице које се огледа у српском духовном, културном и умјетничком огледалу већ два вијека“, рекао је Радуловић.

Говорећи о Библиотеци Матице српске, нагласио је да је она класично књигохранилиште, гдје се може осјетити и мирис и укус књиге, али и модерна институција културе, која иде у корак са новим комуникационо-информационим технологијама.

„То је национална институција, која има око четири милиона књига, милион и по електронских записа, књига, публикација и која је у правом смислу ријечи украс нашег библиотекарства“, појаснио је Радуловић.

Ријечи добродошлице гостима је упутио начелник општине Миленко Авдаловић. Он је исказао задовољство потписаним протоколом.

„Херцеговина и Херцеговци су, кроз историју, много урадили за науку, културу, за српски језик, па и за Матицу српску и некако данас очекујемо да Матица српска посебну пажњу обрати на Херцеговину. Посебно бих изразио задовољство што ће се Матица српска укључити у обиљежавање 150 година ‘Невесињеске пушке’, односно што ћемо у мају у Новом Саду, у Библиотеци Матице српске, имати промоцију репринт издања књиге о овом најважнијем догађају, који обиљежавамо у овој години”, навео је Авдаловић.