У четвртфиналу Рукометног купа Републике Српске Херцеговина је вечерас у Невесињу поражена од Леотара резултатом 31:26. Невесињци су одиграли солидну утакмицу против реномираног ривала и на крају су изборили частан пораз.

У првом полувремену невесињски прволигаш је одиграо чврсто и концентрисано, а у нападу је са крилне позиције Чабрило био незаустављив. На паузу се утишло са минималном предношћу домаћег тима.

У наставку је требињски премијерлигаш одиграо много ангажованије. Са серијом од 6:0 средином другог полувремена Леотар је ријешио утакмицу, тако да је финиш протекао у ревијалном тону.

У редовима Херцеговине најефикаснији су били Чабрило са шест и Драговић са пет голова. У гостујућем тиму Аризановић и Нинковић су се по шест пута уписали у стријелце.

Невесињце наредног викенда очекују првенствене обавезе. У 19. колу Прве лиге РС гостоваће у Бијељини.

Поводом Свјетског дана књиге и ауторских права, Народна библиотека Невесиње организовала је вечерас предавање на тему „Национални идентитет и историја српске културе“. Предавање је одржао истакнути српски интелектуалац, историчар књижевности и универзитетски професор са Филолошког факултета Универзитета у Београду Мило Ломпар.

Професор Ломпар рекао је да се питање о националном идентитету, као и питање о индивидуалном идентитету увијек суочава са дилемом да ли је ријеч о нечему што је непромјенљиво или о нечему што се у времену мијења.

– Често се за оно што је непромјенљиво једино сматра да је трајно, а да оно што се у времену мијења јесте нешто што временом пролази и нестаје - додао је Ломпар.

Он је истакао да идентитет у себи има способност да у исто вријеме буде нешто трајно, што траје у човјековом животу од почетка до краја живота, тако и да се мијења као што се и људско биће мијења.

Ломпар је нагласио да је основна нит овог предавања везана за српски културни идентитет и за фазе у којима је пролазио кроз одређене историјске мијене. Он је додао да се ту издваја пет елемената српског културног обрасца, који је видљив са данашње осматрачнице, а то је у протеклих осам до десет вијекова српске културе и бива на неки начин препознат у свакој од преломних епоха.

– Прва таква епоха је везана за светосавску традицију, и тај светосавски печат је нешто што у том идентитету траје пуних осам вијекова. Други моменат јесте косовска традиција, која је дала посебан печат и у светосавској традицији и самом заласку средњег вијека.Трећи моменат је карактеристичан за судбину нашег народа, а то је помјерање са југа на сјевер и са истока на запад, и то изражавамо са ријечи сеобе, како и гласи наслов романа Милоша Црњанског. Четврти моменат је секуларно искуство, то је модерна епоха, а као битан конституент улази идеја о држави и карактеристична је за 18. и 19. вијек. Пети моменат српског културног идентитета је оно што је у 20. вијеку унијето као нова чињеница, а то је искуство геноцида. Тако ових пет компоненти имају своје различите рукавце и оне одређују историјски ход српске културе у времену, и показују како се одређени садржаји националног идентитета мијењају и преображавају, и унутар тога остају исти у свом основном значењу – појаснио је Ломпар.

Ломпар је рекао да у временима као што су наша постоји само једно начело, а то је лични примјер. Друга начела су високо распаднута и раслабљена, а елементи препознавања људи су прилично постали магловити, и зато морамо посматрати лични примјер. 

– Веома сам се обрадовао када сам у Невесињу на једној згради видио мурал митрополита Амфилохија, који је управо лични примјер тродеценијске борбе. Та борба је често изгледала узалудна, али је имала циљ, и на крају је дала свој резултат. Према томе, не можемо вјеровати људима у чије личне примјере не вјерујемо – поручио је Ломпар.

Он је додао да српски народ има пред собом избор да изабере свој културни идентитет, није ријеч о наметању, о сили, или да је то неизбјежно, него да је то избор који у овом смислу одлучује о његовој судбини.

Поводом Свјетског дана књиге и ауторских права директор Народне библиотеке Синиша Килибарда истакао је да читање побољшава комуникацијске вјештине, фокус и концентрацију, проширује вокабулар, помаже у учењу и развија вјештине критичког размишљања.

– Због тога је посебно важно помоћи дјеци да заволе књигу и читање – додао је Килибарда.

Народна библиотека Невесињ наградила је најактивније читаоце писане ријечи у протеклој години. Највреднији читалац у категорији основаца је Марија Кнежевић, а у категорији средњошколаца Кристина Кулаш. Најбољи читалац у категорији одраслих је Сандра Михић, а у категорији пензионера награђен је Ранко Граховац.

У великој сали Центра за културу „Небојша Глоговац“ вечерас је одржан Васкршњи концерт у организацији Едукативно-креативног удружења „Радости моја“.

Покретач удружења, наставница клавира Бранка Вукосав, истакла је да су инспирација за овај концерт били васкршњи празници које су жељели да обиљеже уз адекватан програм сачињен од традиционалних и духовних пјесама.

„Наше удружење је релативно младо и немамо много чланова, искрено бих вољела да нас је више, али сва дјечица која долазе на пробе су талентована, вриједно раде и уче и ја се надам да ћемо се познати по дјелима“, нагласила је Вукосав.

Приликом наступа Вукосав је споменула и своју покојну пријатељицу Анжелику Николину Кучинар, која је, како каже, писала у духу православља, а њену пјесму је уврстила са сјећањем на њихов први сусрет који је био веома емотиван.

Једну од својих пјесама Вукосав је посветила Бранки Човило.

У програму су поред чланова Удружења „Радости моја“ учествовали ученици Музичке школе „Свети Роман Мелод“, као и пријатељи удружења: Јован Братић аутор поезије и стрипа, Бранко Алексић писац збирки кратких прича из Херцеговине, фрулаш Радивоје Симовић, гуслар Владо Вукоје члан Удружења гуслара „Пуковник Новица Гушић“ и писац прозе и модератор програма Љиља Ивезић.

На вечерашњем концерту публика је могла да осјети посебну енергију и љубав, а наступе наших младих суграђана испратила је аплаузима.