Nevesinje
На Европском купу у Вараждину чланице Кик бокс клуба „Вележ“ освојиле су двије сребрне медаље. На другу степеницу побједничког постоља попела се сениорка Ивана Радић у дисциплини кик лајт (+70 кг), а друго мјесто је заслужила и јуниорка Николина Цвијетић у фул контакту (+60 кг).
На Европском купу у Вараждину наступило је 2038 такмичара из 30 држава.
Наредно такмичење на којем ће учествовати невесињски кик боксери је други дио Државног првенства у Градачцу.
На административној територији општине Невесиње протеклог викенда завршено је авионско снимање терена за потребе катастарског премјера, потврдио је вршилац дужности помоћника директора за геодетске послове у Републичкој управи за геодетске и имовинско-правне послове Бојан Нинчић. Он је најавио да ће даље активности на овом пројекту бити настављене у складу са роковима утврђеним са извођачима радова.
Пројекат премјера обухвата катастарске општине Бијења, Грабовица, Жуља, Залом, Зови До, Кљуна, Колешко, Крекови, Крушевљани, Лукавац, Морине, Постољани, Рабина, Сопиља, Трусина, Удрежње и Шипачно.
− Реализацијом премјера наведених катастарских општина, створиће се сви предуслови за оснивање катастра непокретности што ће значајно допринијети побољшању услуга грађанима, инвестиционом улагању и развоју општине у цјелини − истакао је Нинчић.
Општина Невесиње у сарадњи са јавним предузећима и установама и овог прољећа проводи велику акцију чишћења града.
Данас су свој допринос љепшем изгледу града дали старији основци и средњошколци. Они су уређивали уже језгро града, Вјенчац, обалу језера Алаговац, спортске терене на Килавцима и шеталишта према Грепку и насељима Гвозд и Брежине.
Према ријечима в.д. начелника Одјељења за општу управу Саше Брењо, Општина је обезбједила рукавице и кесе за скупљање отпада, као и ланч пакете за вриједне омладинце, а ЈП „Комус“ је организовало одвожење отпада.
Директор „Комуса“ Миленко Зиројевић захвалио се управи невесињских образовних установа и њиховима ђацима на овом лијепом гесту и истакао да је за његово предузеће ова еколошка акција од великог значаја, јер колико год се трудили радници, који одржавају градску чистоћу, они у току једног дана не могу постићи да очисте толику површину као стотињак школараца.
Директор Основне школе „Ристо Пророковић“ Миљан Авдаловић и директорица СШЦ „Алекса Шантић“ Драгана Будалић нагласили су да ове установе сваке године учествују у акцији чишћења града и да кроз њу изграђују еколошку свијест код ученика.
Невесињска омладина данас је показала како се чува свој град и како, уз мало труда и доста воље, сви можемо да допринесемо љепшем изгледу и очувању наше животне средине.
У оквиру манифестације Дани Светог Василија Острошког и Тврдошког коју у част великог светитеља организује Епархија захумско – херцеговачка и приморска, у Центру за културу „Небојша Глоговац“ синоћ је изведена дуодрама “Човјек висине”.
Драмски комад “Човјек висине” рађен је по тексту Ане Ђорђевић. Режију потписује Јана Маричић. Улоге тумаче Небојша Миловановић и Бојан Жировић.
Представа „Човјек висине“, у којој је предочен фиктивни сусрет митрополита Митрофана Бана и сликара Уроша Предића, божијег чувара аманета и либералног мислиоца, у којем њих двојица полемишу о идеји подизања Мештровићевог маузолеја на Ловћену, при чему се Митрофан супротставља тој иницијативи, а Предић је предлаже и заступа. Предић на Маузолеј гледа као на високо-естетско умјетничко дјело, док Митрофан Бан сматра да треба обновити завјетну Капелу Петра Другог Петровића Његоша.
Радња је смјештена у Цетињски манастир 1920. године, неколико мјесеци прије митрополитове смрти, а једним дијелом заснива се на аутобиографској књизи објављеној под називом „Животопис или Успомене из живота Митрофана Бана”.
Глумац Небојша Миловановић, који тумачи лик митрополита, каже да овај комад и те како кореспондира с нашим временом иако је радња смјештена на Цетиње 1920. године. Миловановић истиче да је Митрофан Бан, који је тада столовао на Цетињу као митрополит, бранио Његошев завјет, да се сагради скромна православна капела у духу његовог владичанства, монаштва и његовог живота док је краљ Александар желио, преко Уроша Предића, сликара из Баната, да по Мештровићевим нацртима направи маузолеј, какав је, пола вијека касније, и направљен.
„У суштини, супротстављене су идеје стварања сасвим новог народа, који се не ослања на старо. Негира се нешто што је традиционално и заветно и што је одржало народ, захтевајући да се направи нешто сасвим ново што ће, у ствари, направити једну мешавину свега непознатог – не замерати се ником, да би то био пут у светлију будућност. То су те југословенске идеје које су се тада рађале. Митрополит је бранио идеју нечега што је традиционално, поштујући Његошев завет и веру која нас је одржала, а притом дубоко разумевајући све те идеје које се тада нуде. Изговара реченице које су, по мени, можда и најважније које се чују у представи – да нико не сме да се одрекне себе зарад једнакости и да људи, иако су равноправни, нису исти. Нико не треба да се одрекне своје различитости због равноправности“, навео је Миловановић.
Он додаје да није био много упознат са ликом Митрофана Бана док није добио позив да ради на овој представи. Трудио се, како каже, да се упозна преко литературе те од релевантних људи који се баве историографијом и који су на простору гдје је митрополит живио и столовао:
„Он је био велика историјска личност, велики јунак, широк човјек, изван свог времена, велики дипломата, али и један велики мученик. Није хтео да се олако сврста ни на једну страну иако би му то донело олакшање и смањило његов мученички крст. Прихватао је и истицао, није негирао оно што је добро код друге, противничке стране што је јако значајно и за данашњи дан и тренутак у ком живимо сви на овим просторима. Мислим да је то људска ширина и величина и само тако можемо ићи напред. То је оно што сам ја научио из овог лика, тумачећи га“.
Представа је изведена премијерно 2022.године, на фестивалу “Ћирилица“ у Будви, са благословом Митрополита Јоаникија и потом у великом броју градова.
Награђена је на позоришном фестивалу у Вршцу.