Nevesinje
Поводом Дана словенске писмености вечерас је у Галерији Центра за културу „Небојша Глоговац“ у Невесињу свечано отворена изложба најљепших ћириличних радова Другог међународног конкурса „Ћирилица тамељ срца мога“.
На конкурс који је расписала ЈУ Центар за културу „Небојша Глоговац“ Невесиње пристигло је око160 радова из Републике Српске, Србије, Црне Горе и Сјеверне Македоније, што свједочи о снажном одзиву и посвећености очувању националног идентитета и ћириличног писма.
Петочлани жири, састављен од стручњака из области ликовне и писане умјетности, имао је тежак задатак да међу бројним и разноврсним радовима издвоји најбоље. При оцјењивању посебна пажња посвећена је префињености ћириличног рукописа, хармонији ликовног израза, као и дубини симболике и усаглашености.
У категорији одраслих прво мјесто освојила је Сања Ненић из Бијељине, друго мјесто припало је Невесињки Ивани Милановић, а трећепласирани је био Драго Вучић из Билеће.
Посебне похвале жирија добили су и радови Анке Вуковић из Бања Луке, Наташе Јовановић из Никшића, Сање Ђурић из Вршца, Милице Боровчанин из Сокоца, Александра Станковића из Ниша и Лане Вучић из Невесиња.
У категорији дјеце до 15 година, прву награду за најљепши ћирилични рукопис заслужено је освојила Марија Шараба из Требиња, другопласирана је била Хана Скочајић из Невесиња, а треће мјесто заузела је Николија Вујовић из Билеће.
Похвале стручног жирија заслужиле су Јелена Арбиња из Невесиња, Лара Албијанић из Билеће, Софија Ковачевић из Власенице и Марија Капор из Билеће.
Изложбу је отворила докторанд ликовних умјетности Ангелина Вукосав, нагласивши да је вечерас изложено 118 радова, и да је међу њима рад најстарије учеснице овог конкурса 74 –годишње Благице Станоеске из Скопља.
– Овај конкурс поново је потврдио значај ћирилице као нераскидивог и важног дијела српског идентитета и културне баштине – рекла је Вукосав.
Она је додала да је идеја да се најљепши рукописи са овог конкурса једног дана нађу међу корицама монографије која ће на најљепши начин презентовати богатство нашег ћириличног писма.
Награде и дипломе награђеним учесницима додијелио је директор Центра за културу Александар Вуковић.
Центар за културу упутио је захвалност основним школама из Билеће, од којих је стигло близу седамдесет радова, што је значајан допринос овом културном догађају.
Из ове установе истакли су да је циљ конкурса да се очува српски језик и ћирилично писмо, као и да велики број пристиглих радова даје наду да ћирилица неће нестати, већ да ће опстати.
У Храму Свих светих у Зовом Долу јутрос је служена света литургија, а потом је код Споменика погинулих бораца одржан помен и положено цвијеће.
Богослужење је обавио свештеник Драго Зубац. Он је нагласио да нас Црква Христова непрестано духовно исјељује, опомиње и враћа на пут спасења.
„ Да би стекли Царство небеско треба да се усавршавамо поштујући јеванђељске врлине као што су то чинили наши борци полажући животе за свој народ и ближње“, поручио је Зубац. Он је истакао да треба да се угледамо на њихова дјела и живимо као једно срде и једна душа.
Код Споменика на којем се налазе имена 17 погинулих бораца Војске РС са подручја мјесне заједнице Зови До цвијеће су положили чланови породица погинулих бораца, представнице Општинске борачке организације и Општине Невесиње.
Српски борци из Зовог Дола, Бежђеђа и Трусине су више пута кроз историју међу првима стајали на бранику отаџбине. Тако су и у посљедњем рату заједно са браћом из читавог Невесиња одбранили вјековну српску земљу.
Уз благослов Епархије захумско-херцеговачке и приморске у порти Храма Свих светих прије пет година је саграђен и освјештан Споменик погинулим борцима како би било оживљено сјећање на људе који су поднијели највећу жртву за слободу и Републику Српску.
Ученица другог разреда Средњошколског центра «Алекса Шантић» Јована Вишњевац освојила је треће мјесто на ликовној радионици одржаној у Лозници у оквиру 54. Ђачког Вуковог сабора. Под надзором професора Драгана Батинића млада невесињска умјетница показала је свој раскошан ликовни таленат у конкуренцији ученика из читаве Србије и Републике Српске.
Вуков сабор је јединствена културна манифестација која његује ђачко знање и стваралаштво. У протеклих неколико дана низале су се позоришне представе, изложбе, умjетничке и етно-музиколошке радионице, спортска надметања и друге саборске активности.
Чување језика и писма темељ је на којем се гради будућност, а више од пет деценија трајања Ђачког Вуковог сабора, показатељ је, кажу, да је Тршић досљедан чувар српске традиције.
Славским обредом, свечаном литијом и народним саборовањем Црква Светог мученика Вукашина у Придворцима данас је прославила крсну славу. Свету литургију служио је свештеник Младен Чалија.
Многобројни вјерници окупљени око светог храма, славили су светитеља којем народ овог краја указује велико поштовање због његове мученичке смрти.
У својој бесједи свештеник Чалија поручио је да Христос треба да буде у центру нашег бића, јер ћемо само тако бити снажни и истрајни у многим искушењима, као што је био и Свети Вукашин.
– Ако мислимо да у свом животу засијамо, макар приближно као што је био Свети Вукашин, потребно је да се трудимо да будемо бољи људи са пуно праштања и љубави у нашим срцима, да будемо људи чија ће се ријеч поштовати и људи који ће знати за истинске вриједности које су красиле наш народ вијековима – поручио је Чалија.
Кумови данашње славе били су браћа Мишо и Неђо Мрковић, који су припремили крсни хљеб и славско жито, и који су се домаћински побринули да све буде у најбољем реду.
Наздрављајући присутнима Мишо Мрковић пожелио је да нам Свети Вукашин буде на сваку Божију помоћ и радост, на љубав и на обрадовање.
Славски колач наредне године припремиће Милош и Стево Радић.
Међу многобројним гостима био је и Тихомир Пантић, који се након 25 година вратио са породицом из Канаде. Он истиче да човјека вуку његови коријени и завичај, и да је увијек присутна носталгија за отаџбином.
– У неком периоду живота схватио сам да сав тај материјални свијет не може да вас испуни, и ништа не може да замијени мјесто гдје сте рођени. Из тог разлога ја и моја породица смо се вратили у завичај прије четири године, јер овдје припадамо, ту су наше породице, и то је оно што нас у овом моменту испуњава и чини срећним људима. Сматрам да је наша одлука о доласку у Невесиње једна од најбољих у нашим животима, и ево данас смо овдје са нашом родбином и пријатељима, и овакав вид заједништва не може се поредити ни са чим на свијету – каже Пантић.
У част славе и данашњег светитеља здравице су упутили Драган Јокшић и Љубан Дука, величајући лик и дјело Светог Вукашина.
Епархија захумско – херцеговачка и приморска, Одбор при Храму Светог мученика Вукашина у Придворцима, додијелила је захвалницу предузећу „Невесињепутеви“ за њихову несебичну помоћ и асфалтирање дионице испред Цркве.
Скуп заједништва, љубави и слоге протекао је у лијепом дружењу и расположењу мјештана Придвораца, околних села и њихових гостију.
Сабрани око трпезе љубави домаћини су још једном показали да су људи широког срца, који сваког госта дочекају онако како су то наши преци чинили, са пуно љубави и поштовања.
Црква у Придворцима први је храм у Српској православној цркви посвећен Светом Вукашину.
Уз велико прегалаштво мјештана и донације завичајаца црква је подигнута преко пута старе гробљанске капеле. Храм је освјештао епископ Григорије 30. маја 2010. године на дан Светог мученика Вукашина.
