Синоћ је у требињском хотелу „Bellevue“одржано финално такмичење ХП Избора за Мис Источне Херцеговине на коме се у прелијепом амбијенту и пред тристотињак званица једанаест дјевојака такмичило за титулу најљепше Херцеговке за актуелну годину.

Послије четири ревије у којима су се дјевојке представиле у различитим издањима (свечане хаљине, вјенчанице, кежуал и купаћи костими) и богатог забавног програма у коме је учествовао Плесни клуб „Марис“ и вокална солисткиња Гоца Добранић и „Готива бенд“ жири је имао тежак задатак да изабере најбоље међу финалисткињама.

Титулу ХП Мис Источне Херцеговине увјерљиво је освојила Кристина Каришик из Невесиња, која се и у интернет гласању путем фејсбук  странице портала „Херцеговина Промо“ окитила титулом ХП Мис Медија 2017.

Круну најљепшој Херцеговки за ову годину уручила је Тања Вуковић, Мис БиХ за 2008. годину.

Прва пратиља ХП Мис Источне Херцеговине је Ања Милошевић из Требиња, док је за ХП Мис шарма проглашена Драгана Тешевић из Гацка.

Цјеловечерњи програм водили су Александар Хршум и Милица Ного, а окупљенима се испред организатора обратио Бојан Сулавер, директор ХП медија групе, док је о значају једне нове манифестације овог типа говорио Марко Радић, директор Туристичке организације града Требиња.

ХП ИЗБОР ЗА МИСС ИСТОЧНЕ ХЕРЦЕГОВИНЕ организовали су ХП МЕДИЈА ГРУПА, ФРИЗЕРСКА АКАДЕМИЈА „FAIPA“ и требињски БУТИК СТИЛ, а генерални спонзор манифестације је била компанија „Swisslion“.

Херцеговина промо

Светом литургијом, поменом страдалим цивилима и историјским часом данас је у Удрежњу, обиљежена 76. годишњица страдања жртава усташког злочина у овом селу.

Свету литургију у Цркви Светог пророка Илије служио је свештеник Младен Чалија. Након богослужења, испред школе гдје је постављено спомен обиљежје, цвијеће су положили представници Општине Невесиње, Мјесне заједнице Удрежње и Општинске борачке организације. Историјски час одржао је професор историје Бошко Буха.

Свештеник Младен Чалија рекао је да црква Светог пророка Илије ове године прославља 120 година од освjештања и позвао вјернике да се за Илиндан окупе у што већем броју и обиљеже овај велики јубилеј.

- Црква није само грађевина, црква сабира и окупља људе, и везује нас једне за друге – нагласио је Чалија.

Предсједник Мјесног одбора за изградњу споменика Чедо Кљакић рекао је да до сљедеће године планирају да заврше Централно спомен обиљежје у порти Цркве, на којем ће бити уклесана имена свих страдалих у посљедњем Одбрамбено – отаџбинском рату, Другом свјетском рату и солунских добровољаца са овог подручја.

Посланик у Народној скупштини Републике Србије и потомак јединог преживјелог члана у породици Милимир Вујадиновић, истакао је да је народ који се окупио данас доказ, да немили догађај из 1941. године није могао да угаси живот и вјеру овога села.

- Данашњи скуп показује да је злочиначки подухват који се десио у овом селу био узалудан, јер смо упркос свему опет на окупу – додао је Вујадиновић.

Удрежњани који су слободарско опредјељење и патриотизам показивали у свим бунама и устанцима, 2. јуна 1941. године доживјели су масован покољ од усташке хорде само зато што су били Срби.

Потомци жртава, вриједни домаћини Удрежња и ове године, на 76. годишњицу на достојанствен начин присјетили су се првог страдања невесињског живља у Другом свјетском рату.

Дружење и евоцирање успомена настављено је у просторијама Подручне основне школе гдје су домаћини припремили пригодно послужење.

Црква Светог пророка Илије, 2. августа прославиће крсну славу и 120 година од њеног осјештања.

ВЕРИЦА ЧУПКОВИЋ

Црква светог цара Констанстина и царице Јелене у Слату код Невесиња прославила је данас крсну славу и обиљежила  јубилеј 80 година постојања. Тим поводом у Слату је одржан и велики народни сабор који је окупио око 500 вјерника и гостију из Невесиња и других источно-херцеговачких  општина.

Свету литургију служио је владика Григорије уз саслужење свештенства Епархије. Након свечане литије преломљен је славски колач уз здравице домаћина и гостију.

У пригодној бесједи владика Григорије је  рекао да је Слато са својим храмом чудесно мјесто божанске љепоте. Позвао је вјернике да  буду јединствен и покажу  бригу за ближњега указујући да  су  и наши преци у овим планинама опстали вјерујући у Бога и ширећи хришћанску љубав.

- Вријеме цара Константина и других владара који су бранили хришћанство је прошло и сада ћемо себи најбоље помоћи тако што ћемо урадити добро дјело за ближњега, комшију и пријатеља - поручио је Григорије.

Захвљујући се свим људима који су допринијели да саборовање протекне у лијепој атмосфери и хришћанском духу начелник општине Миленко  Авдаловић  изразио је задовољство и срећу што и данас вјерници у овај свети храм долазе са истом љубављу као и прије осам деценија када су га са пуно зноја и одрицања сазидали.

- Ова наша црква је издржала све изазове, два свјетска рата, планинске вјетрове и сњегове, мирис барута и јеку топова - истакао је Авдаловић поручивши да се нада да ће у будућности за овај храм бити везани само радосни догађаји.

У културно-умјетничком програму наступили су чланови фолклорне секције КУД-а „Невесиње“. Етно група „Симонида“ и народни гуслар Љубан Дука.

Прије богослужења у Слату код спомен обиљежја у Дрежњу положено је цвијеће у знак сјећања на страдалнике из Другог свјетског рата који су се први у поробљеној Европи супроставили фашистичкој сили.

Црква Светог цара Константина и царице Јелене духовно је средиште српског живља из Слата, Дрежња, Грабовице, Жуновине и Шипачна пуних осам деценија. Низале су се генерације, једни остајали, а други трагајући за бољим животим одлазили, али је остала заједничка љубав према светом храму и завичају.

Овај крај патриотски опредијељених људи, уосталом није ни могао дати другачије промишљање него вјеру у божију љубав и хришћанске врлине.Своје опредјељење за слободу и правду показивали су у свим отаџбинским ратовима у којима су поднијели велику жртву.

Овај Свети храм све године постојања није само био духовна вертикала  која је вјернике повезивала с Богом него и мјесто гдје су чувани традиција и обичаји. Вјероватно ни славни преци који су градили овај храм нису ни слутили да ће се и толико година послије овдје играти и пјевати.