Nevesinje
Архив Војводине, поводом обиљежавања 150 година Невесињске пушке, даровао је Народну библиотеку Невесиње вриједним књигама. Пошиљка садржи двјеста књига, чији је издавач Архив Војводине.
Директор Народне библиотеке Невесиње, Синиша Килибарда, истакао је да су наслови махом интересантни и вриједни, а обухватају области историје, историографије, политике, православља, као и белетристике. Издвојићемо неколико: „Страдања мостарских Срба у НДХ“ аутора Милана Гулића, „Поријекло и поруке предака“ Милорада Деретића, „Општа историја средњег века“Милана Стојановића, Свето Писмо и Свети Оци I-IV, Изабрана дела Дејана Медаковића, Мира Вуксановића и Селимира Радуловића.
Килибарда се захвалио представницима Архива Војводине, и изразио наду да ће ове двије институције и убудуће наставити сарадњу.
Милан Солдо, мајор Војске Републике Српске, преминуо је у Невесињу након дуже болести у 66. години. Сахрана је обављена данас на мјесном гробљу у Миљевцу.
Као командант Првог пјешадијског батаљона у Другој лакој бригади, међу борцима и народом омиљени Сова, прошао је све одсудне битке и искушења са којима се током Одбрамбено-отаџбинског рата суочавала ова војна формација на невесињско – коњичком ратишту.
Милан је рођен у Миљевцу у вишечланој породици Солдо која је у Другом свјетском рату била прогањана зато што је гајила традицију српских јунака. Основну и средњу школу је завршио у Невесињу, а из ЈНА је изашао са чином потпоручника.
У рат одлази у новембру 1991. године на дубровачко ратиште, а онда је 15. априла 1992. године на позив пуковника Душана Вукоја стигао на Борке гдје је уз помоћ мјештана и сабораца учествовао у оснивању Друге лаке бригаде која је одиграла кључну улогу у спашавању српског народа из Коњица и околине. Као командант батаљона, карактером, мирноћом и храброшћу, улијевао је повјерење међу саборцима и народом.
Предсједник Борачке организације Невесиње Синиша Шиповац за Солда каже да је био храбар официр, поуздан пријатељ, узоран комшија, човјек чистог образа, без сујете, лажи и похлепе.
Није тражио признања, није говорио много и није се хвалио, али је увијек био тамо гдје је било најпотребније – раме у раме са својим саборцима, у првим редовима чувајући народ и част. Шиповац подсјећа да је одбио и одликовање команде бригаде током рата говорећи да за то увијек има времена и да је најважније сачувати народ.
„Прави људи се не мјере титулама ни имањем, него храброшћу, добротом, тишином и достојанством, а такав је Сова остао до краја живота“, поручио је Шиповац.
Саучешће породици упутили су ратни команданти Душан Вукоје и Боро Антељ и бројни саборци.
Црква светих апостола Петра и Павла на Залому у суботу, 12. јула, обиљежава крсну славу – Петровдан и 140 годинa од почетка градње овог светог храма.
Света литургија почиње у 9 часова. Након богослужења и литије биће обављен обред ломљења славског колача.
Планирано је и откривање спомен табле са историјским записом у значају ових локалитета за устанак Невесињска пушка.
Петровданско саборовање на Залому траје више од једног вијека.
Према Јефту Дедијеру насеље је добило име по арбанашкој ријечи лом која значи ријека, а зал облутак, шљунак или сухо ријечно корито. Касније је насеље названо Залом паланка или Дербен.
Иако се сматра да је насеље настало у средњем вијеку, јер из тог периода има прилично докумената и разних споменика, ипак др Јиричек сматра да је на подручју садашњег мјеста Залом постојала насеобина у римско доба. Он своју претпоставку поткрепљује неким налазима – натписима, циглама и сл. Сви су изгледи да је у средњем вијеку постојало насеље, јер о томе говоре трагови здања и стећци. У близини је чак постојала радионица стећка.
У Љетопису Пећке патријаршије се наводи да је Сава Немањић у Невесињу 1219. године поставио првог хумског епископа, а неки извори прецизирају да је Хумска епископија основана у селу Залому након чега је невесињски крај још дуго остао земља Немањића.
Рачуна се да је Залом паланка изграђена 1788, али неки историчари тврде да је то било и раније јер има остатака старих кула. Касније је урађено камено утврђење, касарна, судница, водовод, хан...
Залом су 1830. године запалили и срушили одреди Хусеин-бега Градашчевића у сукобу са Реџепашићима. Послије овог догађаја Турци су опет подигли касарне и куле.
Аустро-угарске јединице су заузеле Залом 2. септембра 1878. и у њему је у почетку било стационирано 10 батаљона војника. Изградњом новог пута Залом је изгубио ранији значај као стратегијско мјесто и током времена срушене су куле, касарне и остала здања.
Црква светих апостола Петра и Павла
Градња Цркве светих апостола Петра и Павла почела је 1885. године на локалитету Примет. Главни мајстор био је Ђуро Мичета из Љубиња. Претходно је на том мјесту била подигнута црква од букових дасака. Заузимањем заломског пароха Риста Говедарице црква је завршена већ наредне године и 29. јуна 1886. године освећена од митрополита Игњатија.
У близини храма 1928. године саграђен је Црквени дом. У зид објекта уметнута је Спомен плоча са ликом Краља Александра. Освјештању дома присуствовало је преко 3.000 људи.
У оквиру обиљежавања великог јубилеја –150 година од Невесињске пушке, у Галерији Центра за културу „Небојша Глоговац“ вечерас je отворена документарна изложба „Од Невесињске пушке до Солунског фронта“.
Аутор изложбе Наташа Глигорић, која је праунука Пера Тунгуза и секретар Удружења Невесињаца у Београду, каже да кроз овај пројекат његује културу сјећања и афирмише завичајно насљеђе у српској јавности.
– Осјећам се изузетно почаствованом што смо се вечерас сабрали у Невесињу да се подсјетимо слободарских традиција нашег народа и одамо почаст 150. годишњици устанка Невесињска пушка. У Херцеговини, готово у свакој породици је живо предање о неком претку, јунаку који својим дјелима инспирише и подучава будуће нараштаје, а о њиховим подвизима се пјева уз гусле и са поносом бесједи пред народним скуповима – рекла је Глигорић.
Она је додала да је харамбаша Перо Тунгуз имао Божију милост да траје и да се кроз његову биографију преламају историјски догађаји друге половине 19. и почетка 20. вијека, у којима је био директни учесник Невесињске пушке, Улошког устанка и Првог свјетског рата.
– Породично казивање о Перу Тунгузу и времену у ком је живио поткријепљено је књигама као резултатом стваралачког опуса његових синова Радована и Данила, мог дједа, и резултирало је богатом породичном архивом на коју сам се ослањала у припреми ове изложбе. Изложба свједочи о животу и улози појединца у значајним историјским процесима и слободарској идеји која је започела у Херцеговини, а завршена на Солунском фронту – нагласила је Глигорић.
Историчар Ненад Урић говорећи о историјским чињеницама и животу Пера Тунгуза, нагласио је да ова изложба освјетљава живот, војевање и стремљења хајдука, харамбаше и устаничког вође.
Изложбу је отворио предсједник Комисије за његовање слободарских традиција српског народа, историју и документацију Борачке организације РС Војин Гушић. Он је истакао да је увијек, а посебно ових дана када обиљежавамо овај велики јубилеј, поносно бити Невесињац.
− Велика ми је част што отварам ову изложбу, и сматрам да је Перо Тунгуз међу свим нашим јунацима и устаницима које је красило чојство и јунаштво, први међу једнаким – додао је Гушић.
Стихове пјесме „Невесињска пушка“ коју је написао пјесник Боро Граховац, уз гусле је појао народни гуслар Милош Паровић. Невесињска пушка и Перо Тунгуз инспирација су многим ствараоцима, а стихове пјесме „Харамбаша“ говорио је пјесник Јован Братић. У свом препознатљивом стилу, композицију „Захумска“ отпјевао је композитор и кантаутор Горан Дука.
Програм је водила докторанд ликовних умјетности Ангелина Вукосав. Она је истакла да је изложба организована у оквиру пројекта Удружења „Култура без граница“ са Трифком Ћоровићем на челу, који је допринио да изложба у дизајнерском смислу изгледа баш овако.
Изложба „Од Невесињске пушке до Солунског фронта“ реализована је под покровитељством Представништва Републике Српске у Србији, на челу са директором Млађеном Цицовићем и у сарадњи са Музејем Херцеговине у Требињу, Удружењем ,,Култура без граница" и уз стручну сарадњу историчара Ненада Урића.
Невесињска публика имала је прилику да погледа 27 паноа, на којима је приказан херојски пут овог јунака који је свој живот посветио слободи српског народа, од првих устаничких дана 1875. године до пробоја Солунског фронта 1918.
Изложба у Галерији Центра за културу „Небојша Глоговац“ биће отворена до 18. јула.
