Nevesinje
Светом литургијом, славским обредом и народним саборовањем данас је у присуству великог броја вјерника обиљежена крсна слава храма Свих светих на Зовом Долу.
Богослужење су обавили протојереј ставрофор Зоран Илић и ђакон Ратко Зубац, а након тога је уз пригодне здравице преломљен славских колач.
Честитајући славу храма Илић је поручио вјерницима да чувају добра дјела и да их стално унапређују.
− Треба да будете поносни што извор напретка у Невесињу у овом времену креће из Зовог Дола – поручио је Илић.
Саборовање је настављено уз пјесму и пријатељске разговоре мјештана и завичајаца расутих по читавом свијету. Славским свечаностима присуствовали су народни посланик Илија Таминџија, представници јавних предузећа и установа, бивши официри Војске РС и бројни гости. Домаћини су приредили и братску трпезу љубави.
Храм Свих светих у Зовом Долу настао је као израз љубави и труда мјештана, донатора, приложника и свих добронамјерних људи. Ово прелијепо здање освјештано је прије двије године. Изградњом храма Зови До је добио мјесто за вјерско окупљање и народно саборовање.
У невесињском селу Дрежањ данас је обиљежено 77 година од првог оружаног отпора у Другом свјетском рату окупаторско-усташким јединицама.

Програм обиљежавања почео је светом литургијом у Цркви светог цара Константина и царице Јелене у Слату, која је данас прославила своју крсну славу.

Славским свечаностима и ломљењу колача присуствовали су вјерници из Невесиња и осталих херцеговачких општина, који вуку корјене из ова два невесињска села, као и представници Општине Невесиње и Општинске борачке организације.
Пригодну бесједу одржао је свештеник Драго Зубац.
„Нека Господ молитвама светих и равноапостолних Константина и Јелене пробуди наду, вјеру и љубав за вјеру православну хришћанску“, рекао је Зубац.
Начелник општине Миленко Авдаловић захвалио се свима, који су својим присуством увеличали прославу славе Цркве и помолили се за душе жртава усташког терора.
„Дај, Боже, да се састајемо много година у добром здрављу, на срећу и радост свих нас и наших породица“, рекао је Авдаловић у славској здравици.

Након славског обреда, делегације Општине Невесиње и Општинске борачке организације заједно са потомцима жртава усташког злочина и поштоваоцима њиховог слободарског опредјељења положиле су цвијеће код Спомен обиљежја на мјесном гробљу у Дрежњу. Парастос , паљење свијећа и полагање вијенаца уприличено је и на Партизанском гробљу у овом селу.
Предсједник Савјета мјесне заједнице Дрежањ Драган Ивковић у свом обраћању истакао је да мјештани овог села никада не смију да забораве храброст својих предака, који су прије 77 година смогли снаге да опале прву пушку против фашизма.
Иако је у историји остало записано да је Дан устанка против фажизма у БиХ 27. јули 1941. године, мјештани малог невесињског села Дрежањ су још 3. јуна први пружили оружни отпор окупаторској сили.
ТАЊА ИВКОВИЋ
Пошта на Оџаку преселила се на стару локацију, у објекат који је реконстрисала Општина Невесиње уз помоћ ЈП „Водовод“, Шумског газдинства „Ботин“ и ХЕТ-а. Помоћна пошта Оџак (88285) послује у мрежи пошта Републике Српске – РЈ Требиње.
У обновљеном објекту биће смјештена и канцеларија Мјесне заједнице Оџак.
Подсјећамо, радови су обухватили замјену подних слојева, прозора и врата, уградњу гипс преграда, санацију зидова и плафона, те адаптацију кровне конструкције и санитарног чвора.

Овогодишњи сајам домаћих производа и ручних радиности који се одржава у оквиру Невесињске олимпијаде имаће регионални значај и биће финансиран у оквиру пројекта „Регионална сарадња и повезивање у областима пољопривреде и руралног развоја у прекограничним регионима“. Ово је потврђено на јучерашњем састанку групе заинтересованих страна прекограничног региона „Крш“ у Требињу.

Опшина Невесиње је са партнерским удружењима „Талас 059“ и „Свјетлост“ кандидовала пројекат „Плодови херцеговачког крша“ са циљем да промовише домаће предузетнике који су фокусирани на традиционалну производњу, као и да обогати постојећи олимпијски сајам. Од 96 пријава, осам је ушло у други круг, а само три ће добити финансијску подршку.
Пројектни менаџер Миљан Буха наглашава да на указано повјерење треба узвратити озбиљном организацијом сајамске манифестације на којој ће излагачи имати прилику да представе, али и продају традиционалне херцеговачке производе и ручне радиности. Буха каже да ће овај августовски догађај пратити и едукативне радионице на којима ће млади бити упућивани у област предузетништва и стицање нових знања и вјештина кроз дух традиције.
Буха очекује да ће на сајму учествовати око 60 локалних и регионалних пољопривредних произвођача.

