Nevesinje
Невесињска гимназијалка Милица Радовановић освојила је главну награду у Мркоњић Граду на 18. Међународном конкурсу љубавне поезије „Пјесма над пјесмама“ о теми „Без љубави твоје“.
На конкурс се пријавило 550 пјесника из 12 земаља, који су послали 1.650 пјесама.
У категорији „младе наде љубавног пјесништва“ жири је Миличину пјесму „Без љубави твоје “ рангирао на прво мјесто. Пјесма је објављена у зборнику „Пјесници који додирују љубав“.
Књижевна манифестација „Љубавне пјесме над пјесмама“ одржава се у Мркоњић Граду од 2002. године у организацији Клуба умјетничких душа. Ову награду су до сада добијали бројни књижевници међу којима и Перо Зубац и Матија Бећковић.
Ове године награда у категорији „афирмисани пјесници“ припала је новосадском књижевнику Милану Ненадићу.
Милица Радовановић је ових дана добила још једно вриједно пјесничко признање. На Међународном фестивалу поезије и приче „Трифун Димић“ у Новом Саду освојила је другу награду.
ПЈЕСМА НАД ПЈЕСМАМА ЗА МЛАДЕ НАДЕ ЉУБАВНОГ ПЈЕСНИШТВА
Милица Радовановић – Шифра: „Херцеговка17“ - Невесиње СШЦ „Алекса Шантић“ IVг2
БЕЗ ЉУБАВИ ТВОЈЕ
I
Ти одувијек си знао за праву мјеру љубави,
ону црвену линију ограничења.
А ја сам летјела у етарском бескрају маште,
замишљених снова и само себи важних хтијења.
Ја сам себе мјерила само према себи,
убијеђена да све је моје докле поглед допире.
Без бриге хоће ли чекања занавијек само чекања бити,
ни што је срце разуму стало да се опире.
На кожи осташе да стоје трагови,
тамо гдје су ме твоје ријечи миловале
и одрази сопствених чежња у твојим очима
што су ми суморне дане и ноћи гријале.
Сад кад опет си ту, немоћи моје узми,
не дај да се кријем иза неизговорених ријечи.
Нека нам нада буде снажнија а од сумње
и спокој срца од разума пречи.
У лелујавој измаглици, надања нек изблиједе.
Дрхтава топлина додира нека нас грије,
нека нам се треном исплате сва бивша чекања,
јер ми смо једне чаролије половине двије.
II
Зоре су моје сновима обојене.
Сопствених жеља струја ме носи,
као сјеверац лишће, замисли ковитлам,
дјевојка сам са звјезданом прашином у коси.
И више ми мало, и мало ми више,
па се смијешим реду у сопственом нереду.
Сраман ми мали осмијех на лицу,
док се снова нити у глави ми преду.
Слатка су мени сва будућа ишчекивања,
као бисере у ниску своје мисли редам.
Ја бојим сновима преде очима видике,
а преко свога рамена спокојно гледам.
А теби подсвјест данима шапуће,
да ја само вјетрењаче јурим,
живим у свом чардаку ни на небу, ни на земљи..
ја не знам да се скрасим и не журим.
И ако ти једном моје мисли вјетрови донесу
кроз бескрајно кретање кроз простор и дан.
Скривену од себе самог истину ћеш да наслутиш,
само у сопственом сну украо си мој сан.
III
О теби мисао хтијела бих да стресем,
као земља под сунцем, рани јутарњи мраз.
А она, и ако на трен оде,
лако се врати штипа ми разум срце и образ.
Мисао о теби, мирне снове ми краде,
као освјетљење звјезданог неба сјај,
као паучина око мене мрежу исплете
и никад не знам гдје јој је почетак, а гдје крај.
Моја мисао о теби, као ријека, начин нађе
да савада препреку и настави даље да тече.
Узалуд је другом мисли потискујем,
она опет дође као што дођу нова зора, дан и вече.
И не знам кад сам је у срце упустила
и како ли је тако лако до њега нашла пут,
кад сам своје ослонце увијек у себи проналазила
и тјерала срце да чврсто разум ми држи за скут.
Али овај вјечити животни ток,
пун је тајна што се никад не дознају.
Срце има своје тајне путање,
што разум уопште не познају.
Светом литургијом, поменом погинулим борцима и полагањем цвијећа на спомен обиљежја данас је у Невесињу обиљежен 14. фебруар – Дан Борачке организације Републике Српскеи Дан бораца одбрамбено-отаџбинског рата. Овај датум се обиљежава као годишњица Првог српског устанка и Дан ослобођења Невесиња од фашизма.
Након свете литургије у Цркви Вазнесења Господњег код Спомен обиљежја на Гвозду делегације Општинске борачке организације, општина Невесиње и Источни Мостар и Организације стрјешина Републике Српске положиле су цвијеће. У Спомен соби су упаљене свијеће, а одржан је и помен за погинуле борце.
Делегације су цвијеће положиле и код Споменика слободе на централном градском тргу.
Предсједник Општинске борачке организације Синиша Шиповац рекао је да су Невесињци кроз више ослободилачких ратова показивали сталну тежњу за слободом и да су при томе поднијели велику жртву. Он је најавио да је ове године планирано освјештање Споменика погинулим борцима у МЗ Зови До и довршетак изградње спомен обиљежја на Удрежњу. Шиповац је поручио свима који омаловажавају постојање Републике Српске да ће демобилисани борци данас у миру чувати Српску још јаче и боље него у рату, наглашавајући да је то њихова уставна обавеза.
Бранећи Невесиње у протеклом рату погинула су 683 српска борца, а током Другог свјетског рата животе је изгубило око 1.600 лица из тадашњег невесињског среза. У добровољачком покрету у ослободилачким ратовима србије и Црне Горе (1912 – 1918) учествовало је преко 600 Невесињаца.
Нажалост, 14. фебруар је у историји остао уписан и као дан страдања 14 недужних невесињских дјевојака које су 1945. године убили припадници Десете херцеговачке бригаде показујући несхватљиву мржњу. Овај догађај је бацио сјенку на славље због ослобођења од фашизма.
Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске, обавјештава носиоце регистрованих породичних пољопривредних газдинстава (комерцијалних и некомерцијалних), да су дужни у складу са чланом 5. став 1 и 2. Закона о доприносима („ Службени гласник Републике Српске“, бр. 114/17), најкасније до 31. марта 2019. године за претходну годину доставе годишњи обрачун доприноса, јер је то од ове године услов за добијање подстицаја.
Обрачун доприноса се предаје Подручној јединици Пореске управе на Обрасцу 1002.
Образац 1002 се преузима у Пореској управи.
Невесиње је од синоћ поново у зимском амбијенту. Нападало је неколико центиметара снијега,температура је јутрос -2 степена Целзијуса, али јак вјетар ствара осјећај веће хладноће.
Све магистралне и регионалне саобраћајнице на подручју општине Невесиње су проходне, сем дионице Улог – Кланци преко превоја Морине, потврђено је јутрос у предузећу Невесињепутеви. На овом путном правцу машина је очистила пут до Горњих Плужина, али се даље путовање не препоручује због снијежних сметова.
Синоћ су очишћени регионални путни превци према Зијемљима и Трусини, а јутрос је машина упућена према Ћесиму.
Магистрални пут Мостар – Невесиње – Гацко је први приоритет одржавања и на овој саобраћајници саобраћај се одвија редовно уз опрезну вожњу.
Температуре у 7 часова:
-4 Чемерно
-3 Калиновик
-2 Невесиње
-1 Гацко
3 Билећа
5 Требиње
7 Мостар
Метеоролози за данас најављују хладно и вјетровито вријеме, али се не очекују нове падавине. Дневна температура у Невесињу у наредна два дана неће излазити из минуса. Топлије вријеме са више сунчаних интервала очекује се од четвртка.
Шта каже народни метеоролог?
Фебруар је, иначе, чудан мјесец пун временских изненађења, честих и наглих промјена и смјењивања хладноће и топлоте, као и жестоких налета зиме.
Херцеговци нису вољели топле фебруаре што потврђује изреке „Ако фебруар не вије, онда март оплакује“, „Ако се у фебруару мачка на крову грије, у марту се уз пећ свије“, „Што фебруар измами, то март опали“ и друге.
Народни метеоролог је у фебруару имао симболе и репере у свецима и празницима. Света три јерарха сматрају се заштитницима људи и животиња од „студених и злих вјетрова“. По вјетровима који дувају овог дана, прогнозира се какво ће бити вријеме током читаве године.
Трифундан, између осталог, заштитник је винограда, јер он уништава све инсекте и болести које нападају винову лозу, а прижељкује се да тога дана буде хладно. У Херцеговини народни метеоролог више жели кишу, па је настала изрека „Трифундан ведро, биће суше, а падне ли киша, биће родна година.
Сретење се у народу тумачи као дан у коме се сусрећу зима и љето. Вјерује се да на тај дан мечка излази из свог брлога и погледа да ли има сјенку. Ако је има, онда се окреће и враћа у пећину да одспава још шест недјеља, колико ће зима трајати. Ако нема сјенке, односно ако је облачно, онда одгега у шуму у потрагу за храном, што значи да је зима прошла.
