Мара Гаћиновић из села Лукавац данас је прославила 100. рођендан. Окружена породицом, комшијама и пријатељима слављеница је поручила да су у животу најважнији здравље, срећа и пажња најмилијих.

Бака Мара рођена је 27. априла 1919. године и читав животни вијек везује је за заселак Кљен гдје је одгајала дјецу и бавила се пољопривредним радовима. Изродила је седам синова које је учила хришћанским врлинама, стрпљењу и оптимизму. Највећу срећу и задовољство у дубокој старости причињавају јој унуци и праунуци.

Борила се да потомке изведе на прави пут, а они јој се данас одужују пажњом и слогом. Мара је на рођенданско славље окупила родбину из читаве регије. Срдачни сусрети пуни емоција најбоље говоре какав углед и поштовање у породици Гаћиновић има ова ведра и разборита старица.

Марин улазак у нови животни вијек поклопио се са највећим хришћанским празником. Каже да се за Васкрс припремала постом и молитвом, као што је то и читавог живота чинила.

Бака Мара са праунуцима

За дуговјечност заслужни гени

Сматра да су за њену дуговјечност заслужни гени пошто је и њена мајка живјела преко 100 година. Упозорава, ипак, на начин исхране и умјереност у свему. Каже да је искључиво користила домаће производе и да је избјегавала конзервирану храну.

Мару је здравље увијек добро служило и љекару је ријетко одлазила. Данас занимацију налази у плетењу, а воли и да чита.

Бака Мара са синовима и зетовима

Мара се сјећа атентата на Краља Александра 1934. године

Живахна и виспрена старица из Лукавца радо приповиједа о прошлим временима. Каже да је било много обавеза и тешких послова, али се стизало и за сијела и састанке.

Непогрешиво интерпретира догађаје из ране младости који нису везани само за њено село него и читаву Краљевину Југославију. Сјећа се великих поплава 1934. године, атентата на Краља Александра у Француској и страхота Другог свјетског рата.

Иако је „узела стоту“ Мару и даље краси ведар дух. Воли да се нашали са унучићима, али и да им подијели неки савјет. Радује је што њени потомци живе лагодније у односу на стара времена.

Најстарија Невесињка поносна је на породицу Гаћиновића која је у посљедњих 150 година изњедрила доста познатих и учених људи.

Резала се рођенданска торта и славило онако како то бака Мара и заслужује. Смијеха и доброг расположења није недостајало у дому Гаћиновића, пошто је бака Мара, како и приличи рођенданском слављу, госте увесељавала духовитим опаскама.

Бака Мара задовољна што је Ђоковић опет на врху свјетске листе

Јубиларни рођендан није могао проћи без приче о Новаку Ђоковићу, пошто је бака Мара велики навијач српског тениског аса. Неколико пута је устајала по ноћи да гледа телевизијске преносе његових мечева. Радује је што је опет у свјетском врху.

Бака Мара са синовима Лазаром, Мићом и Здравком

Здравко Гаћиновић: Желимо да се надахњујемо Мариним животним искуствима

Марин син Здравко дуго није био у завичају. Лијеп повод окупио је његове братственике па није мањкало доброг расположења. Здравко каже да се још од свештеника Јакова који се 1835. године преселио у невесињски крај у Кљену није искупило више потомака породице Гаћиновић.

– Приредили смо ову свечаност у знак поштовања према нашој Мари, да се надахњујемо њеном добротом и животним искуствима− рекао је Здравко Гаћиновић.

Звона на православним храмовима у Херцеговини у недјељу ће јавити долазак великог празника – Васкрсења Христова. У раним јутарњим часовима уз свим источно – херцеговачким општинама похрлиће хиљаде вјерника на васкршње литургије.

Након заједничке молитве и духовних обреда, топлину и радост Васкрса пренијеће у своје домове гдје ће наставити празновање заједно са својим укућанима, кумовима и пријатељима.

Васкрње светковине увијек су у Херцеговини имале посебну драж, не само због духовног испуњења, већ зато што се долазак овог великог хришћанског празника поклапа са буђењем природе након исцрпљујуће зиме која понекад зна потрајати и по шест мјесеци. Радост у срцу, праштање у души и љепота у оку дио су васкршњих празника сваке године.

Честитке свештенству и грађанима

Поводом Васкрса честитку свештенству СПЦ и свим грађанима Невесиња упутио је начелник општине Миленко Авдаловић са жељом да највећи хришћански празник проведу у миру и благостању са породицом и пријатељима.

̶ У име Административне службе и своје лично име православним вјерницима честитам Васкрс. Нека нам овај велики празник врати вјеру у бољу будућност и укаже на важност његовања моралних вриједности, међусобног уважавања и поштовања – поручио је Авдаловић.

Васкршњи обичаји у Херцеговини

У православним селима у Херцеговини сачувано је доста лијепих народних обичаја за васкршње празнике, а нарочито оних у којима учествују дјеца. У Великој недјељи пред Васкрс углавном се није радило или су се завршавали најнужнији послови. На Велики петак су се фарбала јаја, најчешће у црвену боју. Често је кориштена кора од лука или орахов лист. На Велики петак се причешћивало код цркве или у некој кући коју одреди свештеник. Сваки гост на дан Васкрса даривао се фарбаним јајима, а нарочито дјеца. Са јајима се туцало и онај ко поломи јаје узимао га је за себе.

У неким крајевима се задржао обичај, да се укућани ујутро на Васкрс, умију водом у коју је претходно стављено црвено обојено јаје. У Херцеговини је обичај да пуница на Васкрс носи својим удатим кћеркама и зетовима црвена јаја, а кћерка, односно невјеста дарује их опет својим некадашњим сватовима и куму највише. Чобани првог дана Васкрса нису јаја уносили у тор или шталу, да им стока не би боловала. На Васкрс се ишло на богослужење у цркву. У портама православних храмова млади су играли у колу које се није прекидало до одласка кући.

Васкршња туцијада у Зовом Долу

Код Храма Свих Светих у Зовом Долу на дан Васкрса у 11 часова биће приређена традиционална Васкршња туцијада. Организатори су саопштили да ће се у случају кише ова обичајна манифестација одржати у школској сали.

Начелник општине Невесиње Миленко Авдаловић рекао је да ће кандидовати два пројекта за финансирање донаторским средствима Владе Србије у склопу помоћи локалним заједницама у Републици Српској.

- Имамо завршен пројекат за изградњу улица у бившем војном логору гдје је почела градња нове четврти. Тамо је изграђен велики тржни центар, у току је градња стамбене зграде и на тој локацији биће отворена потпуно нова стамбено-пословна зона. Почела је изградња Улице 9. јануара која ће бити повезана са улицом која води ка кружном току - изјавио је Авдаловић Срни.

Према његовим ријечима,са том улицом биће повезан низ мањих улица за чију изградњу је неопходно око милион марака, док ће градња Улице 9. јануара коштати око 400.000 евра.

Авдаловић каже да се други пројекат односи на енергетску ефикасност старог дома војске.

- У тој згради су смјештене Музичка школа, Библиотека и Градска галерија. Тај пројекат, чија је израда у току, вриједан је између 200.000 и 300.000 марака - напоменуо је Авдаловић.

Он је подсјетио да је Влада Србије прошле године издвојила 150.000 евра за обнову Дома културе "Небојша Глоговац" у Невесињу, а потпуно реновирање ове установе Влада Републике Српске је подржала са 250.000 КМ.

Предсједник Владе Републике Српске Радован Вишковић недавно је најавио састанак свих начелника и градоначелника из Српске и представника неколико општина из Федерације БиХ са већинским српским становништвом са високим званичницима Српске и Србије.

Састанку би требало да присуствују предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик, предсједница Републике Српске Жељка Цвијановић, предсједник Србије Александар Вучић и премијер Србије Ана Брнабић.

На састанку, који би требало да буде одржан почетком маја, биће разговарано о реализацији досадашњих и планирању нових пројеката за које ће Влада Србије у овој години издвојити 9,3 милиона евра.

СРНА