У Доњем Дрежњу данас је обиљежена 78. годишњица Јунског устанка из 1941. године.

Програм обиљежавања почео је светом литургијом у Цркви светог цара Константина и царице Јелене у Слату која је прославила и крсну славу.

Сјенима жртава палим током првог оружаног отпора усташким јединицама у Другом свјетском рату поклонили су се и положили цвијеће код Спомен обиљежја на мјесном гробљу у Дрежњу, делегације Општине Невесиње и Општинске борачке организације и представници Мјесне заједнице Дрежањ заједно са потомцима и поштоваоцима жртава усташког злочина. Парастос, паљење свијећа и полагање вијенаца уприличено је и на Партизанском гробљу у овом селу.

Предсједник Савјета МЗ Дрежањ Драган Ивковић захвалио се присутнима што су поново дошли да одају почаст  храбрим прецима који су прије 78 година дали животе за одбрану својих огњишта. Он је изразио наду да ће се обиљежавање овог значајног датума наставити и у будућности и подићи на један виши ниво.

Окупљене мјештане поздравио је и начелник општине Невесиње Миленко Авдаловић нагласивши да овакве датуме треба памтити, окупљати се и молити за покој душа свих погинулих у претходним ратовима.

Иако је у историји остало записано да је Дан устанка прoтив фашизма у БиХ 27. јули 1941. мјештани невесињског села Дрежањ су још 3. јуна први смогли храбрости да пруже оружани отпор окупаторској сили. Као и много пута кроз историју, прорадио је српски инат и слободарско опредјељење мјештана Дрежња који су смогли снаге да се супроставе злочинцима.

У село Доњи Дрежањ у вечерњим сатима 2. јуна стигла је вијест да се усташке снаге припремају да дођу у зору 3. јуна. У кући Ивковића договорено је да се сви они који имају оружје спреме за одбрану и размјесте по положајима око села, а да се жене и дјеца припреме да у сваком тренутку могу брзо да се евакуишу из села. Око 10 сати прије подне показало се да је вијест тачна, пошто се појавила група од око 20 заштитних ловаца, које је предводио поручник Миховил Зимшек, а који су дошли у намјери да конфискују „ватрено оружје и други ратни материјал“. Чим су изашли из аутобуса, код моста на ријеци Заломки, на хрватске снаге се запуцало из двадесетак пушака са двије стране. Пушчана ватра Дрежњана означила је почетак оружаних борби у Херцеговини.

Изненађени таквим „дочеком“, заштитни ловци су брзо побјегли према Оџаку, а један од њих је „ухићен са пушком“. Пошто је поручник Зимшек извијестио о отпору који су пружили Дрежњани, натпоручници Фрањо Судар и Рудолф Кучера окупили су око 300 наоружаних људи (домобрана, оружника и усташа) и упутили их ка Доњем Дрежњу. Нови напад на Доњи Дрежањ почео је око 13 часова. Вишеструко слабије устаничке снаге, које је предводио Обрен Ивковић, наредник југословенске краљевске војске, наставиле су са пружањем отпора. Отпор је трајао све док се становништво није повукло из села ка планини, а борцима понестало муниције. Пошто су браниоци одступили, хрватске снаге су око 15 сати ушле у напуштено село. Затекли су само двије жене и једно дијете – Тодору и Цвијету и једногодишњу Анђелу Ивковић и све их побили. Осим тога, спалили су велики број кућа, како се избјегли мјештани не би имали гдје ни вратити. Напустили су Доњи Дрежањ око 17 сати и вратили се у Невесиње.

Светом литургијом, поменом страдалим цивилима и полагањем цвијећа у Удрежњу је данас обиљежена 78. годишњица страдања жртава усташког злочина у Другом свјетском рату. Са скупа је поручено да данашње генерације никад неће заборавити људе који су поднијели жртву очекујући слободу и правду.

Након богослужења у Цркви светог пророка Илије, свештеник Младен Чалија одржао је помен погинулим борцима и страдалим цивилима. Код Спомен обиљежја у изградњи у порти храма делегације општине Невесиње и Општинске и Мјесне борачке организације положиле су цвијеће.

Потомци жртава, мјештани Удрежња, представници борачких организација и локалне управе на достојанствен начин су се присјетили првог страдања невесињског живља у Другом свјетском рату.

Истичући да је Удрежње увијек било познато по херојству свештеник Младен Чалија је садашњим генерацијама поручио да буду јунаци у прегалаштву и добрим дјелима.

 – Дај Боже да довршимо овај споменик и да се окупљајући око светог храма увијек сјећамо светитеља и наших погинулих сродника – поручио је Чалија.

Предсједник Општинске борачке организације Синиша Шиповац рекао је да овакви догађаји треба да нас сабирају и подсјећају на јединство које је и изродило Републику Српску.

У име локалне управе присутне јер поздравио начелник Одјељења за привреду и друштвене дјелатности Синиша Братић, а у име Мјесног одбора Општинске борачке организације Ранко Вујадиновић.

Удрежњани који су слободарско опредјељење и патриотизам показивали у свим бунама и устанцима 2. јуна 1941. године доживјели су масован покољ од усташке хорде само зато што су били Срби.

Удрежње је било познато по великом броју солунских добровољаца и чланова соколске организације, па је и у томе лежао један од мотива за напад на село и извршени злочин. Група од око 80 усташа упала је у зору 2. јуна у Удрежње и убила 27 мјештана, прозваних по имену и затечених у својим домовима у засеоцима Заклопци и Сабљача. Поспани људи су махом убијани на кућном прагу, а једино су браћа Вељко и Милош Кљакић отјерани према сеоској цркви и тамо убијени. Највише убијених је било међу Драговићима, Вујадиновићима и Шкипинама. Осим тога, запаљено је 17 кућа. Чим су усташке снаге напустиле село, мјештани су на брзину сахранили убијене.

Злочин у Удрежњу који је извршила усташка хорда натпоручника Фрања Судара бљеском муње је освијетлио провалију у којој се нашла „колијевка лава“. Вијест о том монструозном злочину брзо се пронијела кроз сва невесињска села, изазивајући запрепаштење и револт становништва. Намјера усташа да направе репризу у Дрежњу није им успјела.