Светом литургијом, славским обредом и народним саборовањем данас је обиљежена крсна слава храма Свих светих на Зовом Долу.

Богослужење је обавио јереј Драго Зубац, а након тога је уз пригодне здравице преломљен славских колач.

У празничној бесједи свештеник Зубац је подсјетио да је ово дан који је црква посветила светим апостолима, мученицима, исповиједницима и свим људима који су свој живот положили за Христа и који су се упокојили са надом у живот вјечни.

− Нека нам Господ дарује да се и ми удостојимо царства непролазног, да се утвдимо у вјери, правди, истини и љубави и да наша срца загрије божанска свјетлост Духа Светога – поручио је Зубац.

Саборовање је настављено уз пријатељске разговоре мјештана и њихових братственика и пријатеља из других дијелова невесињске општине, Републике Српске и Србије.

Храм Свих светих у Зовом Долу настао као израз људи добре воље, већ двадесет година окупља вјернике из овог и сусједних села.

Протојереj – ставрофор Зоран Илић данашњим богослужењем у Саборном храму у Невесињу опростио се од својих парохијана. Нову службу почиње у Епархији њемачко – дизелдорфској у мјесту Вупертал, који броји око 400.000 становника. У овом граду има од 2000 до 3000 хиљаде наших људи .

Одлазак овог угледног и поштованог свештеника и човјека прошао је врло свечано и код вјерника је изазвао доста емоција.

Отац Зоран у Невесињу је провео непуних једанаест година гдје је предано служио и окупљао вјерни народ, а његове бесједе остаће урезане као снажне духовне поруке.

Бираним и топлим ријечима захвалности и благодарности старјешина Храма Младен Чалија захвалио се Богу што су једанаест година имали једног дивног пастира.

– Данас благодаримо Богу на оцу Зорану, његовој служби и проповиједима и на свему ономе што је урадио у нашој заједници – рекао је Чалија.

Свештеник Илић се у своје лично име и у име своје породице захвалио вјерном народу што је свих ових година показао љубав, прије свега према Господу и њима самима.

– Вама смо дужни захвалност за сваку додату чашу студене воде, за сваки осмијех и топлу ријеч, и за вријеме које сте нам поклонили. Гледајући вас, видим лица људи без којих стварно не могу замислити живот у Царству Бога нашега – нагласио је Илић.

Он је истакао да је круна његовог свештеничког рада у Невесињу Етно група „Симонида“.

– Све што сам се трудио да заједно начинимо лијепим, ове дивне дјевојке и њихова наставница пјесмом и дјевојаштвом учиниле су да све засија десетороструким сјајем – кроз сузе је рекао Илић.

Овом приликом захвалио се владици Григорију што га је позвао у Њемачку и указао му повјерење, као и владици Димитрију који је показао братску и очинску љубав.

– Свим срцем ћу се трудити да будем што истинитији и спасоноснији за људе који буду око мене и којима затреба моја помоћ – додао је Илић.

Окупљеним вјерницима поручио је да као што су њему помагали, још више помогну оцу Младену Чалији.

– Господ вам је даровао да након моје службе управљања Црквом у Невесињу, на то мјесто дође отац Младен, који је један од најталентованијих свештеника које сам срео у животу. Молим се да му Бог да снаге да још више умножи своје таленте и да још усрдније проповиједа ријеч Божију, а да му нови свештеници који долазе у Невесиње буду истинска браћа и сатрудници у дјелу Господњем – рекао је Илић.

Свештеник Зоран Илић рођен је у селу Вријека, општина Билећа, гдје је живио до четрнаесте године. Основну школу завршио је на Дивину.

Након осмогодишње школе одлази на Цетиње гдје завршава петоразредну Богословију. Школовање наставља у Београду, гдје је завршио Теолошки факултет. Као ђакон 2007. године у Требињу је провео годину дана. На Митровдан 2007. године владика Григорије га је рукоположио за свештеника у Невесињу гдје је обављао свешеничку дужност непуних једанаест година. У међувремену ишао је на привремену службу код владике Максима у град Портланд на сјеверозападу Америке. Двије године је радио као професор у средњој Богословској школи у Фочи.

Са супругом Данијелом има петоро дјеце Јустина, Веру, Слободу, Фотину и Петра, а принову очекуј у јулу.

У име Црквене општине Невесиње Младен Чалија уручио је поклон оцу Зорану икону - Христов пут у Емаус, а пригоне поклоне уручиле су чланице групе „Симонида“ и директорица Вртића Милена Капор.

Након богослужења дружење са окупљеним вјерницима уприличено је у порти Храма, гдје су се уз пјесму и пријатељске разговоре Невесињци опростили од овог дивног свештеника, који је пуно тога урадио за наш град и цркву, учећи нас како да слиједимо Христов пут и постанемо бољи људи.

ВЕРИЦА ЧУПКОВИЋ

Поменом погинулим устаницима, полагањем вијенаца и културно- умјетничким програмом данас је на Трусини обиљежено 78 година од Јунског устанка 1941. године када су храбри горштаци, борци за слободу, под командом поручника Крста Ђерића зауставили усташе у њиховом злочиначком походу на српски живаљ у Невесињу.

Свечаност су организовали Општинска борачка организација и Одбор за обиљежавање Јунског устанка.

Код спомен обиљежја часном официру и српским јунацима који су се супроставили усташкој хорди и најезди фашизма служен је помен, а потом су вијенце положиле делегације општина и општинских борачких организација из Невесиња и Берковића, чланови Равногорског покрета отаџбине Српске и потомци и родбина невесињских устаника.

Наглашавајући да су на Трусини прије 78 година поручник краљеве гарде Крсто Ђерић и његова дружина зауставили усташе у њиховом походу на српски живаљ, предсједник предсједништа Општинске борачке организације Милан Шиљеговић подсјетио је да је тај исти јунак само годину дана касније постао жртва комунистичког терора.

−Надамо се да ће ове погубне посљедице братоубилачког рата из прошлости бити поука данашњим генерацијама да остану јединствене− истакао је Шиљеговић.

Предсједник Скупштине општине Невесиње Момчило Вукотић  нагласио је да је храбри чин устаника на Трусини значајан догађај, не само за Невесиње, него и читав српски народ.−Српски народ никад није водио освајачке ратиове, него је бранио част, достојанство и вјеру и зато и треба да се увијек подсјећамо на ова историјска мјеста − поручио је Вукотић.

Предсједник Одбора за обиљежавање Јунског устанка Радомир Ђерић изразио је задовољство што је настављена традиција обиљежавања овог важног историјског догађаја. Наглашавајући да је Трусина у свим ослободилачким ратовима поднијела велике жртве, Ђерић је упутио апел локалним и републичким властима да учине напор како би на ово историјско мјесто долазили модерним асфалтним путем.

У културно-умјетничком дијелу програма наступили су народни гуслари Мирослав Шиљеговић и Мирослав Самарџић и Етно група „Свети Димитрије“.