У оквиру јубиларне 150. Невесињске олимпијаде данас је у просторијама Стрељачког клуба РВИ Невесиње одржано Отворено првенство ратних војних инвалида у стрељаштву.

Такмичење је одржано у екипној конкуренцији, а златну медаљу су освојили чланови Стрељачког клуба инвалида „Борац“ из Бањалуке. Друго мјесто је припало екипи РВИ „Орао“ из Бијељине, док су трећепласирани били чланови СКИ „Гацко“ из Гацка.

Побједницима је уз пехар и медаље припала новчана награда од 350 КМ, другопласирана екипа је уз пехар и медаље освјила новчану награду од 250 КМ, а трећепласирани тим је освојио пехар, медаље и новчану награду од 100 КМ.

Најбољи стријелац овогодишњег турнира је Саша Вуковић из СКИ „Борац“ из Бањалуке са 362 круга.

Медаље, дипломе и новчане награде уручили су предсједник Клуба Миљан Таминџија и замјеник начелника општине Невесиње Богдан Ботић.

Организатор такмичења је Стрељачки клуб РВИ Невесиње, а покровитељ Општина Невесиње.

На Тргу слободе у Невесињу вечерас је, у присуству великог броја грађана, спортиста, завичајаца и гостију, приређен свечани олимпијски програм уочи завршне манифестације на Братачком лугу.

Наслањајући се на културни идентитет и богату духовност Невесиње пуних 150 година слави традицију, витештво и народну снагу.

Свечаности је присуствовала и министар породице, омладине и спорта Селма Чабрић која је истакла да Невесињска олимпијада већ 150 година истим поводом окупља велики број људи и омладине.

„Оно што је Невесиње успјело да уради јесте да традицију преточи у ново доба, да направи микс старога и новога и тако настави да иде у корак са временом“, нагласила је Чабрић.

Она је додала да наш град држи фокус младих људи и да је долазећи овдје видјела много омладине и дјеце и то је најљепша слика коју можемо послати из Невесиња.

Начелник општине Невесиње Миленко Авдаловић изјавио је да је Невесињска олимпијада најстарија традиционална, спортско - туристичка и духовно - културна манифестација у региону.

„За организацију 150. Невесињске олимпијаде сви смо се веома потрудили, а све у циљу промовисања правих, истинских, спортских, витешких, духовних и културних вриједности, не само Невесиња, него читаве Херцеговине и Републике Српске“, рекао је Авдаловић.

Он је додао да Невесињска олимпијада последњих деценија има значајну и туристичку димензију јер у наш град дође велики број људи и такмичара из Србије, Црне Горе, Федерације БиХ, Хрватске и многих других европских земаља.

Авдаловић је у име Организационог одбора Невесињске олимпијаде уручио признања најбољим олимпијцима свих времена, онима који су својим вјештинама, срцем и витешким духом оставили неизбрисив траг на Невесињском традиционалном сабору.

Звање витезова Невесињске олимпијаде од вечерас носе породице Ковачевић, Џубур, Стевановић, Мучибабић и Телетина, Ратко Зубац, Азиз Кевељ, Радомир Андрић, Драган Зубац, Радован Грозданић и Александар Крајишник.

Њихова имена су синоним за чојство, упорност и посвећеност овом вишевјековном саборовању.

Олимпијски витез Азиз Кевељ каже да је добио много спортских признања у животу, али да му је ово једно од најдражих. Побјеђивао је 17 пута на Невесињској олимпијади и увијек је налазио нови мотив да дође на Братачки луг.

„Херцеговци су познати као кршни људи који воле витешка надметања, а и ја имам ту крв која је у мени рано пробудила спортски дух, тако да сам постао један од најбољих атлетичара у бившој Југославији“, наглашава Кевељ. Додаје да је многа важна такмичења пропуштао због Невесињске олимпијаде.

И потомци породице легендарног Сава Ковачевића стигли су у Невесиње. Захвалили су се организаторима на топлом пријму и урученом признању.

Породица Ковачевић је осамдесетих година прошлог вијека узазивала дивљење љубитеља коњичког спорта. Са осам тријумфа њихов Мишко је најуспјешније грло које је икад трчало невесињским равним барама.

Вечерашњој централној свечаности присуствовали су народни посланици, представници локалних власти из херцеговачких општина, Српске православне цркве и други гости.

На почетку програма приказан је документарни филм о Невесињској олимпијади који су урадили Радио Невесиње и Центар за културу „Небојша Глоговац“. Био је ово свечани приказ историје манифестације кроз призму витештва, спорта и обичаја.

Окосницу културног програма чинио је концерт ансамбла Фенечки бисери који су невесињску публику освојили аутентичним звуком и младалачком енергијом. Њихов наступ носио је исконску љепоту народног стваралаштва.

Гусларски дует Бојана Пековић – Жељко Вукчевић одушевио је невесињске љубитеље гусала који су аплаузом поздравили овај сценски спој традиције и савременог духа, снаге и њежности.

Свечано олимпијско вече уљепшали су разиграни и енергични чланови КУД-а „Свети Димитрије“ и вокална солисткиња чаробног гласа Јелена Станишић.

Завршна манифестација са витешким играма и традиционалниим коњским тркама биће одржана сутра на Братачком лугу.

У Галерији Центра за културу „Небојша Глоговац“ вечерас је отворена изложба икона "Свјетлост вјечности", академске сликарке Ангелине Вукосав.

Изложбу је благословио свештеник Александар Црногорац. Он је истакао да су иконе прозори, који нас воде и бацају призраке вјечне свјетлости.

„Преко њих треба да се загледамо у прволик онога који нас је све саздао по свом лику, а то је наш Господ Исус Христ, и да тражимо врлине које су имали свети људи“, поручио је отац Александар.

О Ангелинином умјетничком стваралаштву говорио је Обрад Самарџић, докторант на Филозофском факултету у Никшићу.

„Изложба 'Свјетлост вјечности' није само умјетничка светковина, нити обични сабор слика у игри боја, већ својеврсна духовна гозба, трпеза на којој се не служи хљеб тијела, већ хљеб душе“, рекао је Самарџић.

Отварајући изложбу, сликарка је истакла да је она настала у претходе три године.

„Сваку икону сам стварала са много љубави и у сваку сам уложила своје срце“, рекла је Вукосавова, истичући да је најмање један мјесец био потребан да би настала једна икона.

Поручила је да је јако поносна и срећна што излаже у свом Невесињу, у оквиру програма 150. Невесињске олимпијаде.

Изложбу „Свјетлост вјечности“ посјетио је велики број љубитеља ликовне умјетности. Пријатну атмосферу употпуниле су пјесмом чланице Едукативно-креативног удружења "Радости моја".

АНГЕЛИНА ВУКОСАВ – БИОГРАФИЈА

Ангелина Вукосав рођена је 1997. године у Невесињу. Основну школу и Гимназију завршила је у Невесињу. Основне и прве мастер студије завршила је на Академији ликовних умјетности Требиње, смјер Ликовна умјетност – графички дизајн. Друге мастер студије завршила је на Академији уметности у Новом Саду, смјер Сликарство. Тренутно је на докторским студијама на Академији уметности у Новом Саду, на модулу Ликовне умјетности.

Добитница је престижне награде „Роман Петровић“ за 2024. годину у Сарајеву, као и престижне награде “Colegium Artisticum 2025”. Током основних студија била је најбољи студент у својој генерацији. Добитница је Плакете Универзитета Источно Сарајево за изузетан успјех током студија, Годишње награде АЛУ Требиње и награде ЕУ ИПАК пројекта у БиХ.

До сада је реализовала 20 самосталних изложби слика и цртежа у БиХ, Србији, Црној Гори и Хрватској. Самостално је излагала између осталог у Београду, Загребу, Бањој Луци, Новом Саду, Крагујевцу, Тивту, Нишу, Мостару, Приједору, Бијелом Пољу, Широком Бријегу, Невесињу. Учесник је и великог броја колективних међународних изложби, радионица, ликовних колонија. Између осталог радови су јој излагани у Русији, Чешкој, Хрватској, Црној Гори, а налазе се у приватним и музејским колекцијама.

Аутор је научно-умјетничког рада “Мисаони пејзаж као доживљај природе Херцеговине”. Стипендиста је Фонда “Др Милан Јелић” из области умјетности. Тренутно живи и ради у Невесињу као организатор – кустос ликовног програма Галерије Центра за културу „Небојша Глоговац“ у Невесињу. Пише пјесме и друге књижевне форме.

Члан је Удружења ликовних умјетника БиХ, Фото-кино клуба Ријека, Удружења ликовних умјетника Источне Херцеговине „Милорад Ћоровић“ и Удружења умјетника и књижевника Подгорице “Сликарски уранак”.