Nevesinje
У Невесињу је данас свечано отворен комплекс Дугалића џамије и Сахат куле који се налази на списку националних споменика БиХ.
Свечаностима су присуствовати представници Исламске заједнице, Српске православне цркве, Вакуфске дирекције и Амбасаде Турске, општине Невесиње и бројни гости.

Подсјећајући да се свечаност одржава у оквиру „Дана вакуфа“ замјеник реисул-улеме Исламске заједнице у БиХ Енес еф. Љеваковић рекао је да ова манифестација указује на племените мотиве и циљеве добротвора који су остављали бројна добра широм државе.
Амбасадор Републике Турске у БиХ Емин Аксеки рекао је да вјерски објекти доносе сусрете и шире поруке мира.
„Наш основни циљ је дијалог, договор и живот у братству и миру свих народа“, истакао је Аксеки.

Потврђујући радост што је завршен овај вјерски објекат митрополит захумско-херцеговачки и приморски Димитрије је изразио наду да ће поштовање и заједништво које траје кроз историју бити настављено на овим просторима докле год живе достојанствени и честити људи.
„Богомоље треба да остану чувари људског достојанства и зато нека се у љепоти огледају и џамија и црква, а да се вјерници такмиче у поштовању, љубави и честитости“, поручио је Димитрије.
Начелник општине Миленко Авдаловић рекао да вјерски објекти треба да служе људима да граде повјерење и хуманије односе.
„Овај обновљени комплекс представља сусрет цивилизација на Балкану и даје нову слику града“, поручио је Авдаловић и додао да je поред вјерских објеката само вјечан човјек који је праживио сва царства, ратове, револуције и недаће и данас свједочи обнови.
Мостарски муфтија Салем еф. Дедовић рекао је да су божији храмови стални подсјетник човјеку да тежи добру, а сузбија зло.
„Процес обнове Дугалића џамије одвијао се у атмосфери међусобног поштовања, уважавања, међувјерске толеранције и подршке локалних органа власти и Епархије захумско-херцеговачке и приморске“, истакао је Дедовић.
Он је подсјети да је заједно са митрополитом Димитријем 8. јула 2023. године у зид џамије уградио један камени блок као трајно свједочанство посвећености култури дијалога и разумијевања међу вјерама, народима и културама.
Обнову комплекса финансирала је Генерална дирекција вакуфа Републике Турске.
На крају програма додијељене су захвалнице институцијама и појединцима који су допринијели процесу обнове овог комплекса.

Дугалића џамија је саграђена 1515. године, док тачно вријеме изградње Сахат куле није познато, али се претпоставља да је то прва половина 17. вијека.
Најмлађи ученици Основне музичке школе «Свети Роман Мелод» освојили су четири прве награде на међународном пијанистичком такмичењу «Требиње класик».
Њихов труд, посвећеност и љубав према музици награђени су највишим оцјенама.
У беби категорији прву награду су заслужили Александра Милошевић у класи професорице Милице Ивановић и Леона Вујадиновић у класи професорице Марије Мастило.
Прве награде су припале и Урошу Милошевићу у првој категорији и Анастасији Антељ у трећој категорији, обоје у класи проф. Милице Ивановић.
Директор ОМШ Бојо Милошевић честитао је ученицима и њиховим наставницима на изванредном успјеху.
„Наши најмлађи ученици су нас још једном подсјетили зашто волимо овај посао“, истакао је Милошевић и поручио да ће наставити да његују праве вриједности.
У посљедњем 26. колу регуларног дијела Прве лиге Републике Српске фудбалери Вележа су на домаћем терену славили против ФК „Звијезда 09“ резултатом 1:0. Невесињци су побједом направили добру увертиру за плеј-аут и кључне мечеве за опстанак у лиги.
Прво полувријеме је донијело отворену игру обје екипе. Најважнији моменат десио се у 34. минуту када је одбрамбени играч гостујућег тима играо руком у казненом простору и судија је показао на бијелу тачку. Сигуран са једанаест метара био је Драшковић.
Други период није понудио атрактивну игру и осим неколико полуприлика ништа важно се није десило на терену. Вележ је успио сачувати мрежу и на крају остварио минималну побједу.
ВЕЛЕЖ-ЗВИЈЕЗДА 09 1:0 (1:0)
ВЕЛЕЖ: Зуровац, Ботић, Авоно, Абаза, Бајан, Реповић, Драшковић (Јокановић), Куко (Телебак), Продановић, Мбеве, Бехрам (Томичић).
ЗВИЈЕЗДА 09: П. Благојевић, Ристановић, Цветићанин (Дошло), Рахимић, Сантрач, Јовић (Алексић), У. Благојевић (Бегагић), Миловановић, Николић (Чоњић), Миланов, Велицки (Гамбелић).
У Великој сали Центра за културу „Небојша Глоговац“ у Невесињу одржано је финално вече Васкршњег фестивала српске народне и изворне пјесме „Кол’ко снаге хумска земља има“, манифестације која већ четрнаест година има значајну улогу у очувању музичке традиције.
Овогодишњи фестивал окупио је 20 младих извођача, распоређених у двије узрасне категорије – 13 у млађој и 7 у старијој. Бројна публика уживала је у надахнутим и аутентичним интерпретацијама народних пјесама, а имала је прилику и да учествује у оцјењивању, додјелом награде публике.
У млађој категорији прво мјесто освојила је Ана Лажетић из Невесиња, друго Ана Вучић из Билеће, а треће Дуња Давидовић из Гацка. Награду публике понијела је Тамара Шушић из Љубиња.
У старијој категорији најбоља је била Анастасија Анђелић из Требиња, друго мјесто припало је Дуњи Михић из Невесиња, а треће Марији Вртикапи из Гацка, док је највише гласова публике освојила Маја Јаредић из Невесиња.
У млађој категорији побједнику је припало 300 КМ, другопласираном 200 КМ, а трећепласираном 100 КМ, док је награда публике износила 100 КМ. У старијој категорији прва награда износила је 400 КМ, друга 300 КМ, трећа 200 КМ, док је награда публике, такође, износила 100 КМ.
Петнаестогодишња Анастасија Анђелић, ученица музичке школе у Требињу, први пут је наступила на овом фестивалу. Истакла је да за њу сви учесници носе побједу, јер су имали храбрости да стану пред публику и стручни жири, те је похвалила висок ниво организације.
Ана Лажетић, ученица музичке школе у Невесињу и чланица Удружења „Радости моја“, није крила одушевљење након освојеног првог мјеста, истичући да јој ова награда представља велику мотивацију за даљи рад и усавршавање.
О најбољима је одлучивао стручни жири у саставу: предсједник жирија Бранка Зечевић, извођач традиционалне музике, те чланови Милош Герун, професор соло пјевања, и Јелена Килибарда, професорица музичке културе, а награде су уручили свештеник Младен Чалија и народни посланик Илија Таминџија.
Фестивал је свечано отворио начелник општине Невесиње Миленко Авдаловић, који је истакао значај ове манифестације за очување културног идентитета.
„Већ четрнаест година овај фестивал у нашем граду промовише све оно најљепше што је наш народ створио и отпјевао. Посебну вриједност има чињеница да управо са ове сцене млади извођачи праве своје прве кораке у каријери“, рекао је Авдаловић.

Директор Основне музичке школе „Свети Роман Мелод“ Бојо Милошевић нагласио је образовни и васпитни значај фестивала, истичући да овакве манифестације подстичу младе да његују традицију и развијају умјетнички израз.
„Ова манифестација је простор у којем млади уче да цијене традицију, његују идентитет и развију свој умјетнички израз“, истакао је Милошевић, додајући да га посебно радује што фестивал расте из године у годину, постављајући све више стандарде.
Он је похвалио сарадњу са Општином Невесиње и Црквеном општином Невесиње и изразио наду да ће Музичка школа „Свети Роман Мелод“ и убудуће бити носилац оваквих иницијатива и мјесто, гдје се традиција и савремено образовање сусрећу на најбољи могући начин.
Директор Центра за културу „Небојша Глоговац“ Александар Вуковић подсјетио је на континуирани развој фестивала и раст његовог умјетничког и организационог квалитета.
„Фестивал биљежи сталан напредак, како у организационом, тако и у умјетничком смислу. Уз снажну подршку Општине Невесиње и Црквене општине Невесиње, као и сарадњу са Музичком школом 'Свети Роман Мелод', успијевамо да постављамо све више стандарде у очувању традиције,“ рекао је Вуковић.
Посебан печат вечери дали су гости у ревијалном дијелу програма – народни гуслари Максим Војводић и Жељко Вукчевић и извођач традиционалне и духовне музике Бранка Зечевић.
Организатори фестивала били су ЈУ Основна музичка школа „Свети Роман Мелод“ и Центар за културу „Небојша Глоговац“ Невесиње, уз покровитељство Општине Невесиње и Црквене општине Невесиње.
Оркестар фестивала чинили су: Никола Кусмук (хармоника), Милан Јовановић (виолина), Синиша Станишић (бубњеви), Дарко Кусмук (клавијатура) и Радивоје Симовић (фрула). Програм је водила Милица Вуковић.
