У Служби за трансфузију у Невесињу данас је проведена акција добровољног давања крви, а овај пут драгоцјену течност даривали су чланови Удружења добровољних давалаца из Гацка. Ово је њихова пета организована акција ове године у Невесињу, а поред тога у више наврата појединачно су долазили у невесињску службу када би се указала потреба за крвним компонентама.

Предсједник Удружења добровољних давалаца крви из Гацка Мирослав Вуковић Хрго каже да ово удружење дјелује седам година, а броји преко 300 чланова. Он је додао да увијек радо долазе у Невесиње, а учесници су и бројних акција добровољног давалаштва широм РС и Србије. Вуковић је рекордер међу гатачким хуманистима. Данас је по 78. пут даровао течност која живот значи. Члан овог Удружења Шћепо Јањић акцији се одазвао 54. пут. Истиче да је непроцјењив осјећај када знате да ваша крв може спасити људски живот.

И остали учесници акције у Невесињу су вишеструки даваоци.

У заосталој утакмици 2. кола Друге лиге РС – Г3 одбојкашице Вележа савладале су данас на Палама екипу Волеро резултатом 3:0. Невесињке су опет биле убједљиве у сва три сета 25:14, 25:13, 25:17 и тако на најбољи начин окончале јесењи дио сезоне.

Зимску паузу Вележ ће провести на челу табеле са реалним амбицијама да у наставку првенства задржи ову позицију која обезбјеђује разигравање за улазак у Прву лигу РС. Други дио сезоне почиње половином фебруара.

ТАБЕЛА:

1. Вележ (Невесиње)...........16

2. Гацко 2 ..….......................15

3. ООК Леотар ....................14

4. Младост (Рогатица) ........ 6

5. Рудо ...................................5

6. Стакорина (Чајниче) ........4

7. Волеро (Пале) .................. 3

Српска православна црква и верници прослављају данас Светог Николу Чудотворца – Никољдан, у помен на дан када је овај светац окончао овоземаљски живот 343. године Нове ере. Свети Никола је један од највећих хришћанских светитеља који важи за заштитника путника, морепловаца, рибара и сплавара.

Слава Свети Никола је по броју оних који је славе, без премца међу Србима, а такође је храмовна и манастирска слава СПЦ-а. Посвећено му је више од 600 цркава под јурисдикцијом Српске православне цркве.

Овом празнику посебно се радују деца, која уочи Светог Николе оставе чизмицу у коју се потајно остављају поклони. Обичај потајног остављања поклона везан је за живот Светог Николе, јер он доброчинства и милосрђа никада није чинио јавно.

Свети Никола слави се у време Божићног поста, па верници припремају искључиво посну храну.

Никољдан – најчешћа слава у Невесињу

Најраширенија слава у Невесињу је Никољдан који се прославља у 91 породици што обухвата приближно трећину становништва општине. Јовањдан се прославља у 80, а Ђурђевдан у 65 невесињских породица. Свети архангел Михило као заштитник обиљежава се у 50 невесињских породица и по броју свечара је на четвртом мјесту.

Најрјеђе српске славе у Невесињу су Мратиндан, Свети Вартоломеј, Свети мученик Агатоник и Свети Климент који се обиљежавају у по једној породици.

Поред крсне славе неке породице прислужују још један дан у години који је везан за неки црквени празник. То чине она братства којима се тог дана десило нешто изузетно лијепо или нешто лоше. Тај дан се у већини невесињских породица готово ни по чему не разликује од крсне славе.

Крсна слава се прославља уз обреде и гозбу

У Босни и Херцеговини има скоро 6.000 српских презимена која се везују за 72 славе. Ако је код истог презимена заступљена само једна крсна слава несумњиво је да се ради о једном племену.

Сваки Србин има по један дан у години који он слави и то се зове крсно име, свети и благ дан, записао је у Рјечнику Вук Караџић. Данас је крсна слава обичај да поједине породице и родови сматрају својим заштитником једног хришћанског светитеља и уз посебне обреде и гозбу прослављају његов празник. Иначе, трагове овог обичаја имали су сви Словени, па и Индоевропљани, Трачани, стари Грци, Илири, Римљани и други. Али, као крсна слава одржао се прије свега код православних Срба, а до прије неколико деценија и свих Македонаца. Спорадично су крсну славу имали и Хрвати у Херцеговини, средњој Босни, Лици и Далмацији. Има је такође код Арбанаса католика, а под српским утицајем било је и код Румуна.

Поријекло крсне славе ни до данас није довољно расвијетљено. Све досадашње хипотезе могу се свести на два основна гледишта. Једно предање сматра да је крсно име успомена на дан када су многобожачки преци појединих породица прешли у хришћанску вјеру, а друго гледиште је анимистичко које у крсној слави види један култ предака.